HIPOKRIZIJA

Link

Ne znam kako vi al ja svaki tjedan odem do jarunskog placa. Nije on nešto, po cijenama je skup, (kao kvatrić ili dolac, jer trešnjevački se skroz pokvario), ali mi je blizu. Pa kolica u ruke i pravac plac.

Prije par godina počela sam paziti što jedem, pa sam prestala povrće, voće i meso kupovati u šoping centrima, osobito ljeti! Sezonsko voće i povrće daleko je bolje na placu iako je nešto skuplje, ali ta skupoća nosi kvalitetu.

Pa tako više ne kupujem one neke pršute na akcijama već isključivo drniški, rezani pršut. Ima jedna krasna pršutoreznica drniškog pršuta, mjera je 20 dag za cca 10 dana! Malo, ali dobro, to je moj moto!

Meso također kupujem isključivo na placu, promijenim tu i tamo mesnicu tek toliko da vidim ima li kaj bolje, ali već par godina idem u ovu istu. Mesari ko mesari (nekoć davno sam radila u zanatskoj školi gdje su se školovali mesari pa znam da su premazani svim mastima), pričat će s tobom i podvalit ti nekaj ili zaračunat više nego kaj je? No, bitna mi je kvaliteta a to dobijem u takvom nekom ćaskanju s njima! Uglavnom kupujem teletinu (rebra ili kare), potom junetinu (mljevenu, šnicleke ili za juhu i gulaš), povremeno neka teleća jetra (znaju biti baš mljac). Ubacim ja tjedno i pokojeg piceka, a na placu baš ima nekoliko tih kakti domaćih (i ti su problematični a kamoli tek oni iz centara). Sve u svemu, zdravo se hranim, ali moglo bi i bolje. No, vrijedi ona prastara, koliko para, toliko muzike!

Ima i pregršt ribarnica, ali ja kupujem samo kod Plata, to je najbolja i friška riba. Ne treba me nitko uvjeravat jel friška ili ne, to onaj tko zna, zna čim ju vidi? Ponekad se razmazim pa uzmem i neku dobru ribu (skupu), ali u pravilu moji su moli, sardelice, kozice! Losos kupujem u Lidlu i nije loš!

Moja tjedna trpeza povrća sastoji se od, uglavnom sezonskih, povrćki! Eto npr sada obavezno kupujem domaći paradajz (uglavnom barem jednom tjedno radim sataraš ili šalšu) i papriku! Papriku volim i zimi, pečenu, ali ne gulim ju. Od povrća tu je još brokula (ili za juhu ili lešada), pa slatko zelje koje volim i dinstano i na lešo, obavezno tjedno mahune (na lešo ili ćušpajz) jer grah ne smijem jesti, osim mladog graha. Eto, baš sutra se spremam skuhati mladi grah i suhe kobasice kupljene od mog mesara! Tu je i zelena salata (ona išarana i miješana), a krumpir i luk pod obavezno, sve na placu! Razlika u krumpiru s placa i dućana je ogromna! Povremeno zaronim u neke šampinjone, pa pokoji patlidžan ili tikva, a obavezna blitva uz ribu! U stvari, zdravo se hranim tako da od sedam tjednih dana, pet imam povrće a tek dan dva krumpir (njega ne smatram povrćem), tijesto ili rižu! Često i odem van jesti, uglavnom dragi časti (ja njega kuhanim) ali mi to nije nešto posebno, jer doma obično kuham finije nego što je vani.

Najveći problem kod svega toga je što smisliti za kuhati i jesti? Normalno, valja i financijski ekvilibrirati i ne trošiti opet cijelu mirovinu samo za hranu?



Voće jedem svaki dan i to u eneromnim količiniama (ne bih smjela)! Pa tako, svaki dan pojedem cca 200 grama borovnica. To mi je toliki izdatak tjedno i mjesečno (mjerica od 250 grama košta cca 4-5€) da mi se čini da za to trošim više nego li za svu ostalu hranu? No, kažu da su jako zdrave osobito za ljude sa šećerom?

Pojedem i svaki dan prije večere jednu jabuku (domaću), pa se nađe i pokoja kruška, banana obavezno a o smokvama, mojoj slabosti bolje da ne pričam. Evo, i danas sam ih kupila i pojesti ću po jednu-dvije jer ne smijem više, ali gušti su gušti! Danas su ove bile po 8€ a inače su i po 10, ali je to voće za bogove!

Ne moram niti spominjati da svaki moj odlazak na plac znači i odlazak na kavu (obično je to leggiero), te poneki kolačić za doma! Danas sam još dobro i prošla, cca 70 €, jer sam bila štedljiva! Moj dragi kad je samnom na placu, samo vrti glavom? On je imućan čovjek ali štedljiv, a ja se kraj njega ponašam kao pijani milijuner. Ali, ja ću plaitit skuplje jer želim kvalitetu i neću se loše hraniti a onda hrpe love stavljati „za crne dane” do kojih ću ziher doći ako se ne hranim dobro? Ovako, znam da sam poduzela sve da budem zdrava, pa k vragu i bolesti! Sve u svemu, zadnjih godina kako sam stara, moj se skoro cijeli život vrti oko zdrave hrane i kako da ugodim sebi.

Eto, toliko za danas od ove face s današnjeg mog placa. Opet sam jedva dovukla (sva sreća imam tram kraj kuće) puna kolica. A vi? Kako vi jezdite kroz te scile i haribde cijena od hrane i što kuhati svaki dan? Jel štedite i jedete smeće ili ne štedite na hrani već na nečem drugom? Imate li kakav dobar savjet? Prihvaćam sve pametno i dobro, čak i u ovim godinama!

P.s. kako ne biste preozbiljno shvatili ovaj blog, na početku sam vam pustila prekrasnog Arsena i njegovu pjesmu koja me još uvijek jako veseli i čije "prehrambene navike" su mi i danas inspirativne za ovaj moj blog! Dobar tek!

arbune sam pojela tak da nije bitno kaj ih ne vidite na slici, ionako ih više nema!

voila, pojavila se fotka!

pa kad ide, hitit ću još jednu fotku od danas...danas me žena tako ugodno iznenadila, prvi put ju vidim na placu, ali oduševila me ovim kartonskih košaricama za smokve...pa mi je podarila i par friških listova smokve i dala savjet kako da ih osušim i skuham čaj koji je dobar za dijabetičare! pa evo dijelim s vama...takva neka sitnica baš mi zna uljepšat dan!


https://i.postimg.cc/XvrbDwJz/IMG-20260922-152708.jpg

https://i.postimg.cc/XvrbDwJz/IMG-20260922-152708.jpg

Baš mi je lijepo pročitati nešto napisano pravilno, jer mene fizički smeta kriva upotreba 'č' i 'ć', ako ja pogriješim, slobodno me ispravite.
Ovdje sam se opustila i čitala onako kako dolazi, bez stresa.

Za jesti kvalitetno, govorim i za Hrvatsku i za Ameriku, trebaš imati određeni buđet, ne baš bogatstvo, ali svakako malo više nego normalno.
Postoje stvari na kojima ne šparam nikako, kao npr. maslinovo ulje, mora biti vrhunsko, pasta, Passata di momodoro, s obzirom da ne pripremam zimnicu i ne radim paradajz u bocama, onda uzimam samo najbolje.

Sirovi paradajz ne jedem, tako da su mi za kuhanje dobri i kvalitetni pelati.

Ribe ovdje nema svježe, možda neke jezerske, ali to je jedem. Od ribe ovdje jedem samo losos i to kad mi dođe volja, sušeni ili svježi, pa prema tome i skuham. Ima ovdje tune u šniclama, ali nisam toliki ljubitelj, to je meni šnicla.

Apsolutno ne kupujem, i ne jedem mlade životinje i nisam oko 30 godina stavila u usta teletinu (zamisli onu rozu njuškicu teleta ili one okice s trepavicama), prasetinu, janjetinu, kozletinu i šta još je mlado.

Piceke kupujem i to samo karabatke, a ako imam cijelog piceka, napravim juhu s povrćem.

Karabatke, 2-3 stavim u pećnicu na papir, začinim sa onim ljutkastim crvenim suhim začinima i samo tako stavim peći bez ulja i bez masnoća, jer oni imaju pod kožom dosta masnoga, pa na kraju pečenja plivaju u masnoći. Kad je to pečeno, izvadim ih i ubacim par krumpira i ispečem ih u pećnici na toj istoj masnoći od piletine.

Uz neku salaticu, gladi bradu. Više volim ukiseljeno povrće nego svježu salatu. Npr. pečene paprike ili sama spečem ili kupim u tegli, ovdje nema onih ukiseljenih paradajz paprikam ma nema nikakvih takvih paprika, pa se moram prilagoditi onom čega ima.

Volim kisele krastavce i našla sam ovdje neke Milwaukee kisele krastavce koji nemaju kojekakve čudne začine.

Kupim veeeliku vreću očišćenog i opranog špinata i to skuham i smrznem, tak da imam ili na lešo ili na bijelo s pireom.

Ovdje postoji neki jadni Green Market, zelena tržnica, čini mi se subotom i srijedom, ali je to meni ništ nakon Dolca ili Kvatrića, tako da zapravo svu hranu kupujem u velikim centrima. Moram reći, uspoređujući Spar i ostale vaše s ovima ovdje, ovdje je kvaliteta bolja i uvijek možeš izabrati organski uzgojenu hranu. Na veliko kupujem u Costco, jao to je raj, samo šta ću s tim ogromnim pakovanjem, ipak si priuštim odlazak tamo, za dušu, a i kupim ponešto, a ima i drugih divnih stvari, kao laptopa, frižidera, namještaja, sve brendirano, a s niskim cijenama. Sve kvalitetno.

Iako sam samica, relativno regularno kuham, pa makar jela i 3 dana za redom isto, jer ne smrzavam, jer mi se gadi odmrznuto.

Naravno, ovdje to skoro nitko ne radi. I velika je razlika između njih i mene, meni su glavni obroci bogat doručak i ručak, a poslije ne jedem. Oni se prežderu za večeru i onda tak idu spavati. Zato su i debeli.

Neću više drviti, u svakom slučaju, na nekim stvarima se ne može šparati, ako želiš jesti relativno kvalitetno.

A kaj da napišem kad si napisala sve kao „mojom rukom“. Valjda sva gerijatrija sve više naliči jedna drugoj pa kako u svojim navikama kupovanja tako i jela.
Volim rezano bio kakvo cvijeće makar ponekad i mjesecima stoji osušeno i dalje lijepo radi mog izbivanja (ne da je podiglo sliku nego cijeli ambijent).
Kaj fali slikanom tanjuru bez Arbuna? Meni malo maslinova uja i limun. Sebastes norvegicus (škarpina sjevernih mora Atlantika) meni izvanredna riba i usporediva u svemu s našom svježom škarpinom. Čim je ulovljena još živa se nađe očišćena i spakirana u frizerima ribarice. Zahvalna je za pripremu na bilo koji način.
Kaj se tiče voća i povrća to ne biram i redom “žderem“ na dnevnoj bazi.

hej, gerijatrijo...baš mi je drago da se spominjete i da ste posjetili blog! đusi...bud...niste ti, jer kolko vidim i znam, još ste aktivni i agilni, čak možda i preveć (po čijem sudu? jedino je bitan vaš)!

upravo sam pojela večeru (integralna šnita tosta, pola šnite pureće šunke pola šnite ementalrera, namaz filadelfija, trećina šnite pršuta), a prije toga jabuku! jabuke, kruške i ostalo voće obavezno gulim (loš želudac), iako znam da to baš i nije dobro.

đusi, kriva sam, pokunjena i sramim se, ali...ali...što mogu kad sam krvna grupa 0 i mi smo ti takvi, mesožderi! godinama su moje kćeri na spomen janjetine, teletine gnušale se, ja sam to morala skrivati od njih (jedna je poluvegetarijanka a druga jede jedino ribe, junetinu i piletinu), ali zadnjih skoro 20 let kak sam solo, mlatim po janjetini, teletini...uf...ružno a videt! al nemrem si pomoć. ja mogu svako povrće pojest, ali samo ako ima i meso!

ti si đusi tak lijepo obradila svoje prehrambene navike i žao mi je kaj imaš problem tam u USA sa hranom koja ti paše (osobito ribe). nažalost, to kažu i ova moja deca kaj žive vani pa kad dođu tu, danima jedu samo ribe...a kad idu natrag, potrpaju u auto neke naše proizvode (ala krastavci od podrvke, cedevita, pršut i nešto riba koliko mogu smrznut). no, oni su našli jedan dućan tam u EU srpski, koji imaju i HR hranu, pa tko zna, možda ima i tamo u USA? ili ovo glede ribe kaj veli bud...možda da potražiš? net je divna stvar za takve potrage!

bud, ovo za ružice lijepo da si primijetio. a ja sam dugo u životu stalno čekala da mi moji muški kupuju cvijeće (jer ga volim imati u kući) ali kako nisam dočekala, eto prije nešto godina počela sam redovito (tjedno) kupovati sama sebi cvijeće! pa sam tako u subotu bila na dolcu i kuplila dva pušleka gumbeka, a jučer u lidlu i kupila ove ruže...da je bilo danas na placu neko cvetje tko zna, morti bih i danas posegnula, ali fala bogu nije. nije to cvijeće tak niti jeftino....minimum 6-6 eura a bude i više (ali nedam više)! i tak...to su te sitne male radosti (lijepo serviran stol, iako danas baš i nije, čaša vina, cvijeće), fini ručak a potom odmor!

počela sam ko prava staričica popodne lijegati, onak pol ure. i uglavnom ne spavam, naprosto ležim da mi se hrana slegne...a ponekad mi se i dragi pridruži i onda tako zajedno ležuckamo! jel netko zna koja je razlika između poći leći ili poći spati? ha ha ima i ova treća varijanta kod mene...niti leći niti spati!

btw bud, škarpina je sjajna riba (i te kako ju pamtim jer sam se jednom tak nabola dok sam ju spremala u woku), ali je jako skupa tak da se ne sjećam kad sam ju zadnji put jela?

Ima, ima i ovdje dućani, nisu striktno hrvatski, ali se nađe dosta toga, ali meni je to daleko, za nešto tako da vozim po 3 sata u jednom smjeru - ne pada mi na pamet. Rađe se prilagodim. A hranu koja mi nedostaje jedem kada dođem u Hrvatsku.

Imam ja i svoje omiljene američke hrane. Steakovi, kako to oni pripreme, za prste polizat, ma i ja volim meso, ja sam 0 (-), nisam znala da to ima neke veze s konzumacijom mesa.

Kupim si ovdje pršut i praktički svaki dan jedem za doručak. Meni ne dolaze u obzir slatke stvari, kao palačinke, vafli i sl. ili sjemenkice, ne paše mi, ja sam više osoba od slanoga. Rađe pojedem pršut nego tortu.

i da se vratim na početak priče, da đusi, za ovakvu prehranu o kojoj ti i ja pričamo, valja imati novca i biti spreman izdvojiti novac za takvu prehranu. znam dosta ljudi koji imaju puno više nego ja ali se hrane jeftinim prehrambenim stvarima. jedno je kupovati na sniženju (to ja činim ponekad) a drugo je kupovati jeftinu hranu koja je u pravilu loša! kažu nisi toliko bogat koliko imaš već koliko si u stanju potrošiti tj dati za nešto?

oj đusi, vrnula si se...da, ovo sa krvnom grupom 0 i mesom sam dosta čitala o tome, i izgleda da ima dosta veze...tak da ne čudi kaj voliš pršut!

btw čitajući te primjećujem i da ti možeš jesti hranu par dana...ja ne znam kaj je meni, ali ja čim znam da je hrana od jučer, gotovo...meni ne ide u usta? jel to zbog osjetljivog želuca ili kaj, nemam pojma (dosta lako mi se diže želudac). kamo sreće da i ja mogu tak jesti kaj ostane, jer često mi ostaje, nemrem skuhati samo za jednu osobu, fulam...ali, zadnje vrijeme je dobro da kuham i za dragog (otkad je bolestan) pa onda taman skuham za dvoje! a on je zahvalan i nije zahjtevan, pa sve pojede. a ja sretna (uvijek sam voljela kuhati za nekog tko mi je drag).

i tak, mi u duhu arsenove pjesme, sve smo više pri hrani a sve manje pri ....(dopuni po želji)! no, dobro je...dok možemo jesti, hodati, misliti...danas čitam o alzhaimeru koji uzima sve više danak...tak da, dragi moji blogeri, pišite o svemu kaj vam padne na pamet...tko zna hoćete li se sutra sjetiti kaj ste ručali? živite punim plućima, ustajte, hodajte...jer, tko zna kad ćemo opet u pelene? nisam ja pesimista...evo i danas sam odhodala cca 4 tisuće koraka i tako se trudim svaki dan. pišem blog kako bih trenirala mozak, voljela bih i vas čitati više da pišete češće...i tak, sve što je ljudski nije mi strano!

btw bud, slažem se s tobom da su arbuni pomalo goli i da im fali marinada (ne samo maslinovo i limu, nego i češnjak i peršin), ali kad radim samo za sebe, to izostavim jer mi želudac ne podnosi baš, tak da je i blitva samo malo polivena masl. uljem (baš sam kupila friško u tribunju, poznata uljara), a i ribice! kad imam goste tada njima dajem prednost...i znaš kaj, za muškog imaš istančano oko i sve vidiš...ha ha...možda i ono kaj nisi rekel? kakogod, hvala za obisk!

uh, nadivanila sam se danas, pa kidam sada nalijevo!

Ja sve mogu jesti, osim ono na šta sam alergična, svježi paradajz, ali čim se malo skuha, obožavam ga.
Ne mogu korijador, brrr, odvratno mi je, a ostalo sve mogu. Pa i filane paprike 3 dana ili sarme 3 dana ili gulaš 3 dana, grah varivo jedan dan s pastom, jedan dan s kiselim kupusom, ali svaki dan s friškim prilogom.

hahaaa svi smo nuleri
tu je kvaka
ljubav i krv dajemo svakom, ali primit možemo samo od nekoga

tak je đusi, ja sarmu kuham jednom godišnje i tad ju jedem sedam dana! a nekoć sam i gulaše dok sam radila kulaha za dva dana (jedan dan pašta a drugi dan pire) i tak desetljećima radnog vijeća od 40 godina!

ha ha budvar, to nam je u krvi očito!

Kad je mene šusnul infarkt prije deset godina, počeo sam paziti što, kada i koliko jedem, kakvo povrće, koje voće... Junetina, piletina, ako svinjetina, onda od buta... Prerađevine tipa šunka, pršut, špek, kobasice – niti pomislit. Uglavnom smo kupovali na placu, rijetko po tržnim centrima.

Nakon godinu-dvije sam se unormalio i počeo normalno jesti, bez picajzliranja oko klope. Na plac se išlo rjeđe, uglavnom subotom zbog voća, svježe salate, mesnice, na kavu i po obavezni pušlek – dugo je bio po pet kuna.

Sada uglavnom kupujem po centrima: Spar najčešće jer mi je pod nosom, Lidl i Kaufland zbog nekih specifičnih stvari. U Plodinama zna biti na akciji guanciale ili pecorino i Nesica od 300 grama.

Kaj se mesa i mesnica tiče... pa većina mesnica se opskrbljuje iz nekoliko izvora: Martinjak, Ravlić, Rigeta, PIK Vrbovec, Medven... Uglavnom nabavljam u Sparu (dobar sam si s mesarom), a često (lažem, uglavnom) na onim akcijama s 50 % popusta zbog isteka roka trajanja.

Od povrća... pa na placu uglavnom salatu i sezonsko povrće (paprika, paradajz), ako su razumne cijene. Duplo skuplje nego u Lidlu ili Sparu nisu razumne cijene.

Mlijeko i slično... trgovačke marke su mi OK. Pecorino, parmezan, Grana Padano ipak gledam da nisu K Plus ili S-Budget.

Riba barem jednom tjedno i barem jednom mjesečno nije smrznuta. Svježi mol za deset eura ili smrznuti (bez glave) za tri i pol? Smrznuti, naravno. A deset eura ću radije dati za sipu. Srdela mi se čini bezobrazno skupa, ali... na savur pa može potrajati.

Kruh sam prestao kupovati prije sedam-osam godina, kada je zatvorena pekara u Savskoj, i počeo sam peći svoj. Graham, crni, raženi, miješani, kukuruzni... Sada sam uglavnom na miješanom: integralni – pir – crni.

hej krešo, baš mi je drago kaj si dao ovakav kratak a sveobuhvatan osvrt na opskrbu u gradu, gdje kaj ima i kaj je gdje dobro! hvala za neke info, uvijek vrijedi poslušati kaj selo priča!

drago mi je da si, kad te zdrmalo, promijenio svoje navike, jer to je najvažnije. a ovo s kruhom već planiram neko vrijeme da bih sama pekla kruh (za sebe i dragog jer mi je previše za mene samu) jer ovo kaj mi moramo jesti kao kruh je očaj. jedino kaj mogu pojesti kruh iz dubravice (onaj neki tamni lovački ili sa heljdom) ali od svega me boli želudac, znači da je pun aditivia i koječega? možda konačno ipak krenem s pečenjem kruha, ali trebam kupit onaj pekač. ima li netko iskustva s njim jel to dobra stvar ili ne?

a sada idem fakat spati, dosta filmova, bloga...za danas!

Kada sam (onda je još bilo "smo odlučili“) odlučio peći kruh, ovi pekači su mi se činili wow. Iz razgovora s ljudima skužio sam da su neki na početku bili oduševljeni (ali su nakon nekog vremena odustali…), a neki su oduševljeni i dalje, iako se povremeno žale na neuspjelo pečenje (najčešće se zajebu s omjerima i pogrešnim receptima) ili na čisto tehničke probleme (zaglavljene metlice, puknuto remenje i sl.). Meni se nisu sviđale one rupe koje ostaju nakon kaj izvadiš kruh iz posude.
Also dakle, kupio sam u Metrou neki poluprofi planetarni mikser i sam miksao kruh. Nakon jedno pet godina potrgalo mi se podizanje one glave, a bio je i dosta bučan, pa sam ga zamijenio nekim Gorenje "kuhinjskim robotom“ – mikser, mljevenje mesa i blender. Blender još nisam upotrijebio, mljevenje mesa je super, a mikser u pogonu svaki drugi dan.
E pa, kruh: 150 g integralnog, 100 g pirovog, 100 g crnog brašna, 7 g suhog kvasca (+ žličica šećera + 50 ml tople vode), 225 ml tople vode, 50 ml ulja, 9 g soli, 120 mg vitamina C. Tri minute u mikseru na maloj brzini, sedam minuta na velikoj. Prvo dizanje 45 minuta do sat vremena (ovisi o sobnoj temperaturi), zatim izvadim iz posude, preklapanjem premijesim na dasci i stavim u kalup na tridesetak minuta. Pećnica na 230 °C 10 minuta, a zatim 33 minute na 180 °C.
Ispadne štruca od oko 600 g. https://i.postimg.cc/52qGLbBz/Kruh.jpg

dobro ti jutro krešo! ovako jutrom uz kavicu čitam tvoj koment i znaš kaj, wow...kruh izgleda fantastično, baš onako kako volim! i hvala ti za recept, dobila sam volju peći kruh al ovaj put za istač. kad svladam sve to (hvala za savjete za stroj, zna bit na akcijama i sam pekač i nije tako skup), objavim da se pohvalim. a ovaj tvoj recept i komentar ću si spremiti. ha ha...nisam nikad mislila da će mi iskrica biti korisna ne za dejtanje već za pečenje kruha!

Krešo, da ne bi bila 'guasta feste' (onaj koji sve kvari), za tvoju informaciju C vitamin se uništava pečenjem (na temperaturi već od 30-60 stupnjeva C, pogotovo višoj koja je kad se kruh peče), tako da ga uzalud stavljaš. To je najlabilniji vitamin.
To sam ja učila negdje na nekom od faxova Farmaciji ili Biologiji.

Sara, čini se da je u tvojem slučaju iskrica bila korisna i za dejtanje. :))

Juicy, za tvoju informaciju, vitamin C se ne stavlja u kruh zbog vitamina, nego zato što poboljšava tijesto: ojača glutensku mrežu pa tijesto bolje zadržava plin koji stvara kvasac. Zato kruh bolje naraste, ima bolju strukturu i manje se mrvi. To što se najvećim dijelom razgradi nije važno jer ga ovdje i ne dodajem(o) kao prehrambeni vitamin, nego kao poboljšivač tijesta.

To ti je jedan od aditiva koji se dodaje u kruh – E300, askorbinska kiselina. Kada sljedeći put kupiš pakirani kruh u trgovini, pogledaj deklaraciju.

Ne kupujem pakirani kruh.
Drugo, nije mi jasno da za kruh treba pekač i bez njega se ne može.

Otopiš kvasac u šalici tople vode sa žličicom šećera, najviše 37 stupnjeva C, i to staviš u veću plastičnu zdjelu s toplom vodom da se digne u šalici. Kad se digne, promiješaš s brašnom, soli ili već s čim radiš kruh, dodaš još tople vode po potrebi, bolje da je rjeđe tijesto, nego jako tvrdo, jer se neće dignuti, koristim ručni mikser s onim nastavkom za tijesto koji je u obliku slova 'S'.
Onda opet pustiš da se digne, preseliš na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečeš. Možeš koristiti onaj oblik dugoljasti, pa ćeš dobiti kruh iz tepsije.
Ne vidim tu neki veći problem.
Ako nećeš jedan veći kruh, razvaljaš i napraviš kifle.

TEMPERATURA SASTOJAKA NIKAD NE SMIJE PRIJEĆI TEMPERATURU TIJELA, TJ. OKO 37 STUPNJEVA C.

Predizanje kvasca je potrebno da se vidi da kvasac nije star, da funcionira, onak kad sve staviš u đuture i kvasac mrtav, od starosti ili nekog drugog razloga, normalno da ti se neće dignuti kruh, sve si uzalud krečio.

Znam ja što je askorbinska kiselina, nekad sam joj i formulu znala, ja sam prof. biologije-kemije, haha.