balada botswana

DANAS je možda prošlo, ali ostat će na vratima SUTRA visjeti ona dosadna DILEMA: ili sam JA lud ILI su ludi SVI oko mene?

Opet je u završnici menija bila torta od mrkve i nije baš neka znaš, ali kaj sad bilo je to na kraju i s tim se pregrmio petak, sutra bude bolje ako bude bilo koja druga torta, a ne ova kaj ni na štapu ne privlači.

U završnici sam ispao baš bezveznjak, a uopće tak nije trebalo biti i to samo zbog te, da ne velim usrane, žurbe oko ničega pa se nisam stigao ni pozdraviti kak spada već sam odjurio ko da me vrag goni, ali dobro valjda se nije poslije toga premjeravalo da bi se zamjerilo.

Jagode s juga su ispale prevara jer onih pol kile kaj sam donio su bile na pol trule, ali bar je miris bio nečem.

Koliko ćemo još izdržati ovo nemilosrdno bombardiranje sivih stanica ne znam, ali ne garantiram da netko od svih tih vijesti neće bar malo skrenuti.

Sutra idem po novu knjigu, nadam se da će u njoj pisati zašto čovjek svoju patnju ne pušta tako lako i da li je i to samo znak obične sebičnosti ili misli da je drugima zbog toga više stalo.

Ukoliko slučajno saznam zašto ljudi tako lako ruše mostove koje su tuđe ruke gradile sigurno ću javiti jer nema smisla da to nosim u sebi.

Mora da je danas ujutro ona vrana meni zaista htjela reći nešto važno jer me oblijetala sve do ugla, a kasnije kao da je shvatila da žurim i nemam baš pretjerana obzira za njezino graktanje, ali mislim sad da je ona znala što me danas čekalo. Pitati ću je sutra ako će htjeti progovoriti.