More

Danas se stvarno loše osjećam. Ništa oko mene nije kako bih želio, a k tome me još napala i glavobolja. Posao baš ne ide, pregovori su naporni, gubim snagu, a sve mi se čini kao da stvari gledam kroz paučinu i to me silno smeta jer nikako da je razmaknem.
Kroz vjetrove takvih loših osjećaja, jedino što jasno vidim jest njena ljubav i to me vedri i snagu mi daje. Znam da me voli, želi, čeka, raduje mi se. Svakom malom znaku kojim joj dajem do znanja da je moja i da je volim. I ovo sada njoj pišem jer će je razvedriti, siguran sam, barem onoliko koliko ona vedri ovaj moj dan, ovaj moj život.

Jebote,vas dvoje se stvarno furate na neku totalka patničku ljubav :))