O životu

Ja planiram,a sudbina odlučuje :))

Danas sam planirao da skuvam rižu sa dinstanim
pilećim mesom.Haha ja i kuvanje,do nedavno
nespojivi pojmovi.I tako danas izvadim meso da se
odledi.Dok se meso odleđuje odem na brzaka u
najbližu prodavnicu.Čekam red na blagajni kad zvoni
telefon.Zovu iz banke,kažu da moram doći do banke
da mi ažuriraju podateke u suprotnom će mi biti
blokiran račun.Što bih drugo nego pravac banka.
Moram napomenuti,račun sam otvorio u Žepču
federacija BiH.Sad živim u Banja Luki,republika
Srpska.Mislio sam da mre zovu iz banjalučke
filijale ali ne,zvali su me iz Žepča.U banci mi kažu
da moram do cipsa po potvrdu o prebavilištvu da
bi mi nakon toga ažuriralli podatke.Nema mi druge
nego do cipsa.Sitna kišica pada,a ja u vom autu
istina čudnom autu invalidska elektromotorna kolica
odjurim do cipsa.Izvadim potrebnu potvrdu i nazad
do banke.Obavim sve što trebam i pravac kući.
Izgubio skoro tri sata vremena,a ručak još čeka da bude
spremljen.Po povratku kući kupio sam picu i malo pre
jeo.Sad pišem ovaj blog,a meso nek još čeka,ono je sad
na drugom mjestu,nek čeka dok se odmorim i ugrijem
pa ću kuvati večeras.

Možeš staviti u frižider i skuhati sutra, još je hladno, dakle, sve 5.

razumijem kako ti je :))

nema tome tako dugo, trebali mi doći gosti i idem napraviti kolač.

Najprije trebam izvaditi mikser iz najgornje police koju ne mogu dosegnuti niti pod razno. Skakućem (neda mi se ići po hoklicu), zahvatim mikser i naravno opadne na pod. Ubila sam mikser. U auto i u svoj mali grad po novi mikser.

Dođem doma, hoću vagnuti sastojke. Imam dvije. Obično rade ko urice. Ne. Niti jednoj ne radi baterija. Male, okrugle baterije ko nokat. Duracelki imam doma sto, al tih nemam.
U auto i u svoj mali grad po baterije.

Dođem doma, skuham kremu, stavim u sudoper hladiti.
Pipa iz sudopera koja nikad ne kapa, pljucne vodu u kremu.

Ja u auto i pravac- slastičarna po kolače.

Istina mogu,no treba večeras jesti a i sutra doručkovati
a moj želudac štrajkuje čim mu ne ispunim sve želje.
Neće da čeka,piše žalbe već odmah štrajk i protesti :))

Kad nešto ne ide - ne ide.
Kad nije suđeno :)

Pogni eto ti dokaza koliko smo manji (ne po visini) nego
što mislimo.Kao što napisah ja /mi planiramo a sudbina
ispostavlja račun.Moramo ga platiti uz osmjeh takav mi je
i naslov ovog blog zapisa i ne sikirati se zbog toga.
No da sam ja bio na tvom mjestu,pre bi doli gosti nego ja kući.

A štaš...
Taki dan ...

Meni je do Jaske 10 km. Za mikser i baterije za vagu, odvozila sam 40 km :)
Da sam nastavila peći kolač kako je krenulo, odvozila bi ja i 100 km :))))

Wasu naprotiv baš ljep kišni dan.
Čak sam se sam sebi nasmijao
pa rekoh idem napisati pa de se i vi na moj račun nasmijete:)

Pogni važno je da si se snašla.Važno je da se družite
sa kolačima ili bez kolača nije ni bitno.

tape, nisam ti se smijala.. ali skoro

Znam da nisi,no slobodno mi se nasmij makar skrivećki.

Jednom davno,pre nekih 30 godina dohvatao
sam teglu sa ormara.Bio sam ljen da uzmem
stolicu,popnem se na nju i dohvatim teglu.
Propeo sam i vršcima prstiju dohvatio teglu.
Ispala mi je,udarila me u obrvu i rasrvalila je.
Uspio sam da uhvatim teglu pre nego padne na
pod i razbije se.Iza svojih leđa čuo sam prigušeni
smjeh svoje (sad već pokjne) bolje i ljepše
polovine.Samo sam joj rekao da se slobodno
smije i kad je prođe smjeh da mi očisti rakijom ranu.

Danas mi je najgore bilo to što nisam poneo
sa sobom cigarete i upaljač,jer sam planirao
da se vratim kući za deset minuta,pa tri sata
nisam mogao nijednu zapaliti:((

E Tape...vrag po ručku ali...ne imati cigarete????To ne ide.Nekada dok sam pušila..banka bi mene malo ipak pričekala....odo ja po cigarete:-))

Arapo odaj mi tajnu,kako si prestala pušiti?

E vidiš...jedno jutro nakon 40 godina pušenja....ustanem...odem u kuhinju i kuham čaj i slažem doručak i odjednom.....glasovi na Tv-u sve dalji....mutno pred očima....tresem se...krećem u kupaonicu i ..............buđeje iz nesvjestice nakon nekog vremena.....ležim na podu kupaone...voda teče..nisam se stigla umiti hladnom vodom...i ...kada sam došla k sebi da se dignem ....malo sam legla...pojela i otišla kod doktora jer se već jedno vrijeme nisam osjećala dobro.I tako je krenula moja avantura 2017 sa hematologijom i Monoklonskom gamapatijom.I ..odluka je pala da ce doktori napraviti šta znaju i umiju...a ja ću prestati pušiti...to mogu ja za sebe.I od 25.02.2017.ja ne pušim.....samo tako!!!!
Oprosti na dužem odgovoru ali..morala sam ..sve drugo ne bi imalo smisla:-))

Sad pušim motane cigarete (nakon pravih i električne).
Šteka 5 eura,a prave kutija najjeftinijih 3 eura.Ipak je
sada ekonomska kriza pa sam radije trpio tri sata bez
cigarete nego da nepotrebno potrošim 4 eura za dve
cigarete /kutiju i upaljač.

Ma ja sam se samo šalila.....naravno da bi isto tako napravila kao i ti.Ako čovjek to ne može izdržati onda se stvarno treba zapitati ko je kome gazda:-))

Svaka čast.Ja nisam takav karakter.Odlučim se probati ne
pušiti i izdržim sve dok ne jedem,a kad jedem onda vrag
odnese moj karakter i odluku da pokušam više ne puštiti
pa stvaram novu odluku ne pušiti više,ali ni manje :((

Nema se tu što zamisliti.Zna se cigarete su moj gazda
a ja njihov rob to jest sluga,tako je barem nakon jela:((

Hvala svima a komentarima,hoću reći društvu.
Sad idem završiti posao koji sam započeo u podne.
Bit će ovo najduže kuvanje u mojoj kratkoj karijeri:))

Ajde sretno s kuhanjem:-))

Uraaaaaaaa.... uspio sam,za sat i pol večera skuvana
i suđe oprano.Još mi ostaje onaj teži dio,a to je jesti sam:((
To ću ostaviti za posle utkmica,a to je oko 23 sata.

Tko kasno jede...
Ne ustaje gladan ..

Za mene ne postoji vreme kad ću jesti.
Jedem kad osjetim glad,naravno,ako u
tom trenutku imam to jesti.Nije važno jel
to u ponoć ili podne.