Bože moj gdje ja to živim?

Eto....potaknuo me blog drage nam blogerice NTBDM da se i ja prisjetim nekih lijepih trenutaka koje još nisam pospremila u vječna lovišta.Ovo je stvarno bio jedan krasni period moga života i od svega toga sam zadržala samo ovo što je na slici ..i ono nešto u meni.Neke stvari čuvam i radi djece..unuka i kada su vidjeli kako izgleda moj prvi mobitel...hahahaha...ta djeca danas stvarno zinu i kažu"Baka..pa za ovo ti je trebao oružani list"!!!Skoro da je trebao.
No....bili smo pozvani kao gosti cijeli tjedan U Umag na Crotia Open 2000 i ja sam bila presretna što ću u živo vidjeti Carlosa Moyu kako igra jer ..tada mi je bio miljenik.Nekoliko godina sam i ja malo skakutala na tom tenisu i ..bila su to super vremena...društvo se tu okupljalo predobro...roštilj se povremeno pekao...muzika je stalno svirala i ..znali smo uživati.
Čuvam ove ulaznice i mob na koji me zvala prijateljica i rekla"Daj se prestani derati(navijala sam za Moyu)kamera te vlovila i sad si bila na ekranu...upppssss:-))Ma ..nisam se ja derala kad se šuti...ne..bila sam čisto kulturna no.....za svaki dobro odigrani set...eto mene.Takvi su ovnovi....strastveni u svemu što rade:-)))

Jutrić :)

Najdraži su mi blogovi koji se naslanjaju jedni na druge.
moja tintara to sebi prevodi na tipični rakovski jezik :
- samo nek smo svi živi i zdravi, i na okupu :)

Al ne mrem ne primetit- bilo kuda zelena svuda ;)

Znaš kaj...obožavam tu boju stvarno i kada idem u dućan..ono kaj kupujem je te boje...ako nema.ja pitam ko onaj z reklame za sokove."Kaj nemate kivi boje"???Ako je prodavač muški..na displeju u očima mu se vidi da me šalje u materinu..a meni tak se jedno samo nek se potrudi najti tu kivi boju:-))))

:))

Moj jedan zid u kuhinji je trebal bit boje pistacija al ispal je k(r)ivi,..eto ga do danas takvim, tješim se da je malo.apšisal u zadnje 4 god he he,..

Volim boje ,..jako.

Kada čovjek nađe svoju boju....ona mu može puno dobroga napraviti:-))

Oja noja e moj Moja od tebe mi samo tiket osta e :)

E..da je bio Moya...ostalo bi toga puno više moj Jaro:-))

Arapo, simpatičan ti je prikaz memorabilija:-)

Od papirnatih stvari čuvam još samo čestitke.

I nešto pisama, ljubavnih i prijateljskih.

Imala sam neke ljubavi i prijateljstva na daljinu.

Iz onih starinskih vremena kad se sve pisalo rukom.

Danas, to me bar podsjeća da su takva vremena nekad postojala.

I pitam se da li su nas moderne tehnologije stvarno unaprijedile.

Ili.su nas i otuđile i navikle na instant zadovoljstva.

Lana....ja ti se ne dam tim izmišljotinama osim ovim kao što je mobitel jer si jednostavno prisiljen.Ja i dalje pišem čestitke za Božić i Novu godinu...rođendane...pišem rukom svaki dan dnevnik godinama ...slike stavljam u albume i svima je to oko mene lijepo ali opet svi samo drže na mobu ili stiku i CD-u..no..ja sam ti prava konzerva i nek me vreme gazi ali ja volim uzeti u ruke svoje albume i pregledati ih....solim uspomene a ovih zadnjih godina sam ih hrpu bacila jer polako ..rješavam se stvari kako bi i meni a i sinu jednoga dana bilo lakše ...a on je sve bliže i bliže....vrijeme leti ko ludo:-)
Ugodan ti ovaj vrući dan!

Arapo, sasvim te razumijem.

Neke tehnološke inovacije su nam danas nužnost, poput recimo mobitela.

Ali ni ja ne volim pretjerivanja u vezi s tehnologijom.

I sama imam doma čisto klasične albume sa slikama.

Mnoge od tih slika nisam ni prenijela na neke druge medije.

Što se tiče pisanja dnevnika, uopće ne mislim da si konzerva.

Pisanje u rukopisu održava naše neurone u optimalnom stanju.

Pisanje zahvaća više različitih regija mozga, poboljšava kognitivne funkcije i pamćenje.

Kad se radi o rukopisu, potezi uključeni u oblikovanje svakog pojedinačnog slova mogu poboljšati fokus, svjesnost i utjecati na povećanje kreativnosti.

Kod tipkanja automatski radimo isti pokret prstima bez obzira na slovo.

Mozak se tada slabije aktivira jer ne mora precizno crtati oblik svakog slova.

Hvala ti na dobrim željama:-)

Ugodan i lijep dan želim i ja tebi:-)

Lana:-))

Arapo:-))