Volio sam je tako lako… a tako sam teško to znao da pokažem...
''Reci mi nešto'', mazila se... Nisam znao da li ću umeti... Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim...
Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine... postoje u nama neke stvari neprevodive u reč... ne znam...
''Napiši mi pesmu'', molila je, i nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem...
A onda, odjednom... raspored mladeža
na njenim leđima, kao tajna mapa,
pokazao mi je u koje zvezde treba
da se zagledam...
I tako, eto ti pesma, ludo jedna ...
Znam da je tako... da se teško vratiti nazad... ispraviti pogreške koje su učinjene... vratiti one sretne dane... Volio sam te, samo... teško sam to pokazivao... Nisam umio, valjda... Pružala si mi prilike, a ja sam ih sve prokockao... Možda ti dani nisu bili naši... Krivo vrijeme... krivi raspored zvijezda... Možda... Možda smo se bojali... Ali, osjećali smo toplinu koja nas je grijala... dok smo se grlili... ljubili... milovali... dok sam te ljubio po vratu i leđima... Topio sam se u jezeru tvojih nježnih pogleda, koje više ne gledam...
Sad više nismo ni prijatelji... ni znanci... Ako se negdje nekada i sretnemo, da li ćemo se barem pogledati? Da li ćemo si nešto reći? Da li ćemo nešto poželjeti? Ili ćemo samo sklonuti pogled na vrijeme... tražiti kao nešto po džepovima... zagledati se u izlog...
16.06.2008. u 9:48 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
ima neko takav u mom zivotu,nije reagira kad je triba....
Autor: lolica25 | 16.06.2008. u 10:32 | opcije
Predivno, obožaaavam ga
Autor: larisa38 | 15.11.2010. u 22:54 | opcije
PREDIVNO ,nemam ljepših riječi
Autor: Honky1 | 20.02.2013. u 22:23 | opcije
Drago mi je pročitati nešto nježno od muškarca. pa još kad je poveznica Đole...
Razumijem te potpuno. I kad je riječ o emocijama svi smo isti (stari, mladi, lijepi, manje lijepi), i nikakav savjet ti neće pomoči, baš ničiji. Sam moraš dokučiti sve i - preboljeti, nekako...
Po mojem ženskom sudu (pustimo sad što je bilo, to se ne može vratiti) trebalo bi ipak još jednom pokušati "ispraviti", ovaj put pokazati pravog sebe.
I nema tu krivog vremena, rasporeda zvijezda, to se moralo desiti baš tada...
Nažalost, kako je rekla (čini mi se M. Hrgović) : pobjeđuju oni kojima nije stalo. Znači, ako ne ide više, ipak ići dalje...
Sretno ti!
Autor: Kristinka59 | 24.09.2019. u 18:09 | opcije