moje misli

...pomislite li ikada,vi dragi ljudi koje upijate energiju vašeg zaslona na monitoru,postoji li ljubav zapravo...nikada nisam razmišljao o tome no u zadnje vrijeme osvrćem se oko sebe i shvaćam da je zapravo rijetkost da te netko voli...Kad bi ljubav imala ime zvala bi se njenim imenom...H.Kako bi vam ju opisao...jeste li se ikada uhvatili kako svijet koji vas okružuje u trenutku postaje tih i bez zvuka,unatoč tome što baš u tom trenutku prolazi tramvaj ili auto sa zaglušujućom glazbom...slika postaje mutna unatoč tome što imate 20/20 vid,no svaki detalj,svaka boja,svaki zvuk u jednom detalju slike postaje toliko izoštren i usporen do otkucaja srca...najviše sam volio zelenu boju u toj slici...zelenu boju njenih očiju okruženu bademastim obrisom njenih dugih trepavica ,zelenu kakvu samo ona može imati...jeste li se ikada izgubili u nečijem sanjivom pogledu...ja jesam...poželio sam se zaplesti u bujne uvojke njene kestenjaste kose koja se viorila preko ramena i zaspati iza njenog uha .Moje maleno...kako se genijalno znala duriti,uvući mi se u njedra kao malo dijete i zagrliti me...Moje malo, pjegavo,kako li smo se samo razišli...Bila mi je sjever i jug...moj Bog i mojVrag...Patetika,rekli bi ste...ne zamjeram vam...volio sam ju...ne zbog toga što mi je odgovarala...volio sam ju što sam ju volio...I ne žalim zbog toga...žalim samo što nije ostala samnom...kojih pedesetak godina...

ajoj.. so svit.. baš za laku noć.. slatko snivaj maleni...

...prelijepo....trebalo je samo ostati zajedno...ali...i ja se često pitam...kamo nestanu tako velike ljubavi...kad smo voljeli jer smo voljeli...čisto,iskreno ....samo smo voljeli iz ljubavi....a vjeruj mi,sve ostalo su nijanse...