biti gay ili kapi vremena

Nije mi žao što me magarac udario, zapravo mi je drago što mu znam ćud. Izracionalizirao sam si situaciju: svijet je prepun k..., u današnje vrijeme, svaka pi... ima k..., valjda će se u tom svijetu, šumi pi... sa k... naći jedan k... za mene.
Jamačno, nikome nije jasno o čemu ja pričam, pa krenimo, dakle, redom.
Ima od toga skoro deset dana, upoznam ja jednog tipa „do jaja“. Online. I dopisujemo se mi par dana, i on meni počne o osjećajima, ljubavi, vezi... Ja ono „ku'š na me'?“ onako full skeptičan, jer smo ipak iz različitih zemalja. Susjednih, doduše, ali različitih. I još ja njega tješim, ko „sve će biti u redu...“. I lagano sam ja počeo brijati što i on, i sastavio mu jedan mail, u kojem sam mu predložio vezu, koja bi bila dosta otvorena,ali „što ne vidim – ne može mi smetati“, a za sebe mogu garantirati da se ne bih, da prostite, kurvao a njegovo ponašanje – njemu na dušu.
I dobijem od njega reakciju tipa hladnog tuša. Ko' da kakvog to ima smisla, obzirom na daljinu?
Ja se ispričao, reko „proći će me“, i od tad je iznimno prorijedio svoja javljanja.

čuj, nije ni meni bolje. šta se žališ... vidiš da sijem čemer po blogu, al nada umire zadnja, dragi ti, zadnja!