stella

narezati na sitno glavicu crvenog luka i staviti dinstati.. kad luk postaje pomalo staklast staviti na njega šampinjone iz konzerve. podlijati vodom i pustit da uživaju ;)za to vrijeme tuckate npr šnicle (svinjske) i stavljate zacina na njih, sol, papar, vegeta.zatim ih prepečete na naglo, kad su šnicle gotove, stavite ih na luk i gljive i podlijete vodom. što se duze ''dinsta'' to će meso biti mekanije i topiti će se u ustima. kada je sve gotovo, dodati vrhnje za kuhanje i kuhati do željene gustoće. možete dodati malo peršina suhog, tek toliko.. za izgled :))uz to skuhati njoke ili pire.. ko kaj voli..i napraviti mješanu salatu.. luk,krastavci,paprika,paradajz..i dobar tek, mili moji :))

idem na plažu

Kakvi su naši životi?Kakav je moj život?Jesmo li zadovoljni?Jesam li zadovoljna? Uvijek nađem ''ono nešto'' što kvari cijelu tu moju životnu priču. I moje zadovoljstvo. Navodno da je to normalno i da tako svi misle?? :-)) Uvijek se moramo boriti i tražiti još.. Napredovati.. To je u ljudskoj prirodi. Meni ponekad to je normalno, a ponekad nije. Nije mi normalno kad mi je užasno teško kao i ovih dana, a i prethodnih šest mjeseci. Ne pronalazim snagu. Ne pronalazim ništa pozitivno osim nekakvih sitnica, al kažu da i sitnice nisu za baciti te kako moramo biti skromni? Lažno skromni? Ja ne želim biti lažno skromna. Zašto? Želim da mi bude lijepo i da budem zadovoljna na sve i jednom području moga života. A, ne da svaki dan proklinjem što sam živa. Ali to želimo svi. Nisam otkrila toplu vodu niti izrekla nešto što nitko drugi nije? :-)) A, normalno mi je recimo kad izgubim volju za sve i za život i kad dođem sa posla sjebana jer su me tamo ubili u pojam, a i promatram kolegice kako ih zajebavaju muževi, djeca, kako preko mobitela rješavaju novčane probleme i onda samoj sebi znam reći; ''a, kaj ćeš – to valjda tako mora biti, svima je tako, nije samo tebi''. :-)) A, i mene muškarac ne tlači niti me zove dok radim niti me ''djeca'' zovu po sto puta na posao. :-)) Khm, je li meni ''normalno'' i ''nenormalno'' isto??? :-))) ''Normalno'' mi je kad vidim da je i drugima tako, a ''nenormalno'' mi je kad sam sama sa sobom. :-)) JEL MENE TKO KUŽI? :-)) Znate kaj hoću reći? :-) Lakše nam je kad vidimo da se i drugi pate. :-) Predahnemo. I kažemo; ''ah, meni je još i super kako je njoj/njemu''. :-) Sve je to sastavni dio života – to sam ja sebe samu sad prosvijetlila. Borba. Borba za opstanak. :-))Kad stavim jedan dan na papir i pogledam.. Pa i nije tako loše.. Pomislim.. Radim. Radim sa puno ljudi i ponekad poželim da radim na nekoj porti i da čuvam nekakvu zgradu u kojoj nikog nema. :-) (to sam ja opet nezadovoljna) Ali opet nije tako grozno. (to se ja opet tješim) U toplom sam preko zime, preko ljeta sam u klimatiziranome (khm), mirise razno raznih izlučevina ćemo zanemariti jer ruku na srce više ni ne osjećam ništa – sve mi je to ''normalno''. Imam muškarca kojeg volim i koji voli mene. Super nam je. Nije nam savršeno, ali.. (opet ja) Imam malu obitelj koja je savršena. :-)) Zdravi smo, ludi smo, (ne u onom smislu da smo zreli za ustanovu) nismo niti žedni niti gladni, imam dosta poznanika, malo prijatelja, ali to je moje bogatstvo. I sad na kraju. Kaj se ja uopće bunim? :-) Kaj meni fali? Kaj ja hoću? Kaj ja tražim? Kaj je meni uopće? Ni Anđi Đoli ni Bred Pitu nije tako lijepo ni dobro. (ili se ja opet tješim?)Ne, stvarno sam zadovoljna svojim životom, naravno da ima uspona i padova ali sve je to.. (ne želim reći da je to ''sastavni dio života'') To je moj život i kakav je takav je. Ja ga volim. I ne bi ga mijenjala. A, vi? Ako ćete biti iskreni..?

fukara micaaaaa si je dala truda pa je copy pasteala moj zapis na http://micaaaaa.blog.hr

U virtuali sam već 4-5 godina, ne znam točno. Počela sam na Iskrici. :-) Kada sam došla na Iskricu nisam bila ni svjesna što je to Internet i što sve Internet pruža. :-) Iskrica. Koliko puta ću ju samo spomenuti. :-) Kada sam došla pojavila sam se sa nickom STELLA018 :-) Odmah me napao DebelKurac da bi me htio jebat. Meni je to bilo baš simpatično. :-) Onda me je napao jedan striček koji je uporno htio popiti kavu sa mnom, a ja se nisam dala. :-) Da bi na kraju ja bila napadnuta di god se pojavila od strane toga stričeka jer nisam otišla sa njim, vel'kim frajerom Iskrice na kavu. To mi nije bilo simpatično. :-) To mi je bilo jako smiješno. :-) Onda je pala i moja prva virtualna ljubav. Hahahahahahahahahahahaha. :-) Onda je pala i moja druga virtualna ljubav, pa treća.. Pa sam ja onda lagano došla k sebi i doživjela pravu Off-line Ljubav. :-) Pisala sam blogove na Iskrici. Ma, biti ću iskrena pa reći da se to piskaranje i ne bi moglo nazvati blogom. To je više bila kao neka zajebancija kao neko provociranje korisnika. Napadali su me neki da se furam na Arijanu Čulinu. Prisjećam se lijepih dana na Iskrica – chatu, lijepih dana na Iskrica – blogu. Toga danas nema. Danas se na Iskrici svodi sve na pičku/kurac/sise. Ne možeš ujutro u miru popiti svoj omiljeni napitak uz Iskricu kao nekad. Nema zdrave zajebancije. Tu se iznose osobna imena, prezimena, rade se razne podvale, grupiraju se razne grupice pa se nastane na nečiji blog di bi ljudi ujutro popili svoj omiljeni napitak i popričali u miru prije početka radnog dana. Na jednom blogu sam imala preko 500 komentara, niti jedan komentar nije bio negativan, sve zajebancija i smijeh. A, danas. Danas to nije moguće. Danas se bojim otvoriti Iskricu i vidjeti ko je danas na tapeti.Gadi mi se to.Što se to događa sa ljudima? Kako im se da stvarati i imati probleme virtualno. Uz one offline probleme.Ah, čeznem li ja to za starom Iskricom? :-)Nisam jedina. :-)To, znam. :-) Ima Vas još koji čeznete. :-) Neki su se maknuli na Blog.hr, neki su se Zaljubili i maknuli iz virtuale, neki su promjenili nickove i samo promatraju sa strane, a neki (poput mene) su uporni i nadaju se da će doći i taj dan kada će se ujutro u svojoj omiljenoj šalici moći popiti svoj omiljeni napitak uz zdravu zajebanciju. :-) I uz smijeh. :-) Ipak sam ja jedna ovisnica o virtuali. :-) Razumijete me? :-)I vi ste ovisnici o ovom malo virtualnom svijetu!Priznajte!!!!!!!!!!!!! :-)))

bok svima!
ima li što novoga tu na blogu od kad me nema!?

Evo iskreno: u kurcu sam, al totalno...opet je sve počelo ići loše i sve gore i gore...opet ležim u mraku i ne vidim svjetlo na kraju tunela, samo vidim jebeni vlak kako dolazi prema meni natovaren novim problemima i životnom ironijom...ovaj je tjedan bio za apsolutno ubojstvo, svakim danom primala sam još jedan udarac, još jedan ožiljak, još jednom i tako unedogled.Prvo sam se ko zadnja glupača napila neki dan samo da izbrišem psihičku bol, da zaboravim, da se ne trebam odmah suočiti s činjenicom da su se jedna vrata zatvorila predamnom, i to da su se zalupila s treskom! A onda sam još i veće sranje napravila, zajebala frendice i svoj odnos s njima, zajebala sve što se dalo...E da, pa sam se išla petljat s drugom curom, a znam da ne smijem, al sam htjela preboljet ona zatvorena vrata pa sam opet razmišljala o nekome koga nikad neću imati...e, pa sam se posvađala s njom na mrtvo ime, al onako zauvijek, sad se ispričavam ko luda, ali ona ne reagira i pizdim, i pizdim, i pizdim jer mi fali.....Pa sam ječer opet poželjela nešto što ne smijem imati, mogu ali mi nije dopušteno, samo da zaboravim na kretenušu broj 2....Da, u kurcu sam....sorryte što ne komentiram, obećajem da hoću uskoro...sutra je novi dan, nisam zan ništa apsolutno ništa, ....neda mi se više ništa, opet ništa...Nema pjesme, nemogu pisati, previše sam ljuta....nemogu više ništa....Kao da nisam vrijedna sreće.....

uzhasno mi se spava. nishta mi se drugo ne radi. eto chak mi se i ne pishe blog. samo mi se spava. zijevam. strashno mnogo zijevam.

Stvarno ne znam sto da napisem. Znate, probudim se nekada s takvim idejama, ali poslije kao da nestanu ili sam ja previse lijena pa mi se ne da pisati. Vani je savrsen dan, bas kakav ja volim. Sunca ima kao u prici, a sve je bas kako treba. Danas od svih dobivam samo komplimente da sam predobre volje. Ne cudi to mene jer cim ima sunca, meni je sve dobro. Nista me ne moze izbaciti iz takta i to je to.Bas si planiram kako cu ici van, steta bi bila provesti ovakav dan unutra. Ne, ne. Nema sanse. Moram ici van.

Imam temperaturu i boli me grlo. I kišem kao u reklami za Coldrex. A opskrbila sam se lijekovima i čajevima kao omanja ljekarna, ali ne pomaže

hm? ovaj put neću vjerojatno napisat ništ dubokoumno ni filozofski već nešto jednostavno... opet se u meni probudila nova ljubav... nova iskra ponovne nade u sreću... ponovnog života u raju... taj dan iako daleko iza mene doniio mi je tu čast... počasnu želju za ljubavlju... a zašto tek sad pišem o tome??? naime zato jer sam tek sada došla k sebi... zaljubila sam se... i sad kak to već obično biva totalno samsmotana i želim ju sresti... tu posebnu osobu... tu sexy curu... al ne želim joj smetat... znam da ne osjeća isto, al ipak mene ti osjećaji preplavljuju bez obzira na njenu reakciju.... neki to zovu neuzvraćena ljubav, al meni je to samo stavljanje stvari na svoje mjesto...i tak šta da vam kažem.... zaljubila sam se!!!!! a kako je i jedan moj prijatelj na visokom položaju jednom davno rekao "Želja i ljubav su krila za velika djela." tako ću i ja željet i voljet tu ljepoticu.... i onda možda nešto i krene...  Ljubav je pozitivna emocija, a prema osnovnoj podjeli osnovnih emocija spada u emociju sreće... dosta teorije, volite se i ljubite...  jednom se živi, to valjda znate....

 
MOLIM ADMINISTRATORE DA REAGIRAJU NA OVAKVE ISTUPE POJEDNIH KORISNIKA INAČE ĆU BITI PRISILJENA PODNIJETI KAZNENU PRIJAVU U PISANOM OBLUKU NADLEŽNIM ISTITUCIJAMA.HVALA.

Ljudi morate mi pomoći...jučer mi je tata pokazao nešto strašno...odvratno i brutalno...nemam riječi za to...Radi se o ubijanju delfina u Japanu...U početku filma sam se još nekako i držala...suze su mi klizile niz lice...ali onda kada sam vidjela kako zavežu još živog delfina za kamion i vuku ga po cesti do te neke jebene tvornice...ja sam skoro doživjela slom...uopče nisam mogla disati...Poslije toga...dok ga dovuku do tvronice...još takvog izmučenog ga raspore s nekom jebenom odvratnom mačetom i on se takav sav krvav još uvijek miče...Dalje nisam gledala jer sam toliko plakala da je moja mama iz boravka došla ovdje i počela se derat na mog tatu da šta mi je to dao da gledam...i onda je tata ugasio...i mama me tješila...Još sam neko vrijeme sjedila na istom mjestu i plakala...i sad plačem...Možda to nekom nije nešto strašno ali ja sam užasno osjećajna i jako volim životinje...i kad vidim kako je ovaj svijet nepravedan...jednostavno se slomim...
Molim vas pomozite mi da zaustavimo ubijanje delfina...
Pogledajte filmić ovdje : http://www.glumbert.com/media/dolphin
I najvažnije potpišite peticiju koja ide Japanskom ministru :
http://www.petitiononline.com/golfinho 
 ...i onda se oni smatraju pristojnim i dobrim narodom...ma nabijem ih se na k....Idioti mutavi jooooj...kako mrzim takve ljude !!! Joj ljudi idem opet sam počela cvilit pa ono...Hvala vam svima koji se potpišete !!!Volim vas !!!!Pusa :)