HIPOKRIZIJA

kućica od breza, 4.maksimirsko jezero
jučer su na repertoaru bile kućice! onakav vrući dan valjalo je pobjeći iz grada, makar u obližnji šumarak? pa smo dragi i ja već prije 11h krenuli put maksimira. iako onakvi nikakvi, usrani, on od viroze ja od bublotine, ipak smo smogli snage i napraviti đir. onak, mic po mic, uz pokoju klupicu, najprije smo pokorili četvrto a zatim i peto jezero! i onda ovak sa klupice, u povratku, promatrali efekat od tog. prekrasna brezova kućica, hladovina, jedna čaplja preko puta, poneki šetač i za kraj, ručak u ježevoj kućici!

vabila nas je ploča sa istaknutim menijem za taj dan. uf, ništa ispod 20€? jbt, pamtim tu ježevu kućicu od prije cca pet i više let kad su onako šeprtljavo spremali neka fina jela, ali nije bilo ničeg fensi? a sada...pastrva u umaku od kukuruza s lješnjacima, pohana grdobina sa krumpir salatom koja izgleda ko neki toranj i ne znaš kaj jedeš i sve neke takve "umotane" fensi delicije? no, pojeli smo, jer valja svašta probati i ostati pri svome. potom ipak nešto poznato, fina Bobanova torta od čokolade i višnje! vino je bilo dobro, a voda još bolja! u krasnoj hladovini stražnje terase lijepo se čovjek odmori. istina, ostane lakši za više od 60 € ali takav je život. nema džabe.
a moj dragi i ja, iako umorni, sretni i zadovoljni. jer imamo jedno drugo. ljubav je prekrasna stvar, digne te i iz mrtvih! i onda može biti kaj god na meniju.

potom fina kvartovska kava (mir, klima, nigdje nikog) u occultos baru, našem baru!

potom razlaz, svak sebi. upiješ dovoljno adrenalina, ljepote i moš natrag u svoj usrani život, ja na svoje antibiotike i hladne obloge (to me nije spriječilo da popijem makar deci finog vina uz ručak), on na svoju drogu od posla koju mora ovaj vikend odradit!

možda ljubav i je tako snažna zato kad nam je najljepše, rastajemo se da bi se opet sastali? kad ćemo se skućit? dal ćemo se skučit? hm....već jesmo, svaki u svom. dobro je imat dečka u istom kvartu, iako mi pomalo već idu na žifce te seobe, ja k njemu, on k meni? je li bolje tako ili živjeti zajedno? opet ista pitanja, slični odgovori....vječna tema med parovima. što vi mislite, je li bolje u ljubavi biti parnter i živjeti odvojeno ili pak biti zajedno? svi su odgovori točni, osobito kad postavljamo pitanja? kad se prestanemo pitat, znači da nekaj ne valja! za sada valja.

danas ručak kod mene, pileći file u bijelom umaku sa smežđim šampinjonima! kak reče moj najdraži arsen, ljubav preko šnicle!



Link
pravilna ishrana, a. dedić

p.s. sviđa mi se kaj sam već dosta dugo postala pisac od sebe za sebe a više me uopće ne dira oće li mi itko ili nitko išta napisati ili reći? za kraj premiuma na tu temu ću ostavit jedan citat ovih još par dana. to je ono kad si sam sebi (uz nekog) dovoljan! davnih dana mi je upravo ovdje jedna frendica, blogerica (coco) rekla: kak si ti sebi samodovoljna, na tome ti zavidim? sad tek shvaćam kak je to dobar osjećaj!

Pa...ima se što pročitati :))

big like =)

:))

zbrčkani mi dani, jer majstori, jer krov
jer potrgali net optiku

dakle, servus :)

haha,ladonna ,barem ti nije dosadno =)

a kaj se tiče veze bez obaveze ili bezveze :))
a ni jedna takva nije, zapravo

well
apsolutno al apsolutno, sam zagovornica...
je lepo nam je, je krasno nam je, je volimo se i sve 5
al onda pls odi doma, da malo dišem
pusa u čelo i vidimo se i čujemo se i sve tak :))

po meni, onda si nemremo dosaditi ili ne baš tak za skoro i štošta toga drugoga možda i ozbiljnijega zameriti
jer onda si na miru, malo, kratko, sa sebi svojstvenim navikama, osobnim obredima
tipa
jutarnjoj kavi u blaženoj tišini uz pljugu, slučajući ptice, gledajući rojžice i zelenilo
ili u danu kada sam si potrebna sebi
jer njega tijela i uma, odnosno i mentalna i fizička
i sve tak

@'ola conf :)

ne, nemre ni biti drukčije..valljda

i to je možda održavanje tzv idile, i življenje nekog "ideala" al kaj me briga

ne mora se ništa, više, jer nemaju se deca, nemaju se zajednički troškovi, nema priče ..ko bu opral suđe, a ko bu skuhal ručak, a nabavka
ili pak bude ajmo sve to skupa

mislim ok, kad je dogovor takav recimo za vikend...onda bumo sve skupa

ali mimo toga?

hjoj. ne bi ja bršljan vezu

a u kvartu?? ma milina, milina....

jer blizu si, u prolazu, pa skreneš na kavicu, i vidli ste se, i lepo i nice i cvrkut, al onda doma., k sebi :))).

ja bi ti rekla

znaš kaj?
tu si, jack pot je tvoj (y) samo bu ti ga isplatili u ratama...

jer ljubav, jer kuženje, jer sve 5 i plus kvart..pa jao praktičnosti i divote

Donna, ja se s tobom slažem 100% glede ovih veza, međutim (i) za takve veze je potrebno dvoje ):

Uživaj, život je kratak.

dobro jutro društvo!

hvala slova, i tebe se obično ima kaj čitati. a osobito mi se neki dan svidjela tvoja slika svitanja. i draži su mi tvoji zapisi gdje nešto osobno komentiraš i pišeš nego li samo linkovi na neki događaj. dobro je da ima netko na blogu tko ponekad nam svrati pažnju na neke stvari koje nisu u našem fokusu. obično onda pogledam ili pročitam to kaj hitiš na blog i mogu ti reći da su obično to zanimjive teme ili događaji, ili barem kut gledanja. drago mi je da i ti pročitaš kaj ja napišem...reklo bi se da je time blog zanimljiviji nego li od ovih "blogera" kaj ne pišu već samo hiću komentare. nekoć je bilo daleko više zapisa, no tak je kak je.

jutro, confes! da, ponekad i meni dođe ovdje da ostavim like kao na fejsu, ali nema te mogućnosti!

eh, donči, žal mi je kaj se gombaš s majstorima, a opet, to je dobar znak, jer znači da nekaj renoviraš, obnavljaš i stvaraš nekaj novo.

a glede tvog viđenja veze, i sama tako mislim, osobito nakon zadnjeg (prije dvije godine) pokušaja zajedničkog života koji je završio tako kako je. istina, dotični bi sad opet da mi pokušamo, ali prošla baba s kolačima. žal je i meni kaj je to tak završilo ali očito oboje nismo imali više niti volje niti strpljenja gombati se (ha ha jutros mi baš ta riječ nekako upala u vokabular, mislim da je mađarska, idem baš vidjet).

jer, fakat, ovo kaj veliš dona, dobro je biti zajedno, ali dobro je i otići potom na svoj plejs gdje si solo, gdje imaš neke svoje navike, svoj neki mir, čak i prazninu. nemreš stalno biti na 220! eto, npr jučer, baš mi je pasalo da je moj dragi otšel nakon ručka (normalno, pala je i štrudla od trešanja). čak nismo ni kavu popili, krenula neka priča i neki prijepor, i bolje razlaz nego svađa! navečer isprika (moja, jer sam bila pomalo okrutna, ali realna) i njegov hugić. koji ćemo i danas razmijeniti. volimo se i to je dovoljno!

a ovako jutrom uz kavu, čitam blog i upala mi u oko budalaština koju sam pročitala tam kod jarca cit."...Što je društvo bogatije sve više prosperiraju uslužne djelatnosti. Veseli me da je tako, i da velika većina si može priuštiti što želi.". pa ne mogu vjerovat, jer dotični krelec sigurno nije ekonomista niti se baš razme u ekonomiju? dakle, zemlja koja nema ništa od svoje industrije, proizvodnje (bilo poljoprivreda bilo teška ind), već ima samo usluge (turizam npr) je uglavnom loše razvijena zemlja. jer, ovisi o (u slučaju hr) o suncu, moru ili kiši...dakle vremenskim prilikama i neprilikama. i sva naša proširivanja kapaciteta smještaja na obali za koju godinu bit će i zjapit prazne zidine ko černobil! nažalost, u ovoj državi nitko o tome ne vodi računa već svi koji bi trebali, trpaju lovu u svoj džep. tak i krelec. vidim npr da slovo, čovjek koji živi na moru, posve drugačije vidi tu našu obalu i život tamo. ovi kaj dođu na dva mjeseca, i nastoje ugrabit što više love a onda zbrišu i boli ih briga koliko i kako devastiraju obaju svi ti turisti....užas. no, hrvati su poznati kao drp narod (takva im je sudbina koju im je podaničku kroz stoljeća odredio dragi bog u kojeg se tako kunu) koji stalno priznaje tuđinca za gospodara. tako, kad smo vani i zarađujemo kruh naš svagdašnji vani, poslušnici smo i radimo sve kaj treba a onda kad dođemo na svoje e tu je onda raspašoj, nema svijesti niti savjesti! mi kaj smo navek tu i kaj nismo gramzivi već uzimamo onoliko koliko nam je dovoljno, e mi smo egzemplari i nepoželjkni. partizani su uvijek dobro došli kad nema argumenata niti činjenica? e moj narode, pušiona načisto. ali, i nakon ovih izbora, bolje nisi niti zaslužio, osobito onih milion penzića koji životinjare na rubu gladi. deca su nam otišla van (i neka su, žive dobro), mi starčad smo nikakvi...a ovi kaj grabe, neka im. nema sreće u lovi, dečki dragi! pust si u srcu, krelec i nikakvi zidovi ti neće dati sreću. o ljubavi da ne govorim. sjeti se toga kad ti dođe vrijeme! kaže sajt, još dva dana! baš dobro...nadivanila sam se sa sobom.

jutros, koje lipote od vremena! nema znojenja, moš ko čovjek izaći van i obaviti kaj trebaš!

eh, kaj ti je moderan svijet! morala sam posegnuti za debelim klaićevim rječnikom da bih našla da je gomb, gombati, mađarska riječ! na googlu to nigdje ne piše, piše svašta al ne ono kaj sam tražila (istina, odustala sam nakon par pokušaja). dobro je da imam te knjige koje skupljaju prašinu, tu i tamo ipak posluže!

odoh

Ups...Đusi, Krešo...nije da vas nisam pročitala...hvala na dobrim željama i posjeti!