volim te!

…uvijek onda kada sam prepun… hm, onog… onog suviška… ma, kako se zove? E da – emocija! Dalo bi me se kupiti za šaku slatkiša… ili osmijeh…
Tada turim ruke u džepove, pa tražim zagubljeni cinizama - zlato moje pocinčano!

Jel' pomaže kaj ta autosugestija?
Mislim…ja kad dođem tu, na Iskricu, ja se osjećam tak' nekak' - uzvišeno!
Već samim tim kaj imam mogućnost prisustvovanja, jel'…
Krenu, tako, neke filozofske rasprave, komentar na komentar, i tak'… i sve pršti od lijepih, mudrih, svečanih riječi,…
Iiii… kak' da se čovjek ne zaljubi sam u sebe!?
Priznajem, ponekad, u trenucima slabosti, pomislim kak' ima preveč frazeologije, ali… to su mi samo prolazni momenti! ;)
 
Nemrem reč, kaj je – je!
Dojmljivo je, svečano, i uzvišeno…
Eto – zaljubil sam se! Skoro pa u sve nazočne…/a o sebi nejbi sad… ono, baš ak' moram… (zacrven!)/
 
Nego, pitah, kak' je to sa autosugestijom... jel' to dribla il' ne?
 

sjechate li se one prepiske izmedju eamona i frankee?
chituckam ove logove... pa ovo ishchitavam... pa mi palo na pamet pjevushit...
jebite se!!
:))

Obožavam erupcije, fascinantne su,  prže sve oko sebe…
Obožavam poplave, miču ono čemu nije ni bilo mjesta…
Vjetar snažni, što snažniji, obožavam… razgrće misli i čisti srce…
Grmljavinu obožavam… boje se, koji bojati se trebaju, strah je od…koga? :)
Puni mjesec obožavam, neda mi spavati…čemu snovi?
Za zemljotresom čeznem… ono, kad ti sve bježi pod nogama, a ti se od frke smiješ…(šteta, nismo na trusnom području… rijetko se takve oči sretnu)…
Snijeg obožavam… što, kad napada, svemu poklanja nevinost (nažao, brzo okopni u našim krajevima)…
Obožavam kišu, vlaži moje more…
Sunce… njegovu toplinu podrazumijevam..
 
…a najobožavam ruku u svojoj ruci…
 
Idem ti ja sad… krenuo je nekakav povjetarac… pa da ćopim uzgonsku struju…

...davao joj je tochno onoliko koliko je imao, nit' centa vishe, nit' centa manje... a njoj je chesto to bilo previshe, pa je grcala... dok nekiput premalo, pa je sumnjala...
idijot! mozhda bi trebao shvatiti da se predstave prikazuju zbog publike, a ne zbog glumaca... a bio je trapav glumac, trebao bi upisati barem vechernji techaj!
Redatelj: ma, zajebi publiku! aj' ti glumi onako kako znash! iz srca onako…

Imao je njih dvije…Otišle su, obje, i prva i druga, u isti dan! Naslućivao je to, konstelacija je na to ukazivala… dvije njegove galaksije, dva svemira, dva sunca…
Dobro je, ostalo mu treće, ima oko čega letjeti! Dobro je… ah…
(samo da krilima svojim ne prekrijem toga sunca sjaj)
(a one… vratit će se, znam!)

 
Pa i nije baš!
Ide ovako nekako…
 
iiiiik…('rđave šarke škripe)
Prvo lagano,
otvoriš joj svoje srce…
natjeraš ju da te zavoli!
Zatim,
iiiiik…('rđave…)
zatvoriš ga …(svoje srce, htio – ne htio)
pa te obožava!
(ah, znam, ostala je pomalo i razočarana)
 
ta-a-a-akoc, cap!
(škljoc!)
 
/»…ključić sam izgubio,
ne mogu ga naći…»/
 
ne brini, proći će… nije to ništa,
ljub!!
(there are planty of the fish in the sea)

valjda vechinu osjeta poprati neakva fizichka manifestacija, i uglavnom prvo skuzhish osjet, pa tek onda primjetish tjelesnu reakciju... osjet straha proshiri zjenice, hladan povjetarac najezhi kozhu, udarac za posljedicu ima masnicu, ima i ono nekaj sa leptirichima, i tak...
no, deshava se ponekad da prvo uochim fizichku manifestaciju, pa tek onda imenujem osjet...
e, bash to mi se desilo maloprije - iz chista mira steglo mi se grlo, prsa postala tijesna, a zheludac zatitrao!!
"koji ti je..?" upitah se...
chezhnja!!
ma, jel' to mozhe bit!?
mozhe, mozhe...:)

...mogu se pomiriti sa second-hand tijelom...
moram, kajcu!
daj ti meni ljubaf!!
...koja nije second-hand...
to 'ochu!!

Crna levinja na brisaci lezi.Preko svojih hribckov gleda moske kot smeti.Zavidam brisaci, ki ocitno dobro ve,kako je fajn v dolinah, kamor nihce ne sme. Nisem ji pokazal, da sem bil pripravljen dat'svojo duso polno sarma, svojo pozno pomlad.Umival bi ji noge in sprehajal bi ji psa...Naenkrat mi je glasno rekla:"Mentol bombon!" Narava mi je dala par uses in par oci.Stiri price, da je res bombon, kar si zeli.Noce plesanja do zore z vrtnico v zobeh.Noce jastoga na zaru, tepihov po tleh. Ce bi brala moje misli,bi me b'lo posteno sram.Svoje najbolj skrite care sem ponujal ji zaman.Skuhal bi ji vampe, polakiral bi parket.Vsako noc bi ji pod oknom brenkal nas sekstet. Mentol bombon, mentol bombon! To je kljuc od srca nase Ilonke! Sedem kilometrov plaze. Ni crpalke, ni trafik.Kup nesrece in brisaca. Maza in glavnik.Kje naj najdem zdaj bombone?Sonce je ze padlo dol.Grem lovit, kot ponavadi, babice tja na pomol.z.p. 

sam bil u chateshkima
i cijeli dan uopche nisam gledal komade,
neg' sam sjedil uz rub bazena i prachakal noge... i gledal te svoje noge... kak' mi voda razmiche dlachice svaki put kad bih koju dignul iznad povrshine, onak'...
i onda sam se osovio... na noge... a na trbuhu sam imal' crveno-bijele shtrafte!!! onak', asimetrichne, svakakve, uzhasne...
iduchi put bum gledal komade... tak' da probam nekak' barem izravnat te shtrafte...

. . .da mi je, barem, biti – tele!
…i tvoj muzh!
…pa da te nish' ne razmem, da te samo belo gledam…
…a ti da mi budesh druzhica, i svaki put kad me ugledash da vidish kak' nish' drugo ne radim neg' piljim u tebe, pokusavajuci razumjeti, shvatiti te…
bila bi moj centar svijeta!
 
Samo, tele voli i medj' noge ichi, znash…
 
Votevr, mislim da bi ti se to svidjelo… a ne?

…kaj ti mislis da ne znam da se na poljima od snova ne pusta korijenje…?
 
Al', znas, ja ti nisam hajlender! Ne mislim zivjeti vjecno…a i ovo kaj zivimo… moglo bi se rec' da je samo san…
 
Tak'!
…nisi ti moja fantazija!

...zato sto se rijetko javim, il' skoro nikako...
al' ak' te bas zanima - ziv sam!!! sto i tebi zelim...
inace, dani mi idu, kap po kap, bez zurbe... radim trbusnjake, pa ne stignem... i tak...
 

volim te,
onako kako voljeti treba...
ne kao chokoladu, nove cipele, il' svoju fotku koju sam samozadovoljno stavio u osobnu kartu...
volim te TAJNO