under construction

ima svakakvih ljudi. i izvode rituale na svoj način. nema nigdje pravila za te rituale, nema protokola, nema univerzalnih mudrosti jer je tako govorila prababa. nismo svi od iste prababe.

ima ne'ko uzme nož pa guli jabuku. šta ju guliš, ogulilo te dabogda. ako si ju ubrao sa svog stabla, pa valjda ju nisi prskao nečim što će eto ostat u kori. rekla ti prababa, jel? kontreri tih običaja to sasijeku onom šatro najvećom „ako nije dobra crvu, nije ni meni“
ali stvarno, ima li još netko na planeti da misli da kora od jabuke sačuva sav otrov u sebi, a sve ostalo je toxic-free-zone? svašta
netko ju nožem reže na manje komade jer ga strah za zube, netko nabaci onaj rezač što ju podere na kriške, netko ju nariba, netko ju samo u kompot uvali jer će eto visoka temperatura ubit sve što ne valja (a neće ubit ono što valja, to je neka vitaminska zavjera da ako nešto jaaaaako želiš, svemir to provajda…)
ja to vulgaris, uberem, zagrizem koliko god mogu jače, uživam i u zvučnoj kulisi. onda se malo patim dok jezikom metiljam taj ogromni zalogaj da ga namjestim pod kutnjake a da pritom ne otvaram usta, pa to fino pukne još par puta. kad pomislim da sam sve usitnio i da je vakat za progutat, obavezno ostane bar jedan veći komad kojeg osjećam cijelim putem dok ne bućne u želudac. onda po novi veliki zalogaj, pa sve opet isto. kiselu, slatku, brašnastu, sa rupicama po sebi, digod i košpu zahvatim, jebemise. nije da će mi u crijevima niknut stablo.

ne'ko kad izađe iz tvog auta a ima nešto i u gepeku, nakon što uzme to svoje, zalupi gepekom kao da zatvara Pandorinu kutiju. iz sve snage lupi, jer ako nije zatvorio kao hidrauličnom prešom iz ljevaonice, garant će se otvorit u vožnji. on to tako da mi učini. iz pijeteta.
pa konju jedan, nije Zastava 101, ima 40g da nisi zalupio taj gepek a on ti se otvori natrag pred očima. ili se ne da zatvorit nikako. ili se ne da otvorit nikako. lakše kume, ima botun, može samo.
Moš reć Alexi da zatvori. Moš mahnut tim noktom sa nožnog palca kojeg si odrezao kad si zadnji put izašao iz stojadina, malo ispod senzora pe će opet samo. Ali jok, zalupi najjače što možeš i obavezno potapši po gepeku da je mogu krenut, za slučaj da nisam čuo da si zatvorio.

Ali to mene ne muči. muči me što o tom razmišljam. vidim. čujem. procesiram. kao da nemam o čem drugom. a opet, da imam, valjda ne bih. očito mi je dobro kad imam prostora u glavi za takve pizdarije.
Danas kontam o kutijicama za led. 100% sam siguran da nitko živ o tom ne razmišlja.
sa kutijicama leda postoje neke zakonitosti kao što zakon kaže da moraš prosut malo kave iznad šporeta kad radiš tursku. jednostavno se mora. ako kupuješ one frankove ciglice i u nju guraš žličicu, samo je pitanje hoćeš li za rub zapet iz prvog zahvata, drugog ili trećeg. zapet ćeš garant.
imaju oni neki okapejci koji fino škarama izrežu otvor, imaju oni koji iz ciglice prespu u onu metalnu kutiju koju su maksuz kupili onomad kad je bila akcija, jer se ona stara prababina već malo raspala. neki stave ciglicu u metalnu. ali ako nisu okapejci i nisu škarama odrezali vrh, opet će zapet žličicom, samo je pitanje oće li višak past na šporet ili na sudoper. sretnicima padne na sudoper, mene ta sreća zaobiđe. vazda na šporet. i sad, taman će prokuhat kava, ne možeš odmah bisat, vatra gori a i kontaš hoćeš li spužvom (grehota je, novu si uzeo nema ni des dana), sudopera je od čišćenja vanjskog stola (ostalo ribe po stolu sinoć, taman si obrisao da kavu popiješ u čistom). i kažeš „jebaji ga, poslije ću, pa nisam okapejac
tako da, ako baneš nekom u kuću sabah zorom, imaš velike šanse da mu oko malog plamenika nađeš malo kave. ili ako tebi banu. to je jednostavno tako. usereš, pobrišeš kad se namisti i kogajebe

e tako ja „ratujem“ sa kutijama za led.
nitko nema samo jednu kutiju za led. u svakoj kući je bar 3-4 komada. rijetko su iste. svaka različitih dimenzija. a to je zavjera kutija za led tako da moraš vodit računa koji ide na koji kad stavljaš u friz. i nekako se namisti da uvijek dopunjavaš bar tri odjednom. recimo, iznio si jedan za stol, ovisi di je osin, imaš nekoliko stolova strateški raspoređenih. jedan je blizu kužine, drugi su strateški raspoređeni ovisno o strani svijeta, ruži vjetrova i gdje si nalio dodatni stup u temelje pa imaš još jednu teracu. kad se jedna kutija za led potroši, ideš po drugu, pa nisi okapejac da odmah puniš i zadržavaš se, pa jebo te led, nego zgrabiš novu kutiju i natrag na strateški položaj.
tako se nekoliko kutija nagomila pored sudopera a da nisi ni svjestan. zlatno je pravilo da djeca neće napunit vodom i stavit u fridž. ili je „evo sad ću“ pa opet moraš ti, ili je „nek puni ona druga, ja sam zadnji put“ ili napuni vodom a ne stavi u friz li je neki drugi kurac koji je uklesan u kamen da neće i moraš sam.
prije onog glavnog zajeba koji me muči, malo o samim kutijicama. vulgaris kutija je ona starinska bijela, od dobre debele plastike naokolo, a pregrade za led su tanje. tu voda prolazi naokolo a kad mu radiš „indijansku vatru“ da ispadnu kocke, ono tanko se uvija, debelo ostaje postojano i tako ti vulgaris mogu trajat decenijama. i u njoj su kockice. glupo je da nekog pitaš hoćeš li kocku leda a doneseš mu kuglice. debilno. ta starinska bijela je kraljica ponude. obično imaš samo jednu takvu i još nekoliko blijedih kopija koju došle s modernim vremenima. tu je jedna ljubičasta. njoj je svuda plastika iste debljine i ona je popucala. onda moderne iz Studenca sa silikonskim dnom za pogurat led. Može biti i sa poklepcem sa rupom za punjenje. Ali poklopac prdne čim ga dijete prvi put ubaci u perilicu suđa a dno si slomio jer si donio kutijicu za stol, zaboravio da je to ona sa silikonskim dnom pa si led krenuo vadit „indijanskom vatricom“.
vrećice za led su mi neviđeni debilizam. super je izvadit prve dvije tri kugle. ali staviš preostale na stol, jer nisi okapejac da odmah vraćaš u friz, šansa da ćeš smočit duvan penje se na 200%
one silikonske kocke punjene nekim antifrizom što ih smrzneš u frizu su odron. jebote piće s ledom koje se nije malo razvodnilo. a te kurce moraš oprat u perilici nakon što je svak sa svojom slinom metiljao po čaši, pa opet u friz. dokurca. samo pomislim da ih netko ne opere nego ih vrati 'nako, nekako radije kažem ne treba hvala.
imat ledomat je vrhunac ponude. ali to moraš u posudu, pa staviš onu hvataljku, al neće svak s tom hvataljkom lovit nego gurne prste koji su bili kojekuda, a najmanje zlo ako je samo kopao krumpire, nekako nisam ni za tu opciju.
Dakle ona stara bijela je vrh. Doneseš za stol, očišćen je, opališ „indijansku vatricu“ iznad čaše, digod koja upadne, ona koja odskoči svak sebi svojim rukama stavlja u čašu. dvi kocke koje će past na pod, a past će garant, ćuko će polizat pa ju zubima zdrobit uz zadovoljno mahanje repom, da je i neke koristi od ćuke koji se stalno mota pod nogama.

e sad kreće zavjera kutijica za led. kad imaš pored sudopera par komada koje treba vratit u njihov ledeni život, to je operacija koja traje bar deset minuta. osim ako nisi okapejac pa znaš kako to najbolje napravit. prvo moraš maknut ono što je u sudoperu da si napraviš prostor. šalješ djecu u pizdu materinu jer nisu gomilu suđa stavili u perilicu nego su ti eto učinili, pa sve uvali u sudoper.
glupo je da samo makneš iz lavandina sa strane, nego redaš u perilicu a nešto od toga treba i žicom sastrugat. naravno da je to svo suđe došlo u lavandin nakon što si ti sinoć u 10 uključio perilicu po jeftinoj struji. mašina je gotova ali nije ispražnjena. tako nastaje usko grlo koje normalan svijet još uvijek nije pobijedio. tako je i kvit
sve si pospremio, sudoperom sve očistio okolo i sad je vrijeme za napunit posude za led. pustiš vodu i kreneš punit. još se nije rodio taj koji je uspio pogodit mlaz kojim se najbolje puni a da ne prska okolo. ako je preslabi mlaz, nikad napunit 4 kutijice. a i piša ti se pa si nervozniji. a koja bi budala išla pišat, pa oprala ruke pa nastavila punit. puniš i trpiš. pa pojačaš malo mlaz. al susid je valjda baš tad završio sa zalivanjem pomidora i tebi tlak vode naglo poskoči. uglavnom, imaš bazenčić oko sebe, mokra ti i majica i gaće, a i žulja te što znaš šta će višak vode napravit onoj šperi otraga kužine. boliteđoka, napunio si. sad samo stavit u friz i moš ić pišat. kako je prošlo već i jače od 10 minuta, ne ideš otvorit vrata friza pa onda po kutijce, nego jednu kutiju u ruku a drugom ćeš otvorit vrata. a ta vrata očito imaju issue sa kutijicama led, jer nekad ih ne moš otovorit bez da malo trzneš. pa trzneš, a iz ove kutijice što ju imaš u drugoj ruci izleti pola vode.
popizdiš, ali ne ideš nadopunit, nego mantraš kogajebe imat ću dovoljno leda u ovim ostalima, ovu ubaciš tako da se prospe i ono što je ostalo. opet kažeš kogajebe, svakako moram otapat friz, non-stop se otvara, normalno da se nakupi led posvuda. ideš dohvatit druge dvije. ali avaj. jedna od njih je ona sa silikonskim dnom što su strgao kad si ju indijanskom vatricom, pa se iz polovice prosulo. ona ljubičasta sjedne na svoje mjesto bez posljedica, ali kad ovu sa silikonskim dnom staviš na nju, iz ove ljubičaste poskoči voda i krene curit niz vrata fridža pa će i to završit na podu.
napraviš par koraka po kužini da uzmeš krpu sa vrata pećniće da malo ruke pobrišeš, ovi ti tamo sa tarace dovikuju da di si više i šta radiš, pizdu materinu radim, nagazim na mokro. a kako stalno hodam bos u najboljem slučaju u japankama kad idem nizaskale, naravno da na svijetlim pločicama odmah ostaju blatni tragovi. Zadnja ide ona bijela, najbolja na svijetu i nju fino stavim (fino je malo ukoso) jer nju ću prvu vadit kad opet zatreba led.
odem se popišat, operem ruke, vratim se u kužinu po bocu hladne vode, kažem ćuki fujto jer liže pod, vratim se za stol, zapalim i udahnem do Kine. nedao bog da me netko pita šta je bilo, ne znam šta bih rekao.
za vrijeme dok sam ovo pisao, mogao sam otić u dućan i kupit 647 kutijica za led, napunih ih na miru nakon što sam se popišao i imat leda bar za deset dana.
al ćorak. nedjelja je
i nisam okapejac

Al' se čovjek raspisa'! :))

Ja ne mogu rečenicu složiti :))

Dobro ti jutro okapejac......ko da sam sebe gledala ...jer..ovo je bio film dok sam čitala.Bitno je da smo mi svjesni svog okapea i svjesno se protiv njega borimo...pardon..sa njim u ljubavi živimo:-))))

ajme fly tebe spašava samo jedna riječ jedan samoglasnik i dvije brojke :)


skoro ko u diplomcu ono čuveno plastika :)


žena 2u1 :)


obrazloženje žena za po doma i van :))) moće i iskričarka :))))))

može :)))))

paz ono još da zna linđo :) onda 3u1 :)


https://www.youtube.com/watch?v=alG-hy-IXi0

Ja jesam okapejac i do sada mi je to uvijek samo pomagalo. U svakom sam trenutku znao di mi je šta.
Sigurno to ima i svoje nedostatke ali u većini slučajeva pretežu prednosti.

Pijem pića na sobnoj temperaturi i grlo mi zato zahvaljuje. Jebo te led.

P.S.
Kod mene je rijetko iznad dvajest stupnjeva.

I ja sam okapejac...ali ne nešto patološko.Recimo....za ovo prvo imam opravdanje i možda nije pravi okp...nikada ne odem van da se ne vratim pogledati da li mi je peć ostala upaljena jer.....jednom davno smo se vraćali iz Ljubljane jer sam ja mislila da sam ostavila upaljenu peć..i naravno da nisam i da to radimo automatizmom ali...jednom se dogodilo i ostala mi je trauma.
No....svaki dan kada u jutro kuham kavu....nikada ne sjednem popiti je dok posudu sa mljevenom kavom ne vratim na mjesto u ormar koji je kao ostava.Ako sam i probala to napraviti...majke mu..jednostavno ..nisam imala mira i nisam uživala u kavi dok ju nisam sprašila na mjesto.Probala sam to trenirati i vjerojatno bi i uspjela ali....vjerujte mi...nije mi se dalo:-))
To je OKP...mali ali JE!!!

Arapooo, pa ti si mala beba ;)

Ne znam dal sam okp il sam samo prelena da ne bi odma al doslovno odmas sve iza sebe ostavljala ko da me nije ni bilo.

Ja sam zena koje nema :)