vještičje kronike

i sutra će svanuti Sunce i biti će još jedan dan

čuj Mitzi, pa sve u onoj priči izbjegavanje predblagdanskog ludila,
ja ti lepo velim, ja ću ovaj puta stvarno skromno, meni ti je to živi užas, i stres
ljudi su ponoreli, skroz
i taj opći konzumerizam i potrošnja, to ti je čisto pretjerivanje
jer to nije u duhu ljubavi i kršćanstva i skromnosti, pa to pak stalno ponavljaju
ali khm, meni ti se čini da tu neko fest laže ili pak svi lažeju
pa kaj ne, pa furt kad ih novinari na cesti pitaju, da će oni to skromno
i samo malo bolji ručak i kolač, a i sindikalisti vele da je košarica otišla za najmanje
tri puta gore i to jezuškristuš od prošle ...
a onda im taj malo bolji ručak bude purica od cca 6 kila, vajngla francuske,
a ni sarme cca dvadesetak komada skroz fino zrolane, sa špekom i rebricama, da im ne usfali,
kak je onaj neki rekal u reportaži
a ja sam pak nama kupila patku, od svoje kumice, i mlince,
je, istina i ja bum sarmu, al to za posle, to mi može stajati, jer pa nemrem samo osam
sarmi sfrkati, ne? to mi onda nema ni smisla, ni započinjati
pa vele pet i više vrsti suhih kolača, jer tradicija, kaj da su svi porijeklom slavonci,
a i orahi su poskupeli, pa vele slaba godina bila za orehe
al nemrem ja bez vanili kiflica i šapa i keksa na mašinu, a i Dragec veli da ni londoneri
nemreju izostati, kak ni žarbo šnite, čupavci pod obavezno,
i makar ona biskvit rolada sa kremom,
a i koja torta, onak, mala,
pa rođendan se slavi, kaj ne?
baklava se podrazumijeva, kak misliš da bi bez baklave ja u Novu,
al ja bum si je ovoga puta složila u onaj skroz mali protvon, i pol bum zasladila sladilom,
nesmemo ni Dragec ni ja više niš preveč cukreno...
ali da, skromno mi to budemo, i Badnjak, i Božić i Novu, jer čuj sve je stvarno jako skupo,
i zbiljam nisu normalni sa tim cijenama, a sve tobož domaće, i mrkva i špinat,
pa gde im sada raste špinat, a i čuj mrzlo je, kupim ga na placu od nekog opegeovca i kaj,
donesem ga doma i sparušen mi je, dok dojdem do kuhinje, pa kaj si oni misliju,
od kud nam tolki nofci
jedva sve račune poplaćamo, grijanje me dođe, nemrem ni pomisliti
i nebu se to niš povlačilo okolo, bez brige, ak se fino stavi u metalnu kutiju,
i u foliju, i u špajzu, bu to lepo duralo
pa bu bilo i za Novu, keskih ne, onda samo malo koja kilica pajceka i još jednu rundicu
francuske i bog te veseli,
a si vidla kak se po dućanima vuku po dvoja krcata kolica, a svi dućani
lepo im na vratima piše obavijest, rade svaki dan, makar skraćeno, do 15h
i kak makar te blagajnice sirote, ne ostave doma za badnjak, pa i one bi si nekaj
pripremile, spremile,
also velim Dragecu, kaj će svima njima sfaliti, čega to točno neće biti, a da ne stigneju
zadnji čas kupiti, je pa kad već delaju, logično kaj ne..
ne, ja ti lepo velim, ljudi su čist ponoreli, ko da sutra nema,
ja bum nama sad za post samo paštetu riblju, i koju šniticu lososa uz
tjesteninu s brokulom i bok, post je, molim lepo...
jer nedam im tolko love za bakalara, pa ko bu to namakal, u čemu, pa tukal,
Drageca ionak muči onaj karpalni lakat, tunel, kak se već to zove,
pa ni tenis igral već pet i više let, pa kak sad, ni meni to baš jasno...
ali znaš Drageca, on ti je uvek bil empfindlich
pa i kaj, a da se nemre skoknuti i kupiti, ako se baš mora imati i taj panettone,
iako ja si još razmišljam dal bi nam napravila bischofsbrott da imamo do Nove
ili ne, bum vidla..
al znaš kaj bum ti u poverenju rekla,
nisam se ništ ja ove dane ubijala od posla, kaj god, rekla sam sama sebi
Sofija, bogme ne buš ove godine, al da znaš Mitzi, da me je počela hvatati migrena
ali sam si popila tablete, poslal mi je neke posebne Karlo iz Londona,
tak da sam samo oprala prozore i forange, pobrisala prašinu, oprala sav kristal i onaj
fini od kobalta servis za dvanaest osoba, još od bake, al ne bum ga sada vadila opet,
imamo druge sasvim lepe tanjure, Dragec mi ih je donesel dok je bil u Češkoj,
joj kak je to onda bilo jeftino, ma velim ti skoro za badaf, a pogle sada,
a i kaj da mi se nekaj od toga velikog servisa razbije,
kaj sam pak onda
ionak sam rekla deci, da se to čuva za njih, i da bu oni to sve lepo naslijedili da si imaju,
baš tak, za specijalne dane i prilike, Božić, Uskrs, ko i onaj velki laneni izvezeni svečani stolnjak,
za velki stol, kaj pokraj ideju i one izvezene salvete, od omame...
ja bum sad bijeli damastni sa salvetama
ha čuj, morala sam si ipak zribati i one fuge, stvarno su bile već sive, pa sam usput malo i
pomakla mašinu u kupaoni, ne bi čovek veroval kaj se iza toga sve navleče,
ali znaš da ja nisam za apoteku, pa ljudi ovde zaboga žive, idu mi na živce ti stanovi kaj su
tak sterilni, ko za žurnal,
al sam prešla sa pjenom i po tepihima, da živnu boje na tim perzijanerima, zglancala parkete,
sreća da je namještaj kožni, pa sam ga samo premazala sa kremom,
ali da znaš da mi je dve večeri za redom
Dragec bogme moral umasirati onaj deep heat, a i brufeni su mi pomogli
i lepo ti velim, niš posebnoga, ničeg preveč, skromno to budemo mi, ko i inače
samo ja i Dragec, i dođe morti njegova sestra, i pozvali bumo suseda, siroti je friško udovac,
pa da ne bude sam na Božić,
al ovo, kaj okolo i po placu i po dućanima navlačiju i kolko toga, ja ti velim nisu normalni
ko da su pobegli od gladi i nikad si nisu nekaj poštenoga pojeli ili priuštili...
a suseda mi veli, znaš ona malo čudna, da je sirota krivo stala kad se je spuštala sa lojtri,
kad je brisala prašinu sa vrha regala, pa sad ima nogu u langeti i otišla je kod sestre, u Zagorje,
jer niš sad više nemre, ko da ju je neki vrag teral da se na lojtre penje, u tim letima...
hjoj Mitzi moja, pa jel ti vidiš kaj se z ljudima događa, mora se biti oprezan, vrag ne spava...
ma naravno da mi je Dragec to sve počistil, je pa kaj, da se ja pentram gore, pa nema šanse,
i do lustera, nikak, pa smo ustanovili da bumo mi drukčije, on je celo vreme bil gore na lojtrama,
i skidal mi je jednu po jednu kristalnu suzicu dole, ja sam je prala, zglancala i onda je njemu gore dodavala,
za to vreme je on glancal mesingane dijelove, i za jedno popodne smo bili sa tim fertig,
za čas, i sad da ga vidiš kak je lepi i kak blešći
velim ti, opće niš nisam pretjerivala, a i napokon znaš kak se veli
kaj se Isus ni rodil u štalici, e pa nek se oseća ko doma...

*(reciklirano)

reciklirano jer je sada bezvremensko :)
tebi pusek, a ja se veselim fišu, pohanom šaranu, krumpir i grah šalati

"Dragec mi ih je donesel dok je bil u Češkoj,"
Nadam se servis cibulu, imao sam takvih par s nadogradnjom i Blog me ubio pojma nemam gdje su.
Valjda u nekom podrumu?

u slast ti bilo... :))

hvala
Zimski ekvinocij, daje uvijek nadu da bu više svjetla i bolje.
Ne volim zimu ako nisam negdje pri vučnici

vele do nove bu nam dan duži za 4 minute...jeeeee

zimu "priznam" u ovo doba, i kaj se mene tiče sa krajem siječnja može krenuti lagano proljeće.. :)))

ne volim jer ne volim...osim ofcrs ak je lepa sniježna pa škripi i svjetluca snijeg i sve tak...

Sritno :)

Bolje da pocrka celo selo neg običaji :)