Zlatna zraka

Išle bi skupa u spizu ja i baka, na pazar. U jednoj ruci bi držala moju ruku a u drugoj je vukla kolica za pome, balancane i šta ti ja znam.Žene bi vikale, svadile se čija je poma veća, nudile, "dajte uzmite samo da idem doma...Pošto kil?"
 Najgore bi mi bilo kad bi me vukla u peškariju di najviše smrdi, pa bi gledala kako na onim kamenim bancima bacaju srdele u škartoce napravljene od smotuljka Slobodne Dalmacije. Gledala bi glave tunja kao ih siću i uvik bi se na onom kamenom podu mišala crvena boja krvi sa crnilom sipa. Najsvitlija točka peškarije bio je njen ulaz gdje su se u narančastom bazenu s okruglim staklima držale žive pastrve. Bile su žive i ja sam ih gledala kako plivaju. Na povratku bi opet priko pazara od onih baba s plastičnim bačvama punih kiselog kupusa uvik dobila malo za degustaciju.Volila sam kiseli kupus.Doma bi mi baka napravila buzaru od par škampi koje bi uvik uzela "samo za mene da omastim brk".
Bože kao je to bilo davno, mirise i zvuke još čutim. Tila bi se vratit u to jedno prijepodne.

:)