timeo danaos et dona ferentis

Bosansko udvaranje....


Muskarac. Rane tridesete. U pomalo neudobnom polozaju oslonjen na sank.
Svako malo lizne od svog duplog pelinkovca. Po odjeci, nogama koje u
ritmu muzike titraju po podu, po drzanju tijela, naprosto po svemu, moze se reci, stereotipni Bosanac.
Dva stola dalje, sama, mirno sjedi lijepa zena.
Reklo bi se da su generacija. Je li samo dobro ocuvana ili je stvarno ista godina proizvodnje, tesko je reci, ali da dobro izgleda je cinjenica.

- Mmmm, vidi one mace - pomisli nas glavni junak - bas dobro izgleda.
Kako bi samo rado pricao s njom... Ali sto da joj kazem?? Tako sam prokleto stidljiv i svaki put kad pokusam pricati s nekom zenom, valjam samo gluposti. Hm.. Znam !! Reci cu joj da sam se u nju zaljubio na prvi pogled. Ma, ne. Radije ne. Ismijat ce me i izvaliti neki od zenskih fazona na tu temu. Mozda da joj posaljem pice, a ostatak će doci sam po sebi.
Pih, bas sam smotan.

U tom trenutku zena ustaje i odlazi.

- Jebi ga... Stvar se sama od sebe rijesila.

Bas sam smotan. Kako mi fali hrabrosti svaki put. Toliko je tema o kojim bi se dalo nesto mljeti.
Pa i upucavanje je za ljude. sto mi moze biti, da me odbije ili da pristane ?!
Ni od jednog od tih stvari se ne umire. Mada bi u ovom drugom slucaju umro od srece. Mozda je i bolje ovako. Ko zna kakve bi mi sve probleme ova lijepa zena donijela...

Par minuta posle, zena se vraca i sjeda za isti stol.

- Evo je opet !! Vratila se !! To je to ! To mora da je znak ! Mi smo odredeni jedno za drugo ! Sad cu joj prici. Valjda ispricam nesto interesantno! Sad ili nikad! Eksira svoj dupli pelinkovac da se okurazi, provuce ruku kroz kosu, uvuce trbuh, ispravi leda, lagano odseta do stola za kojim lijepa zena sjedi, spusti se na slobodnu stolicu i dubokim glasom upita:

'Jes' ti to pisala, a ...?!'

tante na tante?..