HIPOKRIZIJA

(slika s bloga rudanice, znam da sam vam bila pain in the ass)

citat s bloga V.Rudan za koji mogu reći da je i moje viđenje mene:

"....Pisac piše o temi koja ga čačka ali ne znači da piše o sebi.
----Čitav život pišem u ich formi i zaista me nervira kako se svaki moj redak doživljava kao prijenos uživo mog života.
Dragi ili drage moje, meni za ljubav, imajte odmak.
Ja sam ženska kojoj je pisanje strast, lupa tekst u mobitel u pauzi dok čita “

E sad, kad i koliko je istine u svemu, znam samo ja! Nitko drugi na ovom svijetu i to prihvatite! i boli vas kur*c!

A evo i priče, za apšit!

I tako dođosmo do kraja moje priče, koja je počela prije skoro 19 let! Nikad ni u ludilu nisam mislila da ću ovdje tako dugo ostati. I nikad nisam mislila da ću ovdje toliko i tako sretati ljude koje nikad ne bih u stvarnosti, a kamoli pisati o njima. U nekom trenutku, imala sam zapisa za knjigu i iako sam ju dala na lektoriranje i kao pripremu za tisak, odustala sam. Jer, oni su htjeli da ja preradim svoje blogove i pišem neku sapunicu, a ja i sapunice smo ko krava i balet!
Iako je na koncu moja priča ispala prava sapunica, nikad kraja, suvišnih lica, intriga, podmetanja, laži.

Došla sam ovdje sa pol stoljeća, ostavivši iza sebe odraslu djecu u njihovim životima, na ruševinama drugog braka i , muža managera, kao zgodna i poslovno uspješna žena koja je riješila sve u životu i konačno bila slobodna! Ali, kako to obično biva, ne znaš (kao rob) kaj bi sa svojom slobodom. Došla sam ovdje u stvari noreti jer to nisam na svojoj norijadi. I mogu vam reći da je to tako dobar osjećaj, pače, sve ludosti koje činiš svjesno u tim i te kako svjesnim godinama. Normalno, onda i platiš danak tome i kad se „otrijezniš” shvatiš da to ipak nije ono kaj si htio.

Pa sam tako gluvarila bespućima pvt-a u bravuroznim noćnim razgovorima, jezdila blogom do sitnih sati uz nikad bolje razgovore! Sve je to dugo već pase. Više nit ne pevetiram. Ljubila sam nekoliko puta ovdje, jako, strasno, gubila glavu i novac, ali to davanje bez ostatka, najljepša je stvar koja vam se događa! Nisam egzibicionistica, ali predati se egzibicionizmu života povremeno bez ostatka i jest smisao života (ne produženje vrste, ne zidine i vile, ne karijera). Nema kalkulacija, nema kajanja, osim ako ne stradaš! Ali, čak i to ako ne izgubiš glavu, je ok. Poslije jebanja nema kajanja, kaže mudra narodna poslovica.

Zadnjih par godina sam više pisala nego li živjela i to me jako veselilo, no ipak sam paralelno i živjela. Puno tiše i manje nego li do 2018.g. kada sam se umirovila, kako glede ludnice od posla tako i jurnjave u privat životu. Sve se nekako posložilo, bivši brakovi (pokojni drugi suprug), bivši posao, bivše ljubavi, sve je nekako došlo na svoje mjesto. Čak sam i baka poslala iako bez imalo muke i zasluge.
Pisala sam dugo i puno, o sebi, o drugima, o načelnim stvarima i pojava, o ljudskoj gluposti i nebulozama koje susrećem u životu, jednom rječju kroničar svega i svačega! Neke poštapalice (pa i prostačenja), neke teme (npr sex ili država HR) bile su mi namjerna provokacija. Često sam željela postići neki efekat od toga, od učmale gomile koja samo skandira ili palac dolje ili palac gore a da pri tome to ne iziskuje nimalo vlastite pameti, sudjelovanja ili čega već? Dobro je netko ovih gana (bbmuisa) spominjao toalet papir, ovdje na blogu trošio se nemilice, danomice a uvlakači bili su sveprisutni desetljećima. Stil rada i uvlačenja isti, jedino različiti nickovi, tako da sam se ponekad pitala...je li to taj i taj nick od nekad?

O tome da ljudi u real životu imaju možda i pameti (ovih dana in tema o IQ, ali da bi netko nekaj mogao zmerit, mora znat kaj mjeri) ali nekako i nikako da ju vidim, čujem? Svatko čuva samo svoje dupe i svoj interes. Kome je opće dobro prioritet? Osim o Božiću ili nekom drugom must have blagdanu ili u crkvi kad treba bit licemjerni vjernik, pričati jedno a činiti drugo?

Sve u svemu, često sam se pitala: zašto me ne kužite? (citat V.R: gore)


Zadnjih godina sve mi je manje bilo bitno što će tko komentirati i reći na moje pisanje (zadnji put sam odustala od pisanja dok sam živjela u zajedničkom životu s jednim čovjekom prije tri godine). No, i taj zadnji odustanak bje kratka vijeka jer mi je čovjek rekao: „super pišeš, nemoj prestati zbog mene i našeg zajedničkog života...piši” i od cijele naše veze i života, upravo sam mu na tome zahvalna! Bitno je da sam konačno i ja sebi dopustila da budem što i tko hoću!
I tako sam ponovo našla sebe prije tri godine, u samamčkom životu, sretna što je tako! I onda, kad ostaviš sve Danteova nade u Čistilištu, i stigneš ponovo u Pakao, sretneš čovjeka kakvog nikad nisi.

Vidim i čitam ovih dana, neke jako svrbi moj „izmišljeni” čovjek i partner? Pa se danima već raspreda o tome kako ja lažem, izmišljam...jer ja sa skoro sedam banki ne mogu, zamislite vi, imati čovjeka, muškarca? Koje ste vi ograničene i sitne duše? Nije nemoguće zato kaj je nemoguće već je nemoguće zato kaj vi mislite da je tako.

Jer, ova cura je bila udata i imala dvoje djece, i zaljubila se i otišla iz braka! I bila godinama ljubavnica i potom postala supruga tog svog ljubljenog čovjeka! Nije to bio neki šuft već manager u velikoj državnoj firmi s ogromnom plaćom i za današnje pojmove! Pa sam i njega ostavila nakon skoro 20 godina ljubovanja i tri godine braka! Otom potom koliko je sve to bilo pametno? Ali, pragmatizam, koristoljublje ili kaj već nikad nisu bili moj đir.

Tak i danas! Vi sudite po sebi, jer se nikad niste usudili zakoračiti u prazno...pa ili poletjeti ili pasti u ponor! Ja jesam.
I to mi se dogodilo opet, sad će i godina dana. Onakva nezainteresirana, ušetala sam, ušetao je u moj život čovjek kakvog sam si samo poželjeti mogla i jesam, sve te godine na iskrici. Ali, nije ga bilo. Nitko koga sam sretala nije mi bio ravan! Ja sam, unatoč godinama, još uvijek jako zgodna žena, sređena materijalno i ne trebam financijera. Slobodna! Pametna i elokventna kao malo tko. Često previše a ne premalo! I onda na izmaku života, u ovim nekim off godinama, sretnem čovjeka koji mi je par, koji barata riječima čak više od mene, čovjeka koji se kreativno i sada bavi pisanjem i kojeg čitaju svaki dan tisuće ljudi, koji je suvlasnik firme i financijski stoji više no dobro, bolje nego ja!

Zgodan, nježan, dobar...kojem sam cijeli svijet i kojem sam se i ja „bacila” pod noge! I u tome smo zajedno. Volimo se, uživamo, živimo, pričamo, dodirujemo se...ma znam ja da je vama sve to znanstvena fantastika, ali dragi moji iskričari, dogodilo bi se i vama kad bi se usudili. Ali lakše je trabunjat i lamentirat ovdje na blogu o tuđim „fulavanjima”, bit alfa i omega virtualnog a ne stvarnog života!

I tako, dođe časak da se oprostim od vas, ne zbog vas jer vi to zaslužujete, već stoga što moj boravak ovdje zaslužuje osvrt! Ovdje sam srela par ljudi s kojima se družim i danas. Čak i neki moji bivši su samnom dobri, dapače, jave mi se često. Dakle, dugo sam ovdje, stekla sam prijatelje ali i neprijatelje, pače, ljude koji me uopće u stvarnosti ne poznaju ali me jako mrzei ne mogu smislit niti jednu moju objavu i riječ ovdje! Jasno mi je i zakaj, ljubomora, jal i zavist su jako moćni osjećaji i teško im se oduprijeti. Osobito kod ljudi koji nemaju (ili imaju nikakav) svoj život pa onda pljuju po drugima.

Ponukana višekratnim i opetovanim insinuacijama kako je dotični moj partner izmišljen, eto dat ću vam danas oduška pa ćete ga i vidjeti! Iako, jedno je vidjeti fotku a drugo je čuti, dotaći i sve što on i nas dvoje jesmo! U stvari, niste ga uopće zaslužili (kao niti većinu toga od mene), ali neka vam...danas sam darežljiva. Osim ovog kaktusa na početku (to sam kopirala od Rudanice), podarit ću vam i ovaj njegov tj. naš foto, taze friški od danas. Nakon ručka u Kapucineru (rižoto od škampića i talianete sa kozicama i lososom mljac) otišli smo na kavu i kolač u Ameli! Otuda i ova fotka, koja je nikakva, al jebe mi se kaj vi mislite o meni, njemu. Ionako mi ističe premium, deaktivirat ću profil, obrisati potom sve fotke na svom blogu tak da vam neće puno ostat? No, znajući vas, žuči će se naći dovoljno!
Eto, toliko od mene! Uživajte, trudite se oko i za sebe, čitat ću vas (vi koji uopće pišete) i dalje, uživat ću u svom životu na najjače, a i patit koliko moram...do smrti! Au revoir. Možda se jednoć i predomislim?



nas dvoje, danas, amelie (fotka išla u egzil)


i opet nas dvoje, u starosti za 10 let

https://fb.watch/A9wgOSMfFm/
i ovo smo nas dvoje

lijepo je bilo večeras sjediti u kvartu...vani...na našu mjesečnicu! i pričati, onak, znaš da te onaj drugi čuje, razumije...i dodirivati se. ljubili smo se nasred ceste! pa kaj!

odoh....pref čeka!

Ajde, doviđenja, valjda nećeš!

ha ha đusi, valjda oću!

e vala ovo moram podijeliti! kak sam se dobro nasmijala jutros. a dečki, pročitajte kak je on (ministar) imao malog pa je nagrabusio? nemojte i vi, vjerujte mi, prava žena vam neće zamjeriti na malom! i nemojte gaziti ljude zbog toga.

https://www.index.hr/vijesti/clanak/ivan-anusic-ministar-koji-je-imao-malog
a/2680327.aspx?index_ref=naslovnica_vijesti_ostalo_d_0

kad sam se već vrnula, evo da spomenem, tam kod jarca se spominje sv. ante! pa sam se baš zamislila, jbt ja sam imala dva dida (djeda) antea. jedan je bio ante, a drugi anton! ima li još tolikih vjernika tute, direktna veza po pravoj liniji (krvno srodstvo)?

a sad idem, razbacala sam se po cijelom blogu, idem se sad razbacat po arena centru.

Moj jedan djed se zvao Mato, bio je učitelj, a drugi Ivan, bio je pravnik.

Onda jedna YouTube-rica kaže, ajde sjetite se od kud ste svi došli (ona sa sela), a ja, what?...ja sam se rodila u Zagrebu na Šalati i prvih 40 godina živjela u Zagrebu....najgore mi je kad se podrazumijeva da smo svi došli sa sela. E nisam, pojma nemam o selu. Može biti krasno, ali nisam živjela.

Dobro jutro, neki put se probudim nabrušena, bez razloga....ali dobro je, valjda dolazim k sebi, znači, dobar znak.

ma sve ok đusi, i meni takve stvari idu na živce, jer ispada da bi svi trebali biti "djevojke sa sela" ala sevka? kaj mogu kad sam se rodila u gradu starom 3 tisućljeća, a i ovdje u zgb živim pol stoljeća. ali, da mogu sada bih otišla živjeti na selo ili neki manji grad jer mi je dosta ovih doteplih "građana"!

a ovo nabrušena, ja se zadnjih par ljeta tako stalno budim, ujutro s mišlju, kaj i kakav je to život u tim nekim godinama...kad još i prije no što ustaneš te nekaj boli, neda ti se, nemaš volje i tako malo toga te veseli? a onda, ipak krenem i ponovo otkrivam svijet kao da mi je 20 i neka, uvijek ima nešto što me ipak pokrene i tako prođe još jedan dan! no, u dvoje je lakše ali ne baš uvijek.

jučer sam npr bila u šopingu u areni, od 11 do 17h...i ručak, i kava i svi ti dućani...pa kabine...jebem ja to. bila sam umorna kao da sam kopala. to je ipak za ove mlade koji svršavaju na to. meni je to postalo tlaka i dobro je da odem dva puta godišnje na takav neki veći šoping! i onda u 17 h upadneš u gužvu na rotoru i sjetiš se svojih radnih dana kada si svaki dan tako morao bauljat po ulicama moga grada. hvala ti bože na mirovini (mislim, meni, jer bog mi nije ništ podario) i ovim lijepim (iako ponekad bremenitim boleščinama) danima. a možda i još pokojoj godinici? još danas malo žvrljam ovdje a onda fajrunt!

kava popijena, sad odoh u dan...navečer ću valjda do kinoteke? a tko zna, kamo me put nanese? možda i doma!

Sara, ne idiiiiiiiiiii
Kad odeš više nemam kaj čitatiiiiiiiii
Ostale samo tapete i fotografije..........

jutro :)


a gle dođeš, odeš, odmoriš, predahneš, odučiš se, pa opet natrag :)

i tak u krug

ovo je iskra, kaj ne? :))


ludilo u malom, kvartovska kafana ili kafić, ili birtija, zavisi od tema, društva i kaj se je ili nije popilo ko terapija..;PPP.
opće nije više definitivno poanta Naći nekoga pa zbristi profil jer kao funkcija sajta je ispunjena


već odavno se ovde znamo i ne znamo, al se pričamo, blokiramo, ljutimo, raspravljamo

dakle mesto, nekih čak i društvenih virtualnih interkcija

sve ostalo tjah

tak da ak se nekog i ima u privat životu
u smislu kaj ja i inače zagovaram, a to znaš---dakle faza konstantnog "hodanja"

skup smo si, al onda nakon nekih dana odemo si svako k sebi doma...

dakle i dalje smo ista ona osoba, kaj bi se popričala navečer, ujutro, prek dana, ako treba i pofajtala ili razmijenila dojmove o nečemu dakle podijelili koju virtualnu, temu, spiku


fb je preveč javan, ok ne mora biti postoji opcija, postoje grupe...al tamo je sve drukčije kad je...

ovo je specifično mesto
pogotovo za nas veterane :DDD

niko se tu sad ne bude ženil, ili bude? i ono život na iskri prestaje jer...
zajedno smo

jesmo, ali pa kaj, pa to ne znači da nemrem ili nesmem otići na iskru...i pričati se, svaditi se, prijavljivati i nekoga blokirati... DDD

dakle ok
nađi si vremena, odahni, predahni,
a onda se vrni


profil smanjiš na nužnu osnovu i ne abadiraš pvt...
niti se gubi kaj od kvalitete života u privat sferi zato kaj se je i dalje na iskri

tak si ja iskru doživljavam


a to ak bi neko bil sklon šaranju, pa prek iskre muljal, a u životu sveca izigraval, e ebga...

naljutimo se, ooo da, na bezobraznike, prostake, seljake m/ž

svakako
pa bude i revolta i ljutnje i svega
pa i prijava, adminu koji ne reagira
ili pak ak je fkt preveč
organima reda

i onda se makne, prođe vrijeme...sve se slegne

i onda come back i gde smo ono stali? kaj ne?

tak da...sretno, odi
ali i CU again, jednom :)))

cviki pusa ti leti...

i zapravo, žal mi je
i sada mi se po glavi vrti ovo

"Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite,
i ta će mi mladost teško pasti,
a bit će ipak da ste vi u pravu".

A. Dedić

tjedan korejskog filma završava danas! odgledala super film "bliski neznanci" u kinoteci. taj film (ali u francuskoj verziji) već sam gledala prije par godina i oduševio me. sada me ponovo oduševio jer je na korejski način, a to znači (iako mi je dalji po kulturi) da mi je bliži po...sekvencama, fotografijama, muzici...onim finim finesama kako to znaju samo koreanci! ma bravo vi, ali i mi (ja i dragi)!

nakon toga koktelčić u kvartu, vani je tako ugodno...i lijepo imati s kim ćaskati! za kraj filma jedna rečenica, koju su ispisali u filmu...ali ja je rekoh otprilike još ranije u svom zapisu! svaki čovjek živi tri života, onaj javni, onaj privatni i onaj...tajni! jer da, često i jednio samo mi znamo sve svoje tajne, a često i sami sebe iznenadimo njima!

žal mi je lea, možda da počneš sama pisati?

eh donči, kao i obično, posve si u pravu...a ovo kaj si ti rekla, otprilike pokriva i ova moja tj rečenica iz filma...o javnom, privatnom i tajnom životu. tko zna, možda ću tajiti od sebe da sam opet na iskrici? ha ha...nikad ne reci nikad!