zmajić

Jutro..

Meni ova ista Barica..

Ev ..krenulo..
Smokve..kuruza..

1965.g..

12.srpnja.1893.otvorena Zagrebačka
pivovara..

Kraljičin zdenac/Medvednica..
1920.g..

Sokolski stadion Svetice/Maksimir..
1935.g..

Činilo se da je posrijedi revolucija, a bio je to samo kraj jednoga sna – tako su neki autori ocrtali „tri dana mira i glazbe“, festivala koji se održao od 15. do 17. kolovoza 1969. na livadi, 70 kilometara od Woodstocka, i koji je istinski protresao svijet. Mogao je to biti početak nove ere, ali bilo je to jednostavno „indijansko ljeto šezdesetih“

Kažu? da su ovi dolje normalni..
A ovi gore zavedena djeca..

Samo za ove koji su zazivali
stampedo..nerede...

Evo nas u šetnji po klaki..

Ev mene na kavi
jutros u Dubravi..

Ljudi moji, čujte i počujte
Prijatelji poklone kupujte
Danas evo oglas javni dat ću
Ja punicu imam udavaču .
*
Sada dajem na znanje svima
“Ful opreme” ona dosta ima
Mirovina nije joj malena
Kenja sama, ne treba pelena.
*
Kvoca, pili k’o stara pilana
Po jeziku je nadaleko znana
Za tračeve stvorena je ona
Ne mire ju nit crkvena zvona.
*
Nosila bi haljinice kratke
Da joj noge nisu k’o u patke
A i trubuh joj se objesio
Oj, punice tko bi tebe htio?
*
Udat ću te, pa zadnje mi bilo
Vanka ideš “sunce” moje milo!
Dosta mi je za života moga
Prigovora i kvocanja tvoga!
*
Udat ću te za prvog ženika
Za miraz ću dat’ tovljenog bika
Jutro zemlje i livadu staru
Samo da te vidim na oltaru.
*
Napravit ću slavlje i veselje
Makar poslije jeo samo zelje
Samo idi ti sa praga moga
Oj, punice, života ti tvoga !

A šta reć...
Da si kazo...
A niš ne reć..

Jezuš..
I tak..došla ona..
I gledam je jedno jutro
dva jutra-lepa kak Marija
Bistrička..

No kad je nadošla jutro
treće(a ja je gledim ujutro
treće šest jutara)

E fala jezušu i mariji bistričkoj
kak su me uputili i dali provođenje
da joj pokažem di je širok šor..

Je bila je tak jedna žena..
Se je imala:noge ruke dojke
čak i maramu..

Jezuš..