Hoćeš da se igramo mačke i miša?

Čvrsto ju je stezao za ruku, nikako se nije mogao odvojiti od nje.Pođi sa mnom, molio je.Ne mogu, razgovarali smo već o tome.Daj mi onda nešto tvoje, nešto tvoje da imam blizu kada mi je teško.Što želiš?Bilo bi te lijepo držati za ruku.Uzmi.Ruku?Da, samo uzmi, dajem ti je.Odmaknuo se malo, pogledom više u razmišljanju nego u nevjerici, nasmiješio se i iz unutrašnjeg džepa izvukao nožić na sklapanje.Poljubili su se s olakšanjem, svojom je rukom izvukao njezino zapešće i zabio oštricu kroz zglob ne bi li ga tako lakše rasklimao.Mučeći se neko vrijeme i navlačeći, koji put bi pogledao u njezino blago lice, sada istrzano grašcima znoja i bolnim uzdasima, ali s istim smiješkom odobravanja.Posljednje je tetive trebalo iščupati, nožić je otupio.Moram krenuti sada, draga.Znam, ljubavi.Idi, vidjet ćemo se uskoro.Rastajali su se s rukama u džepovima.Ona skrivajući svoju, on skrivajući njezinu.

Hm, g. Šampu, mogu li vas zamoliti za ruku vaše kćeri Freede...

FSS?? What the fuck...Kaj se tebi dešava?!

Eh, a tek kad kaže "Volio bih znati da si svim srcem uz mene, dušo..." :)

heh...blogovi su bar jednostavni...ako ti se nešto ne sviđa - ne čitaš ;)

Ma,znam šta je htjela reći..Super su!:)

Hvala, cali...i ja znam što sam htjela reći..koliko god moja mašta bolesna i morbidna bila :))

Ipak je ZBILJA sladja od mašte,zar ne?:)

zbilja je nenadmašiva :))