Od svega po malo!

Link

Okrećem se...prevrćem te...ljubim...mazim,

i ti se topiš na jastuku, u postelji, u rukama,

pomalo umorna,

pomalo snena,

šapućeš,

divan si, nevjerovatan,

a znaš da bi te razderao kao list papira,

da bi te zgužvao

kao praznu kutiju cigareta,

da bi te iscijedio,

kao spužvu za tablu

i progutao kao parče lubenice...

Divan si, šapućeš,

molećivo i čedno,

i tako istinski

igraš na mir,

a puca u meni

bezbroj neispaljenih prangija,

a gore u meni

svi neugašeni

vulkani,

pijem te očima,

a rasprskavaju se poput kristala

sve one ćelijske membrane,

i nedam ti da mi ono,

ne dam ti da otvoriš ventil umornom rukom

i razliješ po postelji moju tišinu,

nedam ti,

jer si umorna,

jer znam da ti se spava,

i bude to kod žena,

malo ti se neda,

malo te boli glava...

I neću da budeš ovisnik o meni,

niti o mojoj pažnji,

niti o mojoj ljubavi,

i neću da tvoja sloboda

uz mene gubi sjaj.

Hoću da me voliš

kao ptica

raširenih krila,

da hoćeš, ali i da nećeš,

da možeš, ali da ne moraš,

da želiš,

i da ne želiš,

da mi to kažeš,

ali i da prećutiš,

hoću da budeš moj cvijet

koji mirišem kada sam otvori latice,

želim da ono,

kada i ti poželiš,

a ne samo kada se meni,

hoću da budeš ptica

koja mi pjeva bez kaveza,

u letu,

hoću da si sretna zbog toga,

da me voliš još više, još jače,

najjače na svijetu.


Žarkov D.