Laprdarij

A tak do dojde s godinama, valjda. Donedavno su me djeca trpila, koliko toliko. A sad ih živciram kaj god da velim. Recimo, kad sam bila mlada bilo je uobičajeno u kinu komentirati film, i svi bismo se cerekali.. Pak meni dođe komentirati kad nešto gledamo doma i djeca popizde, da kaj nemrem šutit.. A ja ne kužim u čemu je problem. No, lako za vlastitu djecu, roditelji su uglavnom dosadni svojoj djeci. No primjećujem da i prijateljice koje su mlađe od mene odlutaju kad im nešto pričam. Jedino kad sam sa svojom generacijom nekako to ide, onda se zajebavamo i razumijemo se. Pa ispada da svaka generacija ima neke svoje štoseve koji su samo njeni. Meni su štosevi moje djece dosadni. Rijetko se poklopimo u nečemu. A niš, biram svoju generaciju, i sretna sam. Dok ih ima.

Ja se druzim sa svim generacijama, nekad uspjesnje nekad manje uspjesno, a dobro je da mi se smiju da san stari koji je isa na kvasinu ali sta ima veze, tako san se i ja smija starjin u svoje vrime

Hej Coco:-)
Imam jednog sina i do njegovog odlaska u bračne vode...imali smo prilično specifičan život...ali...ljubavi ..obostrane ..nam nikada nije falilo.I našao je on prekrasnu ženu...meni predivnu....dobru majku...pametnu...radišnu i previše...rodila četvero djece...završila dva faxa i doktorirala ..sve sa trbuhom do zuba kako se kaže.Naravno da kada sam sa njima jer ne živimo zajedno što je za njih jako dobro...a i za mene...naravno da se svašta dešava i između njih dvoje i između njih i djece ..i sve je to normalno.Ja se u ništa ne miješam kada je sranje jer...to su redovna sranja kao i u svakoj zajednici i manjoj od ove.Stalno neki muving ..nikada mira..ja tako ne bih mogla.No..ne miješam se.No..kada radimo nešto zajedno..u pravilu smo svi sretni u tome i oni me prihvaćaju.Ja znam da je to zato što nismo često zajedno pa i ako kaj zastranim ....mislim da mi to progledaju kroz prste jer....bum za dan dva tri otišla i kaj sad komplicirati.Nisam primjetila da im idem na živac i nadam se da ni neću jer...znam da bi me to steplo.No..vjerujem i u to da bi prije nego se kaj loše desi...moj sin samnom obavio razgovor ..onako kako sam to ja radila sa njim.....sigurna sam...ne brinem oko toga.
Oni su naše društvo (doo)sa ograničenim djelovanjem...tako to i je normalno.Mi smo više za DD društvo.Koliko tko uloži ..toliko će dobiti i natrag...druge nema:-)))

Pogodila si, ali mene brine nešto drugo...ja sam infantilna i radim dječje štoseve, kad ću se ja uozbiljiti...a što se tiče kontakata s djecom, doziram na mililitre, tj, oni, a najbolje se razumijem s unukom (9 godina), haha

Haha, drage ste :) sve je otrov, samo je pitanje doze. Da, s klincima je ok ako se rijetko vidjamo. 3 dana uvrh glave, s ovima s kojima se rijetko vidjam. Ili 3 minute s ovima s kojima zivim

Jarce, ok je dok mi se smiju, no kad prevrcu ocima...

Moje su još male, tak da se još uvijek više ja njima smijem više neg' one meni

a čini mi se, da je light podjebavanje djece za njih benefit.
potiče im samokritičnost
a kako ih ne grdim nego se samo sprdam, nema trauma.
nauče da se greške i zajebi normalni a da ih se može prihvatiti i sa dozom humora
nije sve propast svijeta kako djeca vole zamišljat

a od djece s kojom se sprdaš, dobiš i sprdnju natrag
milina

starije dijete imalo svoje prvo pijanstvo.
otišla na neki tulum u kvart
poslala poruku da će prespavat tamo
i meni neš "zasmrdi" u poruci
reko' nazovi me na video chat
neće
stiže poruka "tata, dođi po mene"
ja pred zgradu, a dijete silazi i leluja
zapovraćana totalno
:)))
niš, fino ju doma
efti lavor pored kreveta
spusti jednu nogu na pod da se "zemlja prestane vrtit"
od jezikove juhe ni J
ali je bogatija za desetak rugajućih selfija
nacrtanih brkova, videa sa teturanjem na Whatsapp statusu i to
:))

Haha:) svaka ti cast.. mi smo prosli te pocetne faze, sad su nove brige - mala vozi po Europi, ni ne znam gdje je, pa se denfam. Tu i tam pitam, a gdje si? Jel sve ok? Pazim da ne gnjavim

Ma zapravo sam ok kad mi vele da sam dosadna, jer barem znam na cemu sam, volim da otvoreno kazu sto misle, a da sam bas sretna, nisam

ma pojednostavio sam si strahove skroz
samo da su žive i zdrave
a svjestan sam da na 99,9% toga ne mogu utjecati

njihovo je da žive punim plućima a moje je da svoje strahove držim za sebe
ako ih do sada nisam naučio da se brinu za sebe onda nikad i neće

možda je tatama lakše

klinke su već dva mjeseca na moru
kad prođe desetak dana da se uopće ne jave
ja ne zovem da im nabijem grižnju savjesti
nego si prevedem to da im je tako dobro da se ne sjete javit

šta me imaju zvat koji k

zvat će kad usfali love :)

zvanično me šestero djece zove mama, tu ne računam snahe.
Jedan je deklarirano moj, ostale mi je život poslao kad su me trebali.
Od svih njih se ja pokušavam osamostaliti i nejde. I htjela bih da im idem na živce i to ne pali.

Sad se svi prema meni ponašaju zaštitnički ko ja nekad prema njima i nije meni lako.

Tako i ja sebi prevodim - da je frka, zvalo bi me. I to šro kažeš, ako ih do sada nisam naučila da se čuvaju, onda vrit. Čujem kako neke mame ne dozvoljavaju svojoj djeci da idu recimo autom na more. A kupili djeci auto. Ja sve dozvolim, samo pamet u glavu. Jel. Kao da znam što se događa, ali ni ne želim znati.

E, Pogni, u tebe uvijek najdeblji krumpiri :)

misliš??
odem na more, svakih sat vremena netko zove: jesi jela, jesi dobro, gdje si , kako si? Ako se ne javim panika.

prošli tjedan sam trčala doma po stepenicama i poskliznula se- natenula malo nogu i lupila ruku. Skoro sam ih sve namlatila metlom jer mi nisu dali mira što nisam napravila sve moguće pretrage. . Ko kokoši su. Još me tužakaju jedan drugom jer se nisam dovoljno pazila.

Mislim da se razumijemo, vrlo sam trčeća, samostalna mlada dama i nema razloga za toliku brigu.
Prevozila sam pola svijeta, jučer hoću za ZG, kaže sin, gužva je na cesti, on će me voziti. Ma pusti me da dišeeem.
Mislim da bum pobjegla :))) Šaljite vi meni te svoje s kojima se ne čujete 10 dana.

Kad bolje promislim, draže mi je da me ne gnjave...uvijek kažem, nisam invalid, pustite me, što je pretjerano, je pretjerano...pomozi mi ono što te pitam, ne drugo što te ne pitam, jer si mi dosadan...eto, tak ja gledam

Ionako mi nitko nije mogao pomoći kad sam ljosnula na ravnom ispred MORH-a...dakle, šta oni mogu, spriječit me da nosim platforme, spriječit me da živim, da hodam, da putujem....polako, take it easy...ne može

Coco, "biraš svoju generaciju i sretna si" , pa to je najvažnije :)

Mene svuda ima, neko određeno društvo ne da nemam, nego nisam nikad ni imala...sve generacije su uključene, uvjet je da nam je ugodno zajedno, ništa drugo. I je.

Moja dica i ja?
Dosad smo ok :)
Nikad se ne valja puno hvalit.

Moji su u ratnim godinama bili u najosjetljivim godinama života.
I dobro su rat osjetili.

Jako sam ponosna na oboje.
Ona 45, on 42.

Vole me, šta je je :**

Ni oni nisu vezani samo za svoju generaciju, druže se s mlađima od sebe i sa starijima od sebe, možda se zato svi zajedno skroz slažemo u svemu.

Klasična dalmatinska familja.

Mic po mic, pišući ove komentare,
vidim da su svi strahovi vezani za dicu, ostali u ratu.
Kad su položili vozački imala sam puno povjerenje u oboje.

Proleti to sve, moja Coco, u trenu.
Uživaj u svojoj ekipi, sve se posloži za naše najveće dobro,
ma kako nam se činilo :**