Čovječe, kakav blog!

Tvrdi da je veganka ali pojela je četiri tanjura musake nakon čega me plačnim glasom napadala da sam ja za to kriva jer želim da i ona bude debela kao ja. Nazvala me masnom srpskom pi*kom, sad zašto srpska nejasno je.
Odgovorila sam joj da sam smršavila kao Plenković ali ona smatra da na visinu od 178 cm trebam imati 55-59 kg.
Poluuplakana zbog jedenja musake a na što sam je navodno ja nagovorila (?) pojela je još razne slatkiše i pitala me mogu li joj napraviti palačinke da se smiri.

Ispekla sam palačinke sa svojim domaćim pekmezom od šljiva iz vrta.
Pojela je kao da je utekla iz gladi, vrijeđajući me da je namjerno debljam jer zašto bi netko bio ljepši od gospođe B, bečeći se manijakalno "goooospo...gooooooospođa B! Gospođetina!!! Srpska majka!"

Šećer ju je šusnuo, skine svoje smrdljive bakandže te prilegne s obrvama uvis, bijesna što se najela konačno se dočepavši ukusne hrane. Jer naša kuma ima specijalitete tipa pašta i kiselo vrhnje (obično, mada je uvjerena veganka).

Legne sotona, pritom mom malom sinu govori "nemoj me tako gledati, nećeš saznati istinu" (?)

Počne nabrajati što je sve boli (štitnjača, ramena, oči... da skratimo sve, plus "osjeća podrhtavanje kože")
Pokušava dobiti sažaljenje da je bolesnica i da je njegujem, a ja joj govorim da će ići nacjepati triščice.
Odjednom...

Mukli prdež. Ne želi priznati i smije se pokvareno a tobož i uvrijeđeno.
Plačnim glasom kaže:
pokrij me... da mi bude kao kod bake ... kad sam bila mala.

Gledam smrada od žene i dođe mi nešto pri srcu.
Uzmem deku, omirisanu Armanijevim "My way" pošto mi je dosadio pa sad služi za kućni tekstil.
Pokrijem je.
Kažem joj da joj smrde noge, a ona na to refleksno "a tebi pi*ketina srpska".
Boljem se nisam ni nadala.

Namjestim joj jastučiće. Da ću zakuhati kavu, pogledam a ona spava kao mala curica.
Bilo mi je to dirljivo. Dok je spavala, iz torbice sam joj drpila Chanel ruž za usne.
Koji će joj kurac, ja sam mlađa i ljepša.