Putevima čudnosti moje...

... prstima od zlata zakucala je
na moja vrata...sreća
tihim glasom uzburkala san,
plavom izmaglicom ispunila kutiće
malenog stana...
...i ne moram je moliti da ne
bude samo gost
mogu je dotaći i spremiti na topli
dlan i ne bojati se da će, poput
pijeska iskliznuti kroz prste...
mogu je gledati, bez straha, u oči...
mogu joj podariti osmijeh...
...jer mi ona osmijeh vraća

hehehe la-lo,bolje tost nego kost :)))

sve super samo nemoj režat na njega,mogel bi se splašit i zbrisat ti između prsteka...uočiš ga,zgrabiš i zagrizeš :)))

budeš li oklijevala,batak će to shvatiti kao znak upozorenja i malenu šansu pa će zgibati :)))

bavoooo!!!! ide to tebi...al' sad je problem, i ja sam gladnaaaa :)))
imaš kakav batak u pričuvi? :)

možeee :))) a i uskoro je vrijeme za poć' doma pa se i glad lakše podnosi. ostaj mi zdravo, a uskoro i sito :)))