Ensan Salihagić, tekstilni inženjer iz Novog Pazara, uveren je da će se već za nekoliko godina nad Pešterom i Pazarom leteti na – ćilimima, prenosi "Glas javnosti".

Ala je lepOvaj svet,Onde potok,Ovde cvet;Tamo njiva,Ovde sad,Eno sunce,Evo hlad!Tamo Dunav,Zlata pun,Onde trava,Ovde zbun,Slavuj pesmomljulja lug.Ja ga slušamI moj drug.

 Sta ti radi rodbina
rodbina je zaspala
tako rano zaspala
napila se napila

A zasto se napila
celu noc je slavila
celo bure popila
na cisto se opila

Ref.
To, to, to je to
hajmo svi da igramo
to, to, to je to
hajde da se volimo

To, to, to je to
hajmo svi da igramo
to, to, to je to
celu noc da pevamo

Hajde, hajde, sviraj gajde

Sta ti rade komsije
komsije su delije
a gde su te delije
tamo gde se lumpuje

Gde li se to lumpuje
svuda sirom carsije
bekrija do bekrije
niko nista ne cuje

Ref.

Sta ti radi rodbina
rodbina je zaspala
kako rano zaspala
napila se napila

A zasto se napila
celu noc je slavila
celo bure popila
na cisto se opila

Ref. 2x

Dara Stojić rođena je 1913. u Krušedol Prnjavoru, a otac joj je bio poreklom iz Bačke imućan čovek Šandor Letić. Udala se veoma mlada za Đoku Stojića, bogataškog sina iz Krušedola, došla u veliku, belu kuću, u kojoj je još njen svekar Gavra držao kafanu i uzgajao rasne konje za kraljevsku ergelu, i s Đokom je rodila Živanu (Seju), i Gavru (Batu), da bi joj muž zauvek nestao u zarobljeništvu u Nemačkoj. Udovica se posle rata udala za Đoku Prodanovića, starog momka iz Krušedola, koji je s njenim prvim mužem bio u zarobljeništvu, i s njim je rodila Kostu (Prodanovića). Svojim trećim sinom smatrala je Kostu Koju Vrbajca. Sve vreme je držala kafanu, koja se ranije zvala “Fruška gora”. Dara Stojić umrla je 2000-te, i sahranjena na groblju u Krušedol Prnjavoru. Bila je to jedna od najneobičnijih sahrana u ovom delu Srema, a zasluga za to pripala je babinom kafanskom sinu Koji Vrbajcu.- Vratio sam se pijan sa vašara u Rumi i, po običaju, umesto kući, svratim u baba Darinu kafanu. A kafana puna ko oko. “Pa, di s ti, Kojo?” pita baba. “Celi dan te čekam.” Oće da je odvezem u Bešku da se upozna sa Ciganima koji će joj svirati na sarani. Kažem joj da sam popio, da nema šanse da prođem kroz Bešku da me policija ne zaustavi, ali baba Dara je odlučila i tu nema Boga! Telefonom iz kafane nazovem suprugu Slobodanku…(U kući sam Vrbajčevih, a s nama za stolom su i njihovi prijatelji dr Slavoljub Slava Marjanović i milicioner u penziji Dragan Trbojević.)Slobodanka Vrbajac, rođ. Belanović iz Maradika, nadovezuje se na muževljevo sećanje: - Rekao je, stvar je taka i taka… “Sedaj u kola i dođi, voziš nas u Bešku!” Osetila sam da je ožderan i odgovorila mu da je luđi od babe. Za petnaest minuta eto i mene s autom pred kafanom. Uto je baba komandovala fajront i ispraznila kafanu. U Maradiku smo svratili u kafanu “Sremac”, koju je držao od pre godinu dana pokojni Milan Galčić Šurda. Oće da idu i on i njegova žena Nada. Potrpali smo se u kola, ja za volanom, i u sumračak stigli u “Sidro” na obali Dunava. A Koja: - Tu Cigani na mene: “Di si, brate!” A lepi, baš lepi, onako u roza svilenim odelima. LJube ruku babi… Ta, ciganska posla… Kažem im: Doveo sam vam babu koju treba da saranite! Oće, nema problema. E, kad smo obavili formalnosti, da se malo i proveselimo. Cigani se namontirali oko našeg stola, sviraju, ja pijem špricere, Šurda pivo… A baba, baba a lepa žena, beš lepa žena, koja nikad u životu nije popila ni kap alkohola, naručila čašu vina, al malu! A Slobodanka: - I cele te noći pevala je ko Slavuj!A Koja: - Zaglavili smo u “Sidru” do tri sata ujutru. Dao sam Ciganima toliko novaca da smo tri puta babu mogli saraniti!

Netko mi je srce slomejo!

Jednog dana baba mi je poverila: „Kojo, ja sam svoj vek provela u kafani, nisam u crkvu išla, a nisam bila ni komunista… Kada umrem oću da me u kovčegu metnete na bilijar sto, da pijete i da se veselite, niko plako da nije, Cigani s muzikom da me sarane, a ti da mi ispuniš ovu želju!” Upito sam je oće li i popa? Oće! Nema problema, reko, baba Daro, obećavam, samo ti umri i ne sekiraj se…

Ensan Salihagić, tekstilni inženjer iz Novog Pazara, uveren je da će se već za nekoliko godina nad Pešterom i Pazarom leteti na – ćilimima, prenosi "Glas javnosti". Sedne Ensan na ćilim usred Novog Pazara, odleti do Sjenice, gore ruča, takodje leteći na ćilimu svrati do Tutina, po podne odmoran i relaksiran - sleti u Novi Pazar. Za početak on, a posle turisti! "Šta mislite kako će moj pronalazak tek primiti šeici? Zamislite bogatog šeika kako sedne na moj ćilim pa leti iznad Sahare, od oaze do oaze! Ili, Njujorčanina kako leti iznad Kolorada" opisuje on. Ensanov projekat mogao bi se nekome učiniti - nemogućim. Medjutim, Ensan je sve samo - šarlatan nije. Zvali su ga u Moskvu, na svetski sajam pronalazača, i sa ciljem da ga u Moskvi prime u Svetsku asocijaciju inovatora "Arhimed". Ensan nije otišao zato što nije mogao da sakupi 700 evra za put. Još pre sedam godina inženjera iz Novog Pazara, člana JUPIN-a, uvrstili su u "Monografiju izumitelja Srbije i Crne Gore", 2004. dobio je zlatnu medalju "Nikola Tesla", godinu dana kasnije njegovi izumi nagradjeni su zlatom i na sajmu pronalazača u Pitsburgu, u sred Amerike! A, svi njegovi pronalasci vezani su upravo za - ćilime. Samo, za sada, za obične, a ne leteće. "Projekat je skoro gotov! Za sada ne može niko da ga vidi. Radjen je u saradnji sa kolegama iz avioindustrije i više sam no uveren da ću uspeti. Jedino što je za realizaciju potrebno izmedju 80.000 i 100.000 evra. Tražim sponzore, a neki iz arapskih zemalja već su se sami javili" kaže Ensan. "Reč je o specijalnom materijalu, posebnoj vrsti vune, koja će u ćilim biti utkana na principu paukove mreže, a zna se koliko je ta vrsta tkanja jaka i koliko opterećenje i težinu može da izdrži paukova mreža. Osnovni izvor energije biće sunčeva svetlost, a u svaki čvor ćilima biće utkane posebne foto-ćelije" priča pronalazač. "Sve će izgledati kao u bajkama iz "1001 noći", pa vi dalje zamišljajte kako to sve može da bude. Leteći ćilimi koristiće se isključivo u turističke svrhe, turisti će na glavama nositi posebne kape, turbane, kao iz priča o Aladinu, a u tim kapama biće senzori povezani sa senzorima u ćilimu kojima će se ćilimom i upravljati" otkrio nam je juče Ensan nekoliko detalja vezanih za njegov izum. Sem kapa, putnici će morati da nose i posebne magnetne pantolone kojima će, praktično, biti vezani, prilepljeni, za ćilim. "Visina na kojoj će moći da lebde i da lete biće od pet pa do 800 metara, brzinom do 80 kilometara na sat. Za početak, moji ćilimi moći će u jednom cugu da lete od 20 do 30 minuta i da, bez problema, nose 400 kilograma ili četiri odrasle osobe" ispričao je Ensan