...refleksije..

 
…popodne u Arnhemu, ćelija 26…
danas mi je rečeno da odlazim. Premještaju me u zatvor u Bredi. Čuvari su zaista bili ljubazni i spojili moju sis i mene na pola sata. Odveli su nas zajedno u dvorište, na nižem katu. Vani je lijep i sunčan dan. Nebo bez oblaka. Moja sis je plakala. Mislila je da ju više neću htjeti vidjeti. No ja ju volim. I ne mogu ju voljeti manje. Zaista mi je bilo drago vidjeti ju, iako je jako blijeda i smršavila je puno. Ali kaže da se i prema njoj lijepo ponašaju, te da su joj nosili voćkice i sl.
Dogovorile smo se za dopisivanje. Nadam se dugačkim pismima. Ja znam da će moja biti natopljena suzama…Moja sis, koja je uvijek bila najhrabrija, najodvažnija, sa da je izgledala tako krhko i slomljeno i ja sam ju tješila. Stvarno jadno izgleda i tako bih joj željela pomoći. Dala sam joj 100 eura, a sebi sam ostavila 75. ipak, trudna je i treba kupiti vitamine…njoj će više trebati.
Georg, čuvar, bio je tu danas i objasnio mi kako će mi biti bolje tamo u zatvoru. Također je rekao da im trebam poslati čokoladu ili telegram kad dođem tamo – kaže da ima neka Express služba. Da, naravno da ću im to poslati, jer su one Milka-čokoladice što su mi ih noću potajno nosili značile svjetlost u tami. Dobila bih ih kroz otvor na željeznim masivnim vratima. Odmah sam im morala dati papir, da se uklone dokazi J. Dečki su se zaista trudili. Rekli su da inače ne rade takve geste, jer je zabranjeno. Ali očito nisu mogli prižmiriti na moju nesreću. I hvala im na tome.
Sve što Georg priča, zvuči kao da idem u hotel, na godišnji odmor, no zapravo idem iz jedne ćelije u drugu….tko kaže da je sloboda precijenjena stvar?!? Svaki put kad čujem korake ili zvuk zveketa ključeva kako odzvanjaju hodnikom, pomislim da dolaze po mene, ali koraci samo produže u postepenu tišinu. Razmišljam, analiziram…kako se sad osjećam? Neodređeno. Ka da se sve to ne događa meni. Kao da sam ja zapravo netko drugi. Netko tko je posudio moje tijelo. I nisam sigurna da li je zapravo ovaj um, moj um. Sama sam sebe iznenadila kako dobro podnosim ovu situaciju. Možda to zaista nisam ja….
Zbogom Ćelijo 26!
«Something human is dearer to me than the wealth of all the world.» à Grimova bajka i The secret Agent by Joseph Conrad
à Via Dolorosa = the road of sorrow