Povratak

Život ostaje, mi prolazimo. Baš nešto gledam sve svoje uspone i padove, pobjede i poraze; sve su sad samo stranice dnevnika, započete u par slika i nedovršene ili slike, izgubljene po albumima na polici. A bio sam tamo. Stajao sam pred hladnim objektivom i smiješio se ili glumio opakog. Pisao sam pogrbljen pred jutro u sobi uz slavensku bol omiljenog mi kantautora i črčkao zapise svojim sitnim i nečitljivim rukopisom.  Plesala je sat vremena. Plesao sam. Pričala je dva sata. Pričao sam. Pila je kavu. Pio sam je i ja. Nije htjela ništa. Ja još manje. Grad je spavao. Apsolutna tišina nad svijećama uličnih lampi. Samo luđaci proparaju tišinu da bi otišli ususret nekom dalekom jarku. Ogledala su nas reflektirala. Svjetlo se račvalo na dvoje. Mi bili smo sami, a opet kao u gomili. Ništa nismo htjeli. Ništa tražili. Što sam stariji to su mi žene bolji prijatelji. Ma što ostali muškarci rekli o tome. Izgubio sam ljubav.

Izvrstan post,pozdrav

Lijepo pišeš.Čitala bih te.

u prolaznosti se ipak događaju momenti da ponekad ... zastanemo ... zar ne? :)

izgubio ljubav ??? :(( ovo s prijateljstvom je sasvim ok ... :))))))))))))
PS : zar sve što imamo nije ... trenutak tek ??!!

da, bas tako, u prolazu :)