...kakav paradoks!?
...prvo mamiš....pa onda šutiš....tipično za tebe,zar ne??...odnio si mi pola života,i još ne prestaješ....a ja?..sanjam te noćima,prevrćem se po krevetu i nisam mirna...pitam se da li je i tebi tako?....
09.11.2005. u 8:14 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara