ovo nije o glas

Ovo nije priča u stilu “eeej, ističe mi premijumac pa sad, jel… drž’te me da ne odem”.
Ovo je moje. Daklenm, sva prava i neprava zadržata.

Sve što sam ovdje uložio dijelio sam s onima koji su mogli i htjeli pojmiti.
Igre gladi gradili smo i na staklenim, a jebešmisve ako ne i na čvrstim nogama.

Kad sam se doista odvažio uložiti, shvatio sam da mi se ti obrasci više ne ponavljaju.
Intenzitet je bio savršen.
Struganje nutrine – ne da bi ranilo, nego kao: izvoli, ponudi se.

A tko će sjebat ako ne racio. Očekivano, jel.

Birati kada ćeš stati – odlika je zrelosti.

Da ne seruckam. Ruke mi se danas ne peru, možda će sutra.
Odlučio sam zatvoriti ovo poglavlje života, zahvaliti se svima koji su u njemu sudjelovali na jednom stvarno lijepom iskustvu i… jbg, to je to. :D

Na izbrazdanom licu svjež, dubok ubod.
Usudiš li se, gledaj otvoreno meso na izvol’te – a ne krvari. Vrhunski.

Jebali smo se kao zečevi, ali ne možeš se furt jebavat.
Treba ponekad i žderat, pišat, spat.

Gledam svoj odlazak.
Nekad bi prštala gorčina godinama.
Ima je i sada — ali tek toliko da pojača slast.

Zadovoljan sam.
Itekako sam zadovoljan.

— svoj Philippe_de_Mala

PS. Život se odvija u više dimenzija.

Link


Zamisli da ih možeš spojiti — ne da manipuliraš zbivanjima, nego da ih doista osjetiš.

Ode i Nik s kave .
Šćeta.

Odi, al pazi, retrogradni Merkur je na snazi ;))