Portret u plavom

Kad bi oprost bio lagan, bilo bi ga na vagone. Ali, nije, već je kamen u cipeli, malo desnoj, malo lijevoj.
Kad oprostiš lijevom, eto ga u desnoj pa ti ne da.
Kad oprostiš drugom, sebi ne moš.
Kad učiniš nešto što bol ti zadaje, ne učiniš dobro. Kada sebi oprostiš olako, činiš opet iste greške.
Sebi neću oprostiti više.
Iz inata prema Bogu.
Iz inata Bogu prema.

Neću.

Nisam više miljenica njemu, nit ću biti.
Ne može mi dati sve mirise svijeta pa mi prijetit čulom njuha.
Ne može mi upisati u dlan perom tankim, krvlju ime upisati
pa mi tražit da dlanove prazne imam.

Bez imena.

Neću sebi oprostiti. Neka i On sa mnom pati.
Bog nek pati.
Jer on znade što je bilo. Zna za svaki moj mi vapaj.
Znade noći od spoznaja teške.
Istinu mi duše zna.
BOG.


***************************************************************************

**********************




I ako te nema i nikad ne budeš

Ipak budi

Ako te i nema i ne budeš bio

Ipak nek te ima

Kraj uzglavlja moga

Svake noći

Ako ne postojiš nit ćeš postojati

Postojanje izaberi

U noćima dok ne zaspem

Ako nikad nećeš biti

Izaberi biti

Primi srce moje

U dlanove tople

Da kucati počne

moj naklon, i osmijeh i suze....

da... sretno, fajterice.