Iskrica for Dummies

Jedina žena u mom životu je moja kćer. Ne živimo zajedno, ali kada smo zajedno onda živimo. Najviše volimo kada se nosimo na ramenima. Po cijelom gradu, uz stepenice, niz stepenice. Naravno, prvo idemo na plac, na ribarnicu. Napravimo krug da vidimo kakve ribe ima i "ubodemo" kilu, najčešće srdele. I onda odemo do našeg trgovca koji joj obavezno pokloni čokoladu. Tu uzmemo malo zelenog. Usput uzmemo i voća i odemo u park, malo se odmoriti. Hranimo golubove čokoladom i pijemo sok. Šećemo po gradu, gledamo izloge susrećemo druge ljude, drugu djecu i, kad doďe vrijeme, kući na ručak. Onda opet vani...

Tako...ako slučajno vidite u nekom gradu nekog oca kako na ramenima nosi svoju kćer pomislite...možda je to Slova :)

krasno! i ja sam mog sina tako nosila, a sad je velik, pravi decko!

osmijeh od mene ...

:)

Nosanje piška-lonca? Zakon.
Ali onaj osjećaj kad ti dvoje male djece zaćore u autu jer si im učinio i ostao negdje pola sata dulje, pa se natovariš ruksacima i djecom. Maigeri tehnikom pozoveš lift, nosom stisneš željeni kat i brojiš sekunde kad ćeš ih spustit na krevet i konačno se popišat jer trpiš zadnjih pola sata otkad si kikiće počeo prebirat i tražit svoje po čoporu da bi ih ubacio u auto.
Ali redovito kapituliraš pred vratima kad treba otključat. Nisam usavršio tehniku telekinezom. Niti nabavio voice activated lock.
Spuštaš starije ( i teže ), otljučavanje, plač, budi se mladje, plač, motaš po glavi zašto to plakanje nisi odradio još u autu, piški se i djetetu, i drugom naravno...ma sve se poravna za desetak minuta. Tad se ne peru zubići, samo se pada u nesvijest. Uspiješ se i ti popišat, spustiš se do auta po cigarete koje si zaboravio i kroz dimove evociraš baš ono nosanje zaspale djece...svog blaga :)

Da, da... :)))

:))) čitam vas ..i mislim da sam zrela za unučad :))))))
osmjeh mi na licu..i razmišljam kako je dobro u mladim danima imati djecu..
kod mene je sada kontra..prime me ko igračku i nosi...