Čovječe, kakav blog!

JESENJA RAPSODIJA

Godinama kum Tomislav vene
dok Lovorka kruži oko njegove sjene
hladna ko grobnica pogleda zlog
od sretnoga kuma napravila roba svog

Kad popije kavu Lovorka ga prati
Kamo ćeš kume i kad ćeš se vratit
Kad pogleda sunce ona spusti mrak
od njenoga glasa pobjegao bi vrag

Al jednoga jutra pojavih se ja
B glavom i bradom vesela sva
Pogledam kuma pa Lovorkin lik
otvorim ormar i začuje se klik

Lovorka se dere Tomislave moj
imam ti reći još problema sto
Kum vikne B zaključavaj taj kvar
nek svoje probleme ispriča u ormar

Lovorka u ormaru kum ide van
B mu je uz rame prekrasan dan
Lovorka u ormaru nek udara zid
kum više ne vene kum opet je živ

Krenusmo skupa kroz jesenski sjaj
mokro nam lišće pokazuje kraj
miriše zemlja na kestene dim
kum mi se smije ja hodam uz njim

Kiša nam klizi niz obraze vrele
mokre se kose na vjetru vesele
njegova ruka pronađe moj dlan
od jednog dodira zaplamti dan

Dlan preko dlana pa rame uz rame
sve manje prostora ostaje za drame
bok pokraj boka i pogled uz pogled
jesen je hladna al nama je nered

Kum šapne B ovo miriše na spas
ja kažem Kume tek počinje za nas
jer kiša se stiša a oblaci odu
sunce nam preko cijelog neba prosu dugu

Crvena žuta pa zelena plava
kumova ruka već ne miruje prava
privuče me bliže ja ne kažem ne
pod dugom je pravda najslađa tek

Tomislaveeee

Iz daljine se prolomi glas

Kum pita B čuješ li taj užas

Kažem mu Kume to vjetar se šali
pa mu se primaknem još pedalj mali

Tomislave vrati se moramo pričati

Kažem mu Kume samo me nastavi držati
nek Lovorka vodi svoj beskrajni spor
s kaputom i metlom zatvoren je zbor

Lovorka u ormaru nek udara zid
B ljubi kuma a kum opet živ
Lovorka u ormaru nek proklinje dan
mi ispod duge ostvarujemo plan

Njoj stara čizma i vuneni šal
nama mokra šuma i jesenski bal
njoj tri vješalice za vampirski pir
nama vreli dodiri sloboda i mir

Ona nek kaputu objašnjava sve
zašto je kriv i što nervira je
nek metli prigovara do pola tri
jer prvi put nitko ne sluša je živ

A kum se preporodi čovjek je nov
u oku mu nesta vampirski rov
obrazi gore a usne se smiju
dok moje se ruke uz njegove griju

Miriše kesten i mokar je put
Lovorka je bijesna a ormar je ljut
jesen nas skriva pod krošnjama tim
kum kaže B samo ostani uz mene tu s njim

Lovorka u ormaru B i kum van
ona grize kvaku mi grabimo dan
ona ljubi kapute i proklinje svijet
nama pod nogama jesenski cvijet

Lovorka u ormaru nek udara zid
što više se dere to kum više živ
što više zaziva Tomislave moj
to bliže sam kumu u zagrljaju svom

I tako bez mača bez krvi bez rata
pobijediše jedna brava i vrata
vampirska sila doživjela krah
a Tomislav konačno udahnu zrak

Još jednom iz kuće zalomi se glas

Tomislaveeee

Kum pogleda mene
ja pogledam njega
duga nad nama
a mokra je cesta

Pa prasnemo smijehom
nek čuje nas kraj

Ko te jebe Lovorka
ostaj nam zdrava
i daj

Jer nama je jesen
i mokar je lug
na usnama kiša
nad glavama luk

Na koži toplina
u grudima mir
a Lovorki ostaje
ormarski vampirski pir

I tako pod dugom
dok nestaje dan
B grli kuma
a kum više nije sam

Lovorka je luzer
to zna čak i vrag

A mi vrelim dodirom
odlazimo u mrak