sloboda

Evo me ponovo... e ljudi moji danas sam neka cudna ne razumijem sam sebe kako bi onda mogli tek drugi... i onda izasla sam vani otisla do prijatelja koji radi u kaficu i onako kuzimo se dobro a stariji je od mene ima vise iskustva i bas mi je trebao jedan razgovor sa njim... i mislim radni je dan nece biti nikoga... a kafic pun a za sankom osoba koja me je u zivotu najvise povrjedila... moj bivsi najbolji prijatelji i bivsi decko, osoba koju sam nekada jako jako volila.I trnci u tijelu zbunjeni pogled i jos zbunjeniji pozdrav,ali uspjela sam se skulirat napravit se da mi je drago sto ga vidim ali ipak sa jednom velikom distancom... i primjetila sam da sam ga jako zainteresirala jer nije ocekivao takvu reakciju... i shvatila sam da sam mu napokon oprostila da sam naucila jos jednu bitnu lekciju u zivotu: oprostiti i ici dalje, i da spremna sam na novo na novi zivotni izazov na novi pad i na novo dizanje...