biti gay ili kapi vremena

 
Mnogi ljudi, među koje volim ubrojiti i sebe, teže znanju po svojoj biti. Drugi, pak, teže znanju po iskustvu. Iskustvo ih je naučilo da je neke stvari lakše postići ako znaš zašto je nešto baš tako a ne onako.
Opet, postoji i treća skupina ljudi, ljudi što bi rekla moja Ljilja: bez briga i bez pameti. Uvjek sam se čudio svom bivšem kako on kad ni o čemu ne razmišlja zbilja ima «mozak na paši» a meni bar za nešto misli moraju zapeti. Zbilja, ne pamtim kad zadnji put nisam mislio, valjda sam ja i u komi nešto kalkulirao.
Prijateljica mi sprema doktorat koji mora biti gotov do kraja tjedna. Sva je, jadna, luda. Ja je i žalim i ne žalim. Muka mi ju je vidjet ali znam da će ta njena agonija trajati do petka i gotovo. A materijal o kojem sad piše sakuplja od kad ju znam.
No ona ima i muža, koji je nekakav fizikalac i njegovo mišljenje o tome što ona radi je: najobičnije piskaranje, kome to uopće koristi…?
I onda si ja mislim, vjerojatno će takva sudbina i mene zadesiti… nekakav rabijantni, polupismeni polukreten koji će misliti kako ništa ne radim.
I to ako budem imao sreće da ne ostarim sam. Što mi je, poznavajući moj karakter, najizglednija sudbina.

nema ljudskog bića koje o ničemu ne
razmišlja.