Mic, mic...

...da stavim na sebe crnu svilenu haljinu, pažljivo nanesem tekući puder, malo rumenila na obraze, maskarom debelo namažem trepavice, ružičastim ružem namažem usta, legnem na krevet, prekrižim ruke na prsima i mirno...dočekam trenutak...

...ne tražim od mačke da se ponaša humano, ljudski, da se ne igra s mišićem, prije nego ga pojede (iako mi je žao mišića)....

... to su naša, ljudska pravila, mi smo ih postavili...kako se mačke postavljaju i šta rade, to su mačja i životinjska pravila...ako ćemo pravo, ono što ljudi rade ljudima, niti jedna mačka nije u stanju učiniti ničemu i nikome...što želim reći, ne postoje pravila i parametri, mačka se mora ponašati ovako i ovako, e da bi bila 'moralna' zivotinja, a pas se ponasa ovako i ovako i zato je dobra zivotinja...zivotinje nisu dobre ili lose, njihovi vlasnici ih naprave takvima, a one se ponasaju onako, kako ima je zapisano u genetskom kodu, a to znaci da se macka ponasa mačje, a pas pasje, svidjelo se to nekome ili ne...

...kada vidim ovu reklamu za naocale, umrem od smijeha...




Link

...jer se jos nista ne zna sa sigurnoscu...ulozili smo nase najbolje godine u nase najdraze nickove....nemoj da nastane neki novi Waco nickova...moj nick to ne bi prezivio:)))

Ja još nisam upoznala niti jednu, osim jedne osobe, koju poznajem cijeli život...

Kako je krasna jesen u Michiganu.
Ostala godisnja doba tako-tako, ali jesen...ili sam to samo ja?
Kada javorovo drvece (Kanada je vrlo blizu) pocne mijenjati boju lisca iz zelene u zutu, pa ona iz zute u narancastu i iz nje u krvavo crvenu i kad je najljepse, otpadnu...javorovi u mojoj ulici su razlicitih vrsta, nekima se zeleno lise zadrzi dugo, kad je drugo drvece vec sasvim golo i lisce pocisceno...ja cekam moje, koje ce otpasti zadnje i onda brzo, brzo skupljam i guram na cestu u tonama u brdima, toliko lisca na gomili nikada nisam vidjela u zivotu, jer tamosnja 'cistoca' dolazi pokupiti lisce, koje smo gurnuli na cestu...

Je li to miris, boja ili nesto trece, podsjeca me na moju kucicu u Vukomerickim goricama...pozelim zapaliti vatru i cuti krckanje peci u hladna jesenska jutra, pristaviti dzezvu za rano jutarnju kavu...mozda poslije ici skupljati kestene, pa onda ih peci...ti mirisi ce ostati samnom, dok sam ziva, ma gdje da odem....tko zna sta radi moja mala kucica, bez struje i vode, i tko zna, ima li jos krov...ali, ovo je moja stvarnost

http://www.youtube.com/watch?v=WJTiXoMCppw&feature=fvw

...vise puta, da se nema vise sto reci, da je sve izmisljeno na ovoj Iskrici i sire, ali onda se pojavi neka osoba, bolje receno, personality, koja sve to prozvakano nekako pretvori u nesto novo i pozitivno, i eto, zato sam na Iskrici tolike godine, vise ili manje, cesce ili manje cesto

....vraćam se u svoj pravi život ili bolje rečeno, u svoj drugi život, od njih nekoliko, koliko ih imam....za nekoga je i jedan previše, a i za mene također, ali ne znam kako izaći iz ostalih i ostati u samo jednom...

...da je nicci prelijepa, da su se jeli ražnjići, da se pilo vino, da su tamo bili (skoro) svi, koji nešto znače na Blogu, šta još....ajde, molim ostale informacije, moze i anonimno, dostavite na: radio Mileva

....na taj dan je, naime, americki kongres prihvatio neovisnost 1776. (izglasao 2 dana prije) godine od kolonizatora Velike Britanije. Na taj dan je prihvacena Deklaracija o neovisnosti koju je bio napisao Thomas Jefferson. U njoj je objasnjeno, zasto se Amerika treba odvojiti od Velike Britanije. Dakle, taj dan se oznacava kao rodjendan Amerike.
Britanski kolonizatori se nisu samo tako predali i zapoceli su krvavi rat, koji su na kraju Amerikanci dobili, uz francusku pomoc 1781...prvi predsjednik Amerike je bio George Washington...ali to je
druga prica

Danas mi je rodjendan i malo sam duze odspavala, kas sam se probudila....
...i otvorila Blog, imam sta vidjeti...toold4shit trazi ime, prezime i adresu nase blogerice, s kojom se ne moramo svaki puta ili nikada sloziti, ali privatni podaci?????

....sta zelis s njima???? zelis joj pisati, zelis nekome reci njeno ime, zelis li objaviti nesto pod njenim imenom, zelis li je sacekati ispred kuce...mozda nista od svega toga, ali od kuda mi to znamo, jer te ne poznamo, znamo samo tvoj nick...ako zelis necje podatke, red je da se i sam predstavis punim imenom i prezimenom...pa jel ti vidis sto nam radis...sto radis meni, sto radis svima nama pa i sebi???

Meni se tako nesto slicno dogodilo u proslosti, ajde mozda nije isto, ali od kud ja znam da nije, ne poznajem te, kad
je jedna osoba otkrila moje pravo ime i moj privatni e mail i pocela prijetiti da ce me docekati u mraku i da ce se moje noge naci u kontejneru za smece i slicne nebuloze...nije mi bilo svejedno i da cu dobiti gitarom po glavi...napravio je lazni profil s mojom slikom na Facebooku i jos svasta...jos cuvam njegove poruke...to je bilo strasno...sva sreca da mi moze staviti soli na rep...ali sam ja onda otkrila NJEGOVO IME I PREZIME i adresu...prestao je
...bas nisam tako nesto ocekivala od tebe, ne nisam, tu smo svi pod nickovima, jer da nismo, ja bi se zvala Ana Anic, a ti Petar Petrovic, a imamo nadimke...

...pa nek me sad svi ismijavaju, kao domacinska tema, nije filozofska...krasne su rumene, res przene...nasla sam dzem od marelica, koji sam napravila proslo ljeto, zut, polutekuci s komadicima marelica, prelila sam po przenom kruhu, sve se prelijeva, jos je toplo, a meni sve curi oko usta, moram krpu staviti, da se ne poflekam...koji je to gust...jebes sex

...ne smijem niti reći, ovdje na Blogu, jer će mnogi navaliti na mene (koliko gladnih na ovom svijetu, koliko globalnih problema, crnih rupa, vulkanskih erupcija, izlijevanja nafte)...ali, wtf. tužna sam, jer mi umire macan s kojim sam provela 16 godina u dobru i u zlu, pomalo se gasi...kaže veterinarka, da ima limfom na želucu, ali tko zna šta je...samo je postao lagan kao pero (uz ostale simptome), a stalno prede i mazi se, ali i on je tužan...valjda osjeća da mu je došao kraj...a ja sam tužna i zbog toga, što je to, isto tako, kraj jednog dijela života, jednog dijela, dok sam još bila sretna, dok sam mislila da nam nitko ništa ne može...a on, onako malešni sijamski macan, ušao je u moj život glasno, kao jedna treperava nježna pahuljica s plavim okicama...sa ceste, iz neke cijevi je izašao...bilo je to na jugu Italije, gdje smo tada živjeli...tamo smo bili samo godinu dana, ali dovoljno, da pronađem i zaljubim se u to malo biće, koje je eto, već 16 i pol godina samnom, proputovao cijeli svijet i sada tu u Americi, pomalo odlazi okružen ljubavlju i tugom....

...ali, mogu li njih par nadoknaditi sve one svađe od prije, zbog kojih smo visili danonoćno na Iskrici i s napetošću pratili razvoj događaja?