HIPOKRIZIJA

prije tri godine otišla sam na kavu u jedan krasan kafić (grif bar) na trešnjevki i od tamo ostaše ove krsne fotke i objava teksta na fejsu! moja ljubav, pesa sara, koje više nema i jedan moj frend kojeg isto više nema. ostaju uspomene na taj trenutak života! život nam se u stvari sastoji od trenutaka i sjećanja! tuga za otišlima iz našeg života (nedugo je bila godišnjica mamine smrti) opominje nas da cijenimo one koji su tu, živi!

DOBAR VIKEND!
Iako je subota započela ne baš lijepim povodom (peta godišnjica majčine smrti) i obilaskom grbolja, u nastavku, zeleni rezanci u umaku od lososa, 2 dcl bijelog vina nakon šetnje uz savu bili su pravi izbor dana! Osobito volim kad me u restoranu dočeka naljepnica: dog friendly! Uživali smo,nas dvije u dobrom društvu! Potom smo nakon pregršt razgovora ugodnih i šetnje Savom, otišli u Grif bar na kavu (prije godinu dana otvoreni kafić uz Vintage bar u Savskoj). Atmosfera ugodna, uz tihi blues, artefakte i nešto mladleži. Sve onako lejzi i opušteno, kak ima biti za subotnje popodne! Kakogod, lijepo je imati prijatelje s kojima možeš podijeliti fini ručak, šetnju, odlazak u kino, čagicu! Nažalost, ima jedan bag, grif bar nema kavu sa šlagom! Napisala sam dobru recenziju za ove zelene rezance sa lososom (Stara sava), ali da baš lokal u centru zegeja nema kavu sa šlagom nije baš pohvalno? A kako sam lokalni google vodič šestog ranga (prilično su čitane moje recenzije jer stalno nekam gibam) neće im to biti baš neka pohvala? No neću ih niti pokudit preveć, jer iz priloženih fotki vidljivo je kako je to ipak poseban lokal! Subota mi je baš bio ugodan dan! Čak nisam nit kaznu za parking platila (zaboravila, a bilo je tek 14h)! Živite dok ste još u moći jer u nemoći ćete uglavnom tipkat po daljinskom u ležećem položaju (muškarci) ili žene koje će uglavnom heklat (po sapunicama)! Ne brinite, i ja znam da zavaravam sebe svojim čestim izlascima (ovaj tjedan kino, pizza, ručak, plesnjak)! I da, preporučam pogledati Parazita (oskarovac), osobito ako imate dobar želudac? Naime, dio filma je baš onako masakr (nije motornom pilom al liči)! Film je dobar ali po meni nije za oskara! Kriteriji su se u svemu srozali pa i filmovima. No, čudno je da jedan metuzalem kao ja uopće ide u kino! Pitam neki dan u kinu (dok sam uzimala velike kokice) zakaj ima studentska a nema penzionerska (jeftinija)? Zagreb je pun događanja, izađite i izborite se.... ZA SEBE! Ako ništa, vježbat ćete za skorašnje parlamentarne izbore i nećete valjda opet derat ko Maxim po diviziji HDZ-SDP? Ili oćete? Probajte nešto drugačije, nije teško! Obično ljudi kad ostare ništ ne rade već pišu memoare, ali prije toga odžive te događaje! Evo i par fotkica Grif bara i moje ljubimice!

Jutro...
Ne daj se...
Ne daj se..
Godinama ...

Kafić je baš onak....po mojoj meri...Sara je bila prekrasan pas..pokoj joj duši.....a to kaj se ti "zavaravaš"izlascima ovakvim i onakvim....ma daj..ja bi bila presretna da se dam nagovoriti na bilo kaj od toga jer..kolko poziva imam mogla bi svaki dan negde biti ali ja nisam već 8 let nigde.Ne znam da li se ja zavaravam da to meni paše ali....nemam nikakve probleme sa time pa mislim da mi tak paše.No..morti i za to dojde vreme ..samo se nadam da mi za sve ovo nebu žal kaj nisam išla jer..na kraju krajeva.....propust je greh..navodno:-))

bok vas dvoje (wasy i arapo)! vi kao da se dogovarate pa u isto vrijeme (u minutu) hitite komentare?

hvala wasy na dobrim željama da se ne dam, jer ne dam se. iako se sve češće pitam..a komu a čemu da se ne dam, kad nemam komu da se dam ha ha!

ma bitno da tebi paše to kaj nisi osam let bila nigdje! ja evo baš bila na kavi sa frendom i meni dost uru vremena...ko da mi počnu po riti hodati neki mravci i nemrem više sjediti na istom mjestu! mi vodenjaci smo takvi...stalno nekamo drugamo stremimo. iako i meni sve više paše laganini i sve manje mi se hoće ono kaj mi se neće.

jučer sam doživjela jednu traumu i još se i danas od nje liječim! a lječila sam se tak da sam naprosto otišla iz kuće van...i malo kupovala po point centru!

uvijek nađem neke sitnice za kuću koje volim...pa okrugli stolnjak (plastični koji nemam) za kuhinjski stol, pa juteni za klub stolić (baš mi paše uz novi tepih od jute)...sve su to sitnice koje ne koštaju puno (cca 100 kn)...ali me vesele!

a šećer na kraju...kupila sam si (valjda nakon 40 let kak sam stari, doista kožni kostim bacila) kožnu (skaj) suknju...onak boje skoro pa kože ili pijeska...pala sam na prvu! i jedva čekam kad bum ga oblekla...morti sutra na jazz koncert? evo i fotke...da malo guštaš arapo! i pliz, molim te komentar...kaj veliš na suknju? kaj nije feš!

https://i.postimg.cc/Dz9h0xL0/IMG-20230302-160504.jpg

To z menom i Wasyjem u isto vreme je čist slučajno.....jer da nije slučajno već bi odavno bilo:-)))
I ja sebe svako malo razveselim sitnicom i to je fakat ok.Ne da nemam za nekaj vece već..jednostavno mi ne treba.Sve više toga bacam ...dijelim i inače nisam tip kaj skuplja sve i svakaj.

Ma super je ...dobra čizmica i šulja ...ufff...vec vidim kak to zgleda.No..ti to morti ne bi tak spasala kak ja ali....suknja je super:-))

bi, baš dobro kažeš...dobra šulja i čizmak koji imam već dugo, dugo...ali ne mogu se od njih rastat! ne zato kaj su mi čizme fetiš već stoga što su to čizme stare šest let i tada sam bez pardona platila za njih 3000 tisuće kn. danas je nemoguće naći takvu kvalitetnu čizmu (bila je to nera). danas mi je teško dat za takvo što i tisuću...i nemam i nedam! no, gušti su gušti i treba ih ponekad platiti i priuštiti si ih!

ma ovo za wasya zezam...

ha ha kak se veselim kaj si komentirala suknju! kaj mogu kad sam u nekim stvaarima pravo žensko! volim obleku...i isto ne čuvam i ne spremam. par puta sam se selila i toliko toga sam već dala...imam i sada previše robe i kad se budem selila opet ću napraviti redukciju...i mogla bih bez pola tih stvari, al kaj mogu kad volim krpice! to je jedino kaj sam si u životu kupovala (to mi je sva imovina) ha ha

sukus jučerašnjeg dana: ono što ne mogu promijeniti, moram prihvatiti! znam da nisam jedina i da je teško i drugima s djecom, no unatoč svega ko tin (svakidašnja jadikovka), zavapih:

"....I biti slab, i nemoćan,i sam bez igdje ikoga,i nemiran, i očajan...."

i opet tin (tajanstva):

".... Ko sam i što sam, što ću, koga volim,
što tražim, kuda idem, za čim lutam? -
Uzalud nebo za odgovor molim,

uplašen sobom svoje suze gutam;
tajanstvo stvari i života zebe,
ne poznam ništa, a najmanje sebe...."

Imala sam ja nekaj slično samo od velur kože ...ona prirodna smeđa....i ..mene je malo ljudi vidjelo u suknji i jenput sam se tak oblekla i čizmake i šulju i speglala ja svoje kose ruse i našminkala se pa na posel .Ti mater...celi dan su z menom imali posla a ja sam doma došla umorna kak pes i nikad više me izvan hlača ili kombinezona nisu vidli:-))

ej sara...
znaš ja ti volim sa
ženama ...
švrljat po trgovini...
jedna mi je rekla.....
ajmo kavu popit gori
si od neke babe..

suknjičica je mrak..

a koje boje čarapice idu uz nju.....

suknja je ..sjajna, evo birala sam jel da napišem wow
ili kaj :)

suknja je baš baš

čitam, čitam :)

iako priznam ne drži me više obleka, tek ak je nekaj fkt ono, po meni ..dobro

zapravo skoro pa niš ne kupujem
i isto podijelila toga

kad mi više ne treba a i ovo kaj veliš, kaj već imam
ne znam gde da uopće nosim , kad sam ili u šetnji sa psima ili ono trk u grad, plac osnovna nabavka
i čekam proljeće da se "genem"

valjda budem :)

@ arapo

malo mi se čini da dugo hiberniraš, ili te je zelo, hibernacija
je znam i mene je, ali ne tak duga
želim reći
trebalo bi se natjerati, jer bi
nije stvar sad kaj ja znam izmišljati kaj
nego ono uzme ta ugoda, pa se i ulijenimo,
ja skoro da sam zaboravila u živo kak se druži, reklo bi se samo sam par mjeseci,,evo zimskih u "mirovanju"
zavodljivo je to
al opet nije to to

Lado...nekak ti ja ni nisam v hibernaciji.To moje stanje ti ni nema ime...to ti je nekaj ....onak ..blesavo z čim se ja ni ne borim.
Osjećam se kak da me je pred 8 let neko z mokrom krpom opizdil po sred čela i ja ti samo tapkam v mestu i ni makac.I kaj da sad delam nekaj na silu kad...nejde:-(((

poznavala sam divnu ženu, vrlo aktivnu, pametnu profesorica, nagrađivana inžinjerka, dugo, stvarno dugo smo se na kraju družile, upoznala je sasvim slučajno
no veli ona meni...
namjerno si plaćam garažu, u kvartu do moga, jer ja svoju nemam, zašto? tamo kada i tu u kvartu ima garaža za iznajmljivanje, zato da me to - natjera, da se prije vožnje prošetam i tam i natrag kad ga parkiram, ostavim

namjerno idem do bazena rano, i to pješice, em nema gužve, pa se isplivam itd itd
ali zašto to sve radim?
zato što znam , da u penziji ljude uzme ...tv ili kaj već..pa priča ne paše mi ovo, ne paše mi ono, najbolje mi je doma ili..kome kaj već, ali lijenost, neaktivnost, mentalna zapuštenost

onda još nije bilo ni interneta , a kasnije su se tek prvi mobiteli pojavili
pa mi kaže
zašto se družim sa mlađima? od sebe, mojim najčešće bivšim učenicima
zato kaj moje godište ili priča o receptima ili o unucima ili o kuhanju ili o bolestima
a mene zanima nešto drugo

i kaže ona plan mi je imati otrprilike 15- 20 bliskih prijatelja, uglavnom tih mlađih
zašto toliko?
zato da kada odem u dom umirovljenika, svakod drugog dana ili sl, odemo na kavu u grad ili u domu ili kod jednih od njih
sve ću ih vidjeti, a nikome neću dosadit i nikoga neću zamarati

ok nije dočekala dom, umrla je u svojoj viksi, ali da svi smo joj dolazili tam
baš kak je predvidjela
svaki vikend neko, ili u tjednu ili neko kod nje, ili ona kod nekoga, ili more, ili izlet, ili samo kava, ili roštilj

i znaš kaj bum ti rekla ima istine u tome
i mislim da ću preuzeti takj recept, makar dio

jer po sebi vidim..ovo mi nema smisla, ali eto izgovaram se bila korona, a sada zima, al proljeće, ljeto, jesen su moji
moraju mi biti
inače ću "potonuti"
ali to sam ja

i onda je imala fazu izleta
jeftini bus izleti sa penzionerima
i kaže mi... sviđa mi se, jes da jesu dosadni do boga
ali ja idem na izlet, gledam kaj mene zanima, jer izlet

ili a bila je židovka, aktivna u židovskoj općini i tak ali se ukrcala bez pardona u bus izlet koji je organizirao katolički svećenik
i obišla veneciju, trst, graz, beč, sloveniju hrvatsku

je ona to sve već davnih dana vidjela, obišla, proputovala ali kaže ..promijenilo se, idem, jeftino je, zakaj da sjedim doma

i stalno ali stalno je spominjala umnu intelektualnu lijenost
iste teme , iste priče, iste izraze
a to ju je užasavalo

Lado....ja ti nekak mislim da je za svakog čovjeka u redu ono što je njemu u redu...naravno kada se radi o njemu samome i stilu života.Moj život je do pred 8 godina bio toliko radno i emotivno ispunjen...toliko je ljudi bilo oko mene da si ni ne mogu zamisliti da sada tako živim i jedan jedini dan.Onda je to bilo ok.Radila sam puno i posao koji zahtjeva veliku frekvenciju ljudi .Ne mogu reći da sam baš u tome uživala i manje više te ljudi umaraju ali....mora se živjeti pa trpiš.
Voljela sam jako ...i on je volio mene ali ...bilo je toga dosta.Meni sada zaista ništa ne fali.Poželim si jako plesati i pjevati mada....ni to mi više ne ide ..to baš i nisam sigurna ..morala bi probati ali..onako kako je to bilo tada ....nikada više.Sada je tu neki drugi život i .....samo si želim zdravlje...lako za sve ostalo:-))

kaj je najveći štos to kužim, kak ti mozak "uspori" i upadne u istu shemu, i u jednostavnosti

jer kaj, imala sam priliku sa prvim klincem biti doma do njegove 3. godine
i ono beba, pričaš "bebećim jezikom", jedna riječ, jednostavne rečenice da te dijete razumije i pričaš sa mamama u parkiću
o papicama i bedastoćama, čije je koje dijete u kojoj fazi razvitka, napredovanja bla

onda je bila neka nevolja sa stanom, kupaonom, pa sam ja to preuzela na sebe da se to popravi
u onodobnom stambenom,
i otišla sam tam
dakle ne da sam bila zbunjena na šalteru, nego tri suvisle nisam mogla progovoriti a da složim žalbu sa službenicom

onda sam pokupila sve te svoje papire, a žena me gleda, i kažem joj ..oprostite, ja više ne znam sa odraslima službeno pristojno i efikasno komunicirati vidimo se sutra

došla sam doma , stala se pred špiglu i porazgovarala sa sobom ono daj se sredi, poblesavila si

drugi dan skroz sabrana, koncentrirana, verbalno normalna, kako situacija, službenica, situacija zahtijeva

ispregovarala sam kaj i kak treba, odobrili su mi

e to je meni bilo tak
i to mi je životna opomena
da se ne smijem zapustiti, kroz socijalizaciju, kroz konverzaciju, normalnu
kroz ratne teme, drugačija viđenja i tak

al velim to sam ja
a ti ofcrs vidi,
ovo sam samo rekla kao primjer kaj se masi ljudi događa...i zapravo niš čudnoga ali je tako

arapo, ponekad ipak za neka dobra stara vremena obuci neku suknju, prošeći gradom, sjedni na kavu...fingiraj život ako ga već nema više u tebi...pomaže, vjeruj mi!

wasy, dao si mi mislit glede čarapica...iako mislim da neću omanut s onima boje kože! na koncu, sumnjam da će itko i zadić suknju i provjeravat kakve su boje čaparice?

* raZne teme, zaboga ne ratne

ojla dona! baš mi drago da se i tebi sviđa suknja!

Inače .....kaj se zapuštenosti tiče to mi se nije dogodilo.Nikada se nisam voljela posebno uređivati i tko me pozna zna da sam uvijek bila obučena dobro i ukusno i sve kaj sam na sebe natakarila mi je dobro stajalo ali....volim se sportski oblačiti i ne volim iskakati i odudarati u masi.Ne volim se ni pokazivati ni biti glavna..mada ...to se je samo po sebi znalo desiti.U pravilu mi je tada uvijek bilo neugodno i brzo bi se od tuda evakuirala.Meni je doma zaista najbolje jer...kada nisam dobro onda mi se nikuda ni ne ide.No....bilo kako bilo...nije loše:-))

dona, citiram te : "i stalno ali stalno je spominjala umnu intelektualnu lijenost
iste teme , iste priče, iste izraze
a to ju je užasavalo.."
i mene to užasava! nažalost, nema baš tome lijeka...ali ponekad ipak s nekim ljudima, nekim događajima...iskočim kao ona ribica iz vode i budem sretna zbog tog drugačijeg dana, trenutka...čovjeka kojeg sretoh i riječi koje sretoh!

u pravu si arapo, ne treba se zapustiti! ali, to se tako lako dogodi...osobito muškarcima? općenito starim ljudima...kak veli dona, prođe par dana da ne izađeš van i ne nađeš potrebu nit razloga da se urediš, obučeš, presvučeš i sl. vidjela sam to nekoliko puta (istina bili su muškarci u pitanju). po tjedan dana nosi istu majcu, nema volje otići kupiti si bilo što etc etc...a nije lova u pitanju! naprosto zapuštanje! a meni dojadilo podsjećati i biti nečija mama...naprosto takve muškarce ili obilazim u širokom luku ili ih ostavljam!

Sara...po nekada idem na neke događaje koje bas ne mogu zaobići pa se i zrihtam i onda to bude super ali...to me dosta iscrpi pa to ne volim!
Samo se ti uredi a koga čarapice zanimaju neka se nalukne:-))

Pa neki lik me je dugo vabil na kavu i ja na kraju pristanem i ...eto ti njega .Stigao on...i dogovor je bio na terasi kavane u KŽ u dopodnevnim satima.Majke ti mile.....na njemu majica puna rupica od moljaca i veli da je oblekel najbolje kaj ima u ormaru jer više nema volje ni za kupovinu ni za život.Auto mu je stani pani ...a on..Bože me sačuvaj.Nisam mogla verovati kaj vidim.No...nismo se nikada više ni čuli a ni vidli.:-((

haha ovo sa bebama je baš bilo tak! jbt čopor mama s kolicima i uvijek ista spika! to mi je tak išlo na žifce, ali nekako se prepustiš tome i onda skužiš ovo kaj pričaš, dono! osobito ćeš vidjet kad dođeš u penziju i kad ti gotovo jedini izlazak na dnevnoj bazi bude odlazak u dućan! zašto ja tako često idem na kavu, ples, koncert? pa baš zato jer tada konačno obučem neku suknju (cijelu zimu sam u hlačama), ne sjećam se kad sam obukla štiklu (istina više zato kaj mi je ex dečko mali) iako sve teže u njima hodam? no, nedam se...evo ova suknja ima sutra promociju na jazz koncertu u remetincu! nije neka top lokacija, obično su to neki mladi i ne toliko poznati glazbenici, dvorana ne prevelika u koju dođe obično 30-tak ljubitelja jazza...ali ja sam svaki put tamo! ja to zovem, iskorak iz svakodnevice! najgore što mi se može dogoditi da sam cijeli dan doma i vrtim tv kanale! i pričam o vremenu, što ćemo danas kuhati i sličnim idiotarijama. pa normalno da će me u takvom životu vrlo brzo posjetiti onaj njemac (alzhm)!

arapo, znaš kak se veli...prvi mačići se bacaju u vodu! nemoj po toj jednoj kavi otfikariti sve ostale? na koncu, nije kava vrijedna...ili taj neki tip. ti si ta koja zaslužuješ neki lijepi događaj...kava, šetnja...nešto! znam, teže je u malom mjestu nego li u zgb ali kž su meni ostavili jako dobar dojam (bila na kž spravišču)...jako kulturno i lijepo mjesto!

Ma Sara...ni slučajno nikoga ne bi radi ovoga dela v šturc.Ovaj je ekstremni slučaj.Išla sam ja prije na kave ali..niš od toga.Sada vec dugo nisam bila i ne fali mi!

ne sudim ljude po obleki, ali kad mi muško na prvi spoj dođe u nekim teškim cipelama s teškim đonom i maltene onom metalnom kapicom, pomislim si da sam zalutala! volim dotjeranog muškarca (ne odijelo) koji drži do sebe! nažalost, takvi su rijetki ali fala bogu, ima ih!

a sada ni ja neću odoljeti ovoj sapunici od braka...idem malo škicnut...ugodna vam veče!

Ljudeki moji ...curke drage...ja vas pozdravljam i ostavljam .Umorna sam još od jučerašnje bolnice.
Želim vam svima laku i mirnu noć..osim ako vam ju ima ko razbucati....onda mašala:-))

ajde baš mi je drago da smo se potrefile
i proćaskale, o ovom onom, neka smo konačno

stay well& beautiful :)
ljubac

jutrom uz kavicu mogu samo zaključiti, a to je i bio povod mog bloga (pa i suknje): važnije je kako se odnosimo prema živima nego li žalovati za ljudima kad odu. nažalost, o životnoj boli mogu reći /a prošla sam i gubitak voljenog i gubitak roditelja i gubitak moje ljubimice/ da najviše boli kad te dijete odbaci kao roditelja. tu bol ne može majci nitko i ništa ublažiti niti nadomjestiti. život nas uči na mnoge gubitke a ja imam samo jednu želju: nek me djeca nadžive!