eh pa sad

južina zapuvala. nije dobro.
sva sranja mi se obila o glavu. još jedna lekcija.
 
popišala san se u zrak i sve mi se vratilo u facu, pljunila sam u visinu i pogodilo me posred čela...
 
a znala san da će se to desit, a opet sam to napravila.  mislin mogla san i mislit da će se to desit... da san samo malo razmislila, neke stvari su jednostavno jače od mene, glupost u mojoj meni nema nekih optimalnih granica. zapravo pretjerujem. glupost u meni ima strogo određene parametre granice, samo su te granice fleksibilne. ali ja sam tolerantna osoba. pa kad mogu i za druge red je da mogu i za sebe.

Ova kratka i poučna priča je vrlo romantična :)) ... laku noć :)

nemoj više pišati i pljuvati protiv vjetra! :o)