srp mog djeda antuna

oni klasični pauci su svakodnevna pojava. i ne, nije ispravno mišljenje da su oni dobri jer smanjuju broj muha i mušica. iz tog razloga sam se pomirila s njihovim prisutstvom. nije ispravno jer nisu ekološki osvješteni. konkretan primjer, taj jedan šta živi u kutu kupaonice, iznad kade, ulovi mušicu u mrežu, posrče ju i truplo baci dole na moje šampone i gelove za tuširanje. ja ne bacam škarnicle iz pekare po cesti neg u kantu za smeće, glupane. mogao bi ih umotat u wc papir i bacit u zahod, ak niš drugo. ne mora pustiti vodu.

crveni brzonogi. možda je i otrovan. ne znam. neki dan mi se prošetao pokraj glave dok sam u ležećem bočnom položaju proučavala nešto za što me plaćaju. s vremenom emocinalne reakcije na pauke izostanu jerbo ih bude previše. pa je izostala i za ovog.

a povremeno u kuću ulete neki ZAISTA OGROMNI s VELIKIM nogama, kao oni ljudi na štulama, i krilima. i onda izbezumljeno lete svuda i zaletavajuse u sve.

i takav jedan je upravo pao u vrelu vodu u kojoj su se kuhali krumpiri.

'naravno.' rezignirano sam ustanovila i izvadila ga žlicom iz večere.

a jadni mali pavuk! pa napiši ovom poruku u kupaoni.