vještičje kronike

jer ja,
a i muškarci ovih dana, tjedana, i pregovori i dogovori i razgovori i dealovi

jedni
nude mi pomoć, nesebičnu, od srca hvala im
no ja znam da su oni “gradski” dečki, i da doma u stanu nemaju pijuk, ni motorku
a nisu vični ni kršiti visinu tih mojih borova
i priznam, ne želim ih se odreći, jer griju mi dušu
svojim postojanjem

nude mi pomoć, konkretnu, i znam da će mi je dati
jednom
samo da ih prođe išijas, bol u ramenu i zakazani pregled kod reumatologa
i da zacijeli ona njihova operacija od bruha
hvala vam “ko bratu”, no ja baš i nemam vremena, pa mi oprostite moje
inzistiranje i žurbu, jer vrijeme, vrijeme me *ebe

sumnjaju u mene, jer “žeMska pamet” i “šta ti znaaaš”
ali onda dođe ex i kaže, tima koji bi “tvrdili pazar”, after
dečki ko vas je unajmio, ko vas plaća
slušajte gazdaricu, i ne pametujte i nikako ne zabušavajte
i gle čuda, nakon što je muško reklo, haug
opet može, kao i po dogovoru, što je moglo

hvale me, i odaju mi priznanje, muški, usputni, nepoznati
u rasponu godina od 25- 65
jer svi ti zapisnici i zaprimljeni mailovi sa slikama i dokazima
jer sam sama napravila priručne štenge, doduše taman za divokoze
al ipak funkcionalne
a i jer usput znam i kaj je probirštift i izolirband i kaj su kombinirke,
i gle čuda imam sve, i bušilicu, i mali cirkular,
al nemam motorku,
priznam moj prospust, moja greška...

dakle iskustva, “za priču”, pa i za iskra blog