Ensan Salihagić, tekstilni inženjer iz Novog Pazara, uveren je da će se već za nekoliko godina nad Pešterom i Pazarom leteti na – ćilimima, prenosi "Glas javnosti".

Dara Stojić rođena je 1913. u Krušedol Prnjavoru, a otac joj je bio poreklom iz Bačke imućan čovek Šandor Letić. Udala se veoma mlada za Đoku Stojića, bogataškog sina iz Krušedola, došla u veliku, belu kuću, u kojoj je još njen svekar Gavra držao kafanu i uzgajao rasne konje za kraljevsku ergelu, i s Đokom je rodila Živanu (Seju), i Gavru (Batu), da bi joj muž zauvek nestao u zarobljeništvu u Nemačkoj. Udovica se posle rata udala za Đoku Prodanovića, starog momka iz Krušedola, koji je s njenim prvim mužem bio u zarobljeništvu, i s njim je rodila Kostu (Prodanovića). Svojim trećim sinom smatrala je Kostu Koju Vrbajca. Sve vreme je držala kafanu, koja se ranije zvala “Fruška gora”. Dara Stojić umrla je 2000-te, i sahranjena na groblju u Krušedol Prnjavoru. Bila je to jedna od najneobičnijih sahrana u ovom delu Srema, a zasluga za to pripala je babinom kafanskom sinu Koji Vrbajcu.- Vratio sam se pijan sa vašara u Rumi i, po običaju, umesto kući, svratim u baba Darinu kafanu. A kafana puna ko oko. “Pa, di s ti, Kojo?” pita baba. “Celi dan te čekam.” Oće da je odvezem u Bešku da se upozna sa Ciganima koji će joj svirati na sarani. Kažem joj da sam popio, da nema šanse da prođem kroz Bešku da me policija ne zaustavi, ali baba Dara je odlučila i tu nema Boga! Telefonom iz kafane nazovem suprugu Slobodanku…(U kući sam Vrbajčevih, a s nama za stolom su i njihovi prijatelji dr Slavoljub Slava Marjanović i milicioner u penziji Dragan Trbojević.)Slobodanka Vrbajac, rođ. Belanović iz Maradika, nadovezuje se na muževljevo sećanje: - Rekao je, stvar je taka i taka… “Sedaj u kola i dođi, voziš nas u Bešku!” Osetila sam da je ožderan i odgovorila mu da je luđi od babe. Za petnaest minuta eto i mene s autom pred kafanom. Uto je baba komandovala fajront i ispraznila kafanu. U Maradiku smo svratili u kafanu “Sremac”, koju je držao od pre godinu dana pokojni Milan Galčić Šurda. Oće da idu i on i njegova žena Nada. Potrpali smo se u kola, ja za volanom, i u sumračak stigli u “Sidro” na obali Dunava. A Koja: - Tu Cigani na mene: “Di si, brate!” A lepi, baš lepi, onako u roza svilenim odelima. LJube ruku babi… Ta, ciganska posla… Kažem im: Doveo sam vam babu koju treba da saranite! Oće, nema problema. E, kad smo obavili formalnosti, da se malo i proveselimo. Cigani se namontirali oko našeg stola, sviraju, ja pijem špricere, Šurda pivo… A baba, baba a lepa žena, beš lepa žena, koja nikad u životu nije popila ni kap alkohola, naručila čašu vina, al malu! A Slobodanka: - I cele te noći pevala je ko Slavuj!A Koja: - Zaglavili smo u “Sidru” do tri sata ujutru. Dao sam Ciganima toliko novaca da smo tri puta babu mogli saraniti!