vu kesni čas

 
Htjela bi noćas podijeliti s vama jednu Domjanićevu pjesmu, koja baš opisuje kako se nekako i osjećam...dakle, za sve usamljene dušice...
V KESNI ČAS
Sad se trava k travi stišće,
K klasu zvija klas,
Moje srce tebe išće,
Vu taj kesni čas.
Noć je budna,  noć je duga,
Negdo me gledi:
To pri zglavlju  moja tuga
Tiho si sedi.
Ona zna, kaj srce čeka,
Kaj se ne veli,
Kaj nigdar se ne dočeka,
I kaj tak boli.
Sad se trava k travi stišće,
K zlatnom klasu klas,
Srce mi zabadav išće
Tebe v kesni čas.

Naš Domjanić!