Asulta mia

Danas prštim sa cinizmom, sarkazmom i bahatošću. Ah, pa mogu i ja posvetiti si jedan takav dan u ovom divnom svijetu, zar ne? Zapravo, izbacio me iz takta jedan stari znanac s kojim smo trebali surađivati poslovno. Zapravo, ne kužim što je ljudima toliki gušt obećati nešto i onda se nakon toga ni ne javiti. zar to predstavlja nekakvo zadovoljstvo, unutrašnji mir, ili su jednostavno debili koje treba zgaziti i uništiti da im dođe iz guzice u glavu. Nakon par mojih prijetnji koje i mislim izvršiti (ne brinite, nisam kamatar, niti se to odnosi na ikakva fizička maltretiranja), on se javio. E pa javi se ti sad kad ti je već glava u torbi.
Ja sam stvarno fer, pomoći ću ti, to uopće nije upitno. Ali kad ti meni ugroziš sa svojom neodgovornošću moju budućnost, kada mene netko zajebe, onda sam ja duplo gora, što rezlutira time da ja moram nisko pasti i dokaati budalama da svijet savršeno funkcionira ako svi obave svoj dio posla (i naravno, ne u neg smislu)
A nikad nisam bila takva, uvijek sam imala previsoki prag tolerancije koja se ovih dana spustila na minimum i to će sada biti jako gadno za par ljudi o kojima znam previše, a napravili su i više no dovoljno sranja meni zbog kojih se ja moram izvlačiti van iz govana. Pa dragi moji, došao je payback day!
 

..vidim osmjeh je na licima mnogim....