Pseći život

Teško mi je bilo naučiti tipkati, ali ništa teže nego naučiti vaš jezik. Ali, sad sam ovdje, s vama, i napokon vas mogu uputiti u svoj tajni svijet kojeg malo ljudi razumije.
Zamislio sam ovaj weblog kao dnevnik - opisivat ću situacije iz svoga života, a vi se slobodno nadovežite svojim iskustvima. Posebno apeliram na vlasnike pasa - pišite mi o problemima s vašim ljubimcima, učinit ću sve da vam pomognem da ih bolje razumijete!
Danas nisam ništa posebno radio, izležavam se po vrtu, malo sam razbacao cipele po kući iz protesta što su mene i Malog ostavili same, ali to radim već 9 godina - više nitko na to niti ne obraća pažnju. Mali je ušao u pubertet, a meni treba staračkoga mira - ipak sam ja biće u godinama. Danas me izgrizao cijelog želeći se igrati pa sam morao zarežati na njega. Sada osjećam krivnju jer sam preagresivno reagirao, ali ne možeš s klincima drugačije.
Idem sada da me ne uhvate kako tipkam! Bilo bi mi to teže objasniti. Ne ulazi mi se još u to. Čujemo se kasnije, ljudi!

Hoće li mali ić' na usvajanje? Nemilo mi nedostaje moja Reusina, najdivniji pseći stvor i pripadnik tvoje pasmine.

mijauuu...frrrr...;)

Oćeš da te install i ja lovimo, jel? ;))

može...al brza sam ko ptica trkačica...;))

Fundamentalna greška u razmišljanju...treba trčat polako - šta će ti zadihani tip kad te stigne?

Žali bože bloga..

Pike> Malog, nažalost, ne puštam na usvajanje. Volim s njime živjeti i već dugo nisam imao tako dobrog prijatelja. Iako je razlika u godinama povelika. Pitao si me i kako to da sam homoseksualan - kod pasa je isto kao i s ljudima, ne mogu na to utjecati. Ipak, u zadnje mi je vrijeme spolni nagon potpuno nestao pa bih se bolje mogao nazvati aseksualnim, hehe.

devil4you> drago mi je da si osjetio potrebu komentirati moj blog.

nabi malo konde pike...pa se javi..;))

Lako je tebi kad imaš kojota...;)