Ups & Downs

Ja sam robot, mehanizam bez duše koji bez entuzijazma i inspiracije

ponavlja istu programiranu rutinu dan za danom. Ništa ne postoji osim istrošene šablone koju pratim.

Moje oči su kamere koje snimaju okolinu jednoličnim pokretima.
Ja pričam, ali to je samo ugrađeni algoritam u meni koji glumi ljudsko biće.
- Vrijeme je lijepo
- Da, vrijeme je lijepo
- Vruće je
- Da, vruće je
Hrana nema ni okusa ni mirisa, to je samo rutinsko održavanje kako bi automat radio još jedan dan.
Moj izgrebani i zauljeni metalni oklop skriva zahrđale zupčanike, nagorjele žice i savijene poluge.

Sve rjeđe spavam. Uostalom, roboti ne spavaju ako nisu programirani za to.

Ali kada ipak zaspem, sanjam boje, okuse i mirise, ja ponovno postajem ljudsko biće, jer u mojim snovima postoji ljubav.

jednom sam negdje pročitao: "Nikada ne žali za onim što nisi dobio (nisi dobio svoja očekivanja) jer ko zna od čega te spasilo"...

a spavas ponekad i otvorenih ociju,. da poznat mi je taj osjecaj,.

Mdaaaj... Imaš li još nešto što smo već milijun puta čuli? ;)

ovo je odlično.