stella

Ocekivala sam da ce, s izlaskom iz puberteta, zivot postati mnogo laksi. Istina, u neku ruku i jest. Sada sam ipak nesto starija i ozbiljnija, naucila sam prihvacati sebe onakvu kakva jesam, te s vise ozbiljnosti i odgovornosti pristupam životu te ostalim problemima. No u drugu ruku, sve je mnogo teze. zaljubljena sam u drugu ženu, i to samo po sebi nosi vise muka i vise odgovornosti. No, nisam mogla ni zamislititi kako ce mi izgledati ova godina. Polako osjecam da pucam po savovima…Jedva stignem jesti i disati, jer ako zelim ove godine imati dobru vezu, moram se truditi zaista neprekidno. S tugom sam se pozdravila starim ljubavima- time se nagradim samo kada pronadem koji slobodni sat preko vikenda. Jucer gotovo nisam ni spavala, jer me danas cekao ne samo tezak i kompliciran date . U nizim razredima me to nije toliko zamaralo, cak ni kada bi naredala pogledala neku curu, cak ni kada bih prosla s njom preko škole. No sada sam postala, vjerojatno s dodatnom ozbiljnoscu, i preosjetljiva na svaku reakciju okoline . A buduci da mi veze i prijateljstva nikada nisu isli, znam da cu se i ove godine morati pomiriti s tim da, koliko god se trudila, necu uspjeti tek tako. Uz to, za tjedan dana napokon krecem u auto-skolu. To bi me trebalo veseliti, no zapravo, to mi je u ovom trenutku dodatna velika obaveza. Ne samo sto cu svaki dan poslije faksa, iscrpljena, morati juriti i na predavanja i voznu, vec cu, jasno, morati uciti i za polaganja u auto-skoli. Nisam navikla biti pod tolikim pritiskom, jer dosad nisam imala samokontrole i discipline. Dosad sam se mirila sa zivotom , i dan prije date-a bih bezbrizno lezala pred TV-om. No sada si ne zelim nositi nesto takvo, a nazalost, stvari su sve teze. Posve sam izgubila apetiti, vec par dana gotovo nista ne jedem, samo se kljukam vitaminima kako bih imala- koliko toliko energije. Osjecam da polako pucam po savovima, jedva imam vremena za ovaj post, za malo vremena na internetu. Voljela bih cuti vasa iskustva. Kako se vi nosite s vezama sexom, s pritiskom? Posebno me zanima misljenje onih starijih, koji su zavrsili faks. Kako su se oni osjecali u trenutcima kada su mislili da jednostavno nece uspjeti izdrzati? Trenutno me zanima samo to, jer imam osjecaj da me samo to moze utjesiti i ohrabriti- cinjenica da nije sve tako crno i da, naposlijetku- nisam jedina koja je to morala proci.

neka se jave oni koji su prošli pubertet, ja stiskam prištiće..

ja ću sa 68 bit u zrelim godinama..heheh

Ne znam kako se ti sada nosiš sa tim da si zaljubljena u ŽENU...ja sam hetero i bilo mi je lako..a odnose kod homoseksualaca nikad nisam mogao svariti..! ! !

triba sve bacit na zajebanciju. čak i osobnu tragediju, bolest, ma bilo šta. nauči smijat se svojoj muci i sve će bit lakše. recimo kad san ima 18 godin, završija san na hitnu. pa sa motora. dolaze meni prijatelji, jedan se obuka u fratra, drugi nosi metar u ruku. došli me izmirit za kapsel i dat poslidnju pomast. i to je to. zajebavat se cili život.

Vidis sto kaze pametni,treba se zajebavat,ti mozes sebi zadrzati za a ostalo dati svima drugima:)