hodam kroz zidove

jednoć, kad mi je moj rob krepal, uginuo, od neishranjenosti i bičevanja, krenuo sam u nabavku novoga..sad sam znao šta tražim, kakav rob mora biti..trebaš imat roba, da posli znaš kakav rob treba biti..mora biti crnac, da radi kao crnac, mora biti jak, da me može nositi na plećima, mora imat snagu, moć akcijskih junaka, da me može braniti od lopuža, da ima meku kožu na leđima kao pičkica, da odmah iskrvari od biča, a ne da se mučim mlatiti ga...mora da ne jede i ne pije, ako i jede, mora biti spreman da se odvikne od te ružne navike, ne volim roba koji jede, samo trošak..mora imati manju čunu od mene, ili barem skraćenu verziju, kad pišamo u grmu da se ne sramim izvaditi svoju čunu kraj njegove.. da se ne kurči pred robinjama, fufetama, droljama, kujama i sramoti me svojim ogromnim udom..ne smije pričat, ako priča, priča gluposti.. masters, gladan sam, žedan sam, odmorio bih se, teško mi je, ne tucite me više, umoran sam, ma najbolje mu je odma cvaknuti jezik kmetovski, pa sad ti đubre robovsko pričaj i kukaj kaj te tišti..došal sam tako na tržnicu robova i dvoumio se između stasitog roba i rasne, sisate crnkinje.. odluka nije bila teška, na kraju sam ipak kupio sisatu drompfulju..ovako razmišljam..jebat ću je, opako je dobra, sise kipuća sedmica, guza iz snova, mlada, nevina, uska.. kao robinja ne smije prigovarat da imam maloga, da sam brzo svršio, da mislim samo na sebe, jašta da mislim na sebe, neću valjda na tebe, đubre jedno darkesko. što dobije, ima da bude sretna sa time..kuja može posli imati vražji okot, pa će proizvodit male crnce, još ću i zaradit..već vidim, tvornica crnaca KMICA d.o.o. imao bi ih puno, čak nekoliko..ja kao veliki direktor, manger, lova do krova, imam hrpu robova i mladih jebežljivih crnkinja, koje ću opet ja jebati..ne loše, imam dara za biznis, nekad me ideje stvarno krenu.. ja sam đinius.. možda posli doniram adeze, što novcima, što mladim jebaljkama..nedaj bože, da adeze ode s vlasti, tko će onda krasti..?i ovo ne pokušavajte kod kuće.

zamislimo da sam se ja rodio u pećini..moje je ime, recimo Pećinar, Buzdovan, Kameni, Kremenko.. moje je pravo da izađem iz pećine i lovim da bih preživio, to pravo mi daje svemir, pa to pravo imaju i crvi, gliste, skakavci, hijene, orhideje, ciklame, paradajz, kupus, šljunak i ostali..ja izađem van, a oko mene farme kokoši, pajceka i kojekakvih zvijeri..ako upucam koju, ima rančer da upuca mene..znači to ne smijem, to je bekino i fuj..ako odem u neku šumu, opet ne valja, sve je to zaštićeno i od lovačkog društva...sve je zaštićeno osim čovjeka..znaći da bih preživio moram se stopiti sa ljudima, prihvatiti njihove norme..zaposliti se i tako skrbiti za sebe, svoju družicu i mladunčad.. e ako ta tvorevina od države, kako se naziva svaki manji komad zemlje ispresjecan granicama, meni ne omogući posao, da ja legalno radim i preživim, šta je meni činiti..odjebati takozvanu demokraciju i boriti se za sebe..ubit zvjer kad sam gladan, opljačkat trgovinu ili banku, kad mi nešto zatreba..moje je pravo da osiguram sebi život, da se borim za opstanak..u demokraciji je to jedini legalan način, da živiš ilegalno..ili neka mi država da pravo u šumi, na lovište i ognjište, ili ću to sam uraditi nasilnim putem, otimačine, pljačke, staviti ću na popis i silovanje, jer kad si siromašan nemreš ni jebati, nijedna ne da siromašku jebavat..možda samo ona od Parnog valjka Neda, ali ni ona nije više Ohola. moš ti imat kurac od metar, ako si zamusan, odrpan i gladan, onda ni ne jebeš..žemskinje su izgubile iskonski nagon, da se dadu jebavat, jakom, potentnom mužjaku, da održe kvalitetno potomstvo..danas ih jebu mlitavci, čosavi metroseksualci sa kravatama, torbicama punih kremica i pimpekima umjesto kurca, a posli dicu vodaju na lječenje u inostranstvo..DEMOkracija je u stvari kao što samo ime kaže DEMO verzija demokracije, nešto što ne valja i što treba pod hitno demokracijom (revolucijom) deinstalirati..stvarno, ali stvarno mislim, da mi svi potlačeni i obespravljeni, tu spadaju svi oni koji ne rade, koji rade i ne dobivaju plaću ili dobivaju mizeriju, koji su obespravljeni, mi trebamo osnovati paralelnu vlast u državi, i ako nas je više od demokratske većine, nametnuti im svoju volju i demokraciju na naš način..pravo na život, neka bude slogan, ok. i pravo na sisu se može dodati..država koja ne brine o svakom pojedincu je zločinačka država i treba je ukinuti, to nam treba biti deklaracija..jebem im mater i crkvenjacima koji viču da se množimo, da nas je malo..svakog naroda je više, za onoliko duplo, koliko ih ne radi i ne žive kao ljudi..nas u lijepoj našoj ima duplo više nego nas treba..ubijat se trebamo, a ne rađat, vlast to znade i potajno radi na tome iza parole, rađajte se i množite narode.. ps. nemojte mene izabrati za vođu, vođa uvik prvi i najgore strada, ja sam vođa iz sjene, vruće je vani, sjena i hlad su zakon, a gubec habi nikako ne zvuči.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer svaka kuća ima svoje drvo, koje rađa dobrotu. a dobrota je na cijeni, samo se ljudi ne znaju služiti sa njom i više je nemaju.traži se dobrota, živa ili mrtva.? i sise naravno. fuj, sve me ovo podsjeća na nju.

možda izgleda ne humano, ali potrebito. treba se ograditi od mraćnih hordi, zaostalosti i idiota, tamo daleko na Istoku ne znaš koji je narod opasniji i koji će uništiti svijet. ,mnogo ljudna Kina, sa svojom bofl robom, zarazama, Sjeverna Koreja sa luđakom na čelu, Muslimani, Talibani, Indijci.??? pratim često dokumantarce ljudi koji su željeli vidjeti Indiju i koji su rekli nikad više, i nikad manje. taj narod je postojbina Roma, seru pišaju u svetu rijeku Ganges, kupaju se u toj pišaki i drekaoni, tamo ribe ne žive, a neće ni oni dugo, kojom se brzinom zagađuje Ganges. ulice su pune govana, sve smrdi i prljavo je, djeca se kupaju u kanalizciji, odrasli isto. slijedeća opaka bolest će doći od njih, i oni sve žderu i piju. gologuzi šamani i ostali gologuzi mudraci, koji po cijele dani sjede i natežu kurac, pružaju misaone poruke turistima i svojim idiotima. oni su kao mudri, a sva mudrost im je blesava i jako dopire do neukog mnoštva. ne znam koliko moraš biti lud da ideš u tu i takovu Indiju. tamo na selu nema zahoda, čeka se večer i onda svi odlaze u grmlje ili njivu, a tamo ih čekaju škorpioni, zmije i predatori koji tamo love žene i siluju, ima neki starješina koji se kod vlade zauzeo da selo dobije zahod, navodno će im to odobriti.???? jedan zahod za cijelo selo, u dugoročnom planu. otmica žena, djevojaka, silovanje, to nitko ni ne broji. a onda se sjetim, pa to je daleko od mene, kaj me boli kurac za to. a onda se opet sjetim, Corona je došla iz Kine, i oni sve žderu i siluju. i to sve dolazi do nas. jako bih volio da se taj Istok zemlje može preseliti na mjesec, neka na našoj planeti ostanu dobri ljudi kao ja. da, dobro ste čuli, dobri ljudi kao ja. i ovo ne pokušavajte kod kuće, idite u Indiju. zaostalost rađa budale, vjernike, to nije svijet u kojem ja želim živjeti. možda odem i ja do te Indije, kad se smrači i svi krenu srati u grmlje, možda vidim koju sisu, ili dvije, to bi bilo ok. dvije sise na jednoga ljuda. bože drag, i cijeli dan moraš trpjeti da ne pišaš i kakaš, i da čekaš noć. a moj mjehur je slabašan i propušta. ima li tko dobar mjehur za prodati..?

najgore mi kada uđem u neku prostoriju, a ona nema izlaza. osjećam se uznevereno, Fata me strah, drka mi se, i jako kašljem Mocartovu sonatu.. jednom sam tako ušao kroz vrata u jednu sobu, ali kad si unutra ta vrata više ne postoje. nema, papala maca..kad uđeš sve okolo samo zidovi. popnem se na strop, na zid, gledam, ali nigdje vrata..onda uzmem gumicu i olovku i nacrtam vrata, na vratima napišem exit.. sve je to ok. ako u sobi ne pada kiša..nemam vodeni flomaster. u tom slučaju sjednem u Ferari koji držim u toj sobi i sumanuto se vozim po sobi, dok ne prestane kiša..ako kiša pada 30 dana za redom, za to nemam alternativu.. onda jednostavno uđem u neku drugu lakšu priču..potražim izlaz za NUŽDU.. volim otić na dvor kralja Artura..tamo me čeka siguran posao..praznim noćne posude i s time gnojim baštu.. postao sam stručnjak za kakice, drek majstor..nazvat ću se DREKMEN..mogu po dreku saznati tko od čega boluje i koliko se često sexa.. morat ću pokrenuti drek biznis..s time se nitko ne bavi..otvorit ću lanac drekana, varat državu za pdv, tko će mi brojat drekove, na inventuri.. okrenut ću strašnu lovu i otići nekamo u tuđinu, daleko u pizdu materinu. kupit si malo bolju gumenu lutku i jebat i samo jebat.. čujem da ove nove lutke imaju dobre sise, pravi silikoni..budućnost je u gumi. jebeš ove žemskinje što pričaju..to nije vrijedno truda, lutke su zakon, ne pričaju, ne boli ih glava. i prihvaćaju te takvog kakav jesi.. i ovo ne pokušavajte kod kuće. ja jesam, ali za mene ne važi sve, kao i za vas obićne smrtnike.

jedne badnje noći, žena je kitila bor..ja se nisam štel mešati, neka budu kuglice i nakit kako ona želi, ali kad je otišla spavat, ja sam sve posložio po svom..hihi, nikako mi se ne sviđa kako ona okiti bor..ujutro je popizdila, šta je to, tko je to uneredio onako lijepo okićen bor.. ne znam ženice, nisam ja, kunem se, možda su angeli došli po noći, možda to mora biti baš tako, ostavimo neka bude, pa i nije tako ružno.. šta nije ružno koji kurac, odalami mi šamarčinu i sve pokida, te nazad posloži po svome.. ja sam čutao kao mišov mali i čekao da dođe moja majka sa tatom, da nam čestita božić..već sa vrata sam je tužio, majćice, ona me tukla i nije dala da ja okitim bor..hihihahaha, kaj ju je moja majka namlatila, ženica je skvičala kao kuja, nebum više, nemojte gospođo majko..još sam je i ja šutnuo nogom u međunožje, nadajući se da mi se neće osvetiti kada gospođa majka ode kući.. bio je to lijepi prizor, ležala je dole kraj svoga bora, krvava i jadna, tako treba izgledati pravi božić..kaj sam vam štel reći sa ovom toplom božićnom pričom, da me boli kurac za božić, za bor, jelku, nakit, kuglice, bonbone, jedino volem sise, i ja bih bor okićen sisama, svih oblika i velićina.. jel netko vidio, ima li gdje takva jelka za kupiti. i znate već, ovo ne pokušavajte kod kuće..namaste.

pošalje mene mama, kao odgovornog pojedinca, neka kupim 2 i pol kile zraka ustajalog..uzmem kanticu od mlijeka i krenem ja do zrakčije (vazduharne iliti Air shopa), da kupim zrak..dođem ja tamo, a tamo zraka ko u priči. ima ga u svim bojama i mirisima.. imaš debeli zrak, tanki zrak, pokidani zrak, tekući zrak, ustajali zrak, laserski zrak, zrak u zračnici, zrak u rinfuzi i na kile.. ja nikako da se odlučim za boju. na kraju ipak uzmem zeleni zrak žute boje, tamne nijanse koja vuće na crveno, sa plavim prugama..lijepo mi ga prodavaćica zamotala i nasmješila se svojim pokvarenim osmjehom..u sebi je sigurno mislila, evo ti ga budaletino, samo daj pare vamo i odjebi..to znam zato jer mogu čitat misli. svi mi koji jedemo zrak to možemo.. zato se zovem, zrakojedac i mnogo sam nadmen..kad sam donio zrak kući, majka me podragala po grbi i repu, objesila veš na moje rogove, te pohvalila na mojoj umješnosti odabira zraka. ispohala nam taj zrak, a jedan dio i skuhala..nas 13 djece se do sita najelo, još nam je i za večeru ostalo..dobar je taj ustajali zrak, poslije njega se osjećaš ludilo..evo sam u nirVANI.. a dah ti je ono, pravi Air fressh.. jedino kad nemamo novac za zrak, onda nas mama samo napumpa, a mi radosno vičemo. mama, napumpaj me, napumpaj me.. samo je seku netko drugi napumpao..?? jednog dana kada budem velik, zaposlit ću se u rudniku i kopat ustajali zrak, rukama i nogama..budućnost je u zraku.. baš me nekaj zanima, jel ima neki da sluša Gustafe i uživa u tom.?? a ne daj bože Nove Fosile, koja je to debilana. ne vjerujem u to..njih treba uHITITI..I ovo ne pokušavajte kod kuće, ako nemate drvene sise.

sjećam se ka malog me čača vodio u birtiju, tamo su muški plaćali sumnjivim tetama, fufetama, droljama, a one su im dale da jebavaju sumnjive rupice, nakon ćega su se stričeki mnogo češkali za jajca i spoLOVILO. odveo me moj muški tata kod krupnije tete, ona je ležala gola na krevetu. vidiš sine, ovo ti je pička.. gledam ja pičku, gleda pička mene, promucam joj, bog picko, ja sam maji Jole, majo te se bojim. dugo smo se gledali, tek kad sam se oslobodio straha i ona se malo nasmijala. evo je dirni malo, ne grize..čeprkam ja po njoj svojim malim ručicama, malo mi je čudno mirisala, nako na ščavu i povraćetinu, i mnogo je bila rutava, pa sam ustuknuo. od straja brzo krenem prema punašnim sisama.. odmah sam ih zavolio od prve. uhvatio sam bradavicu, strpao u usta i zadovoljno nešto zagugutao..jedva me čača rastavio od sisa na odlasku. cijelu noć sam ih sanjao, cijeli život volio, cijelu smrt ću ih voliti. doma sam iz drveta izdjelao sise peticu i svaki dan vježbao na njima. bile su glatke od silnog maženja, nitko nije imao glatkije drvene sise, pa čak ni one prave. evo i danas ih koristim, to su jedine sise koje imam, drvene sise..naučio sam tehniku, e da mi je to jednom probati na pravim sisama. i ovo ne pokušavajte kod kuće, jer netko od gore sve to vidi, jeba ga ja.. baš si nešto mislim, Bog je jako mrzio žene, očito su mu se zamjerile, kada im se prijetio, u mukama ćete rađati djecu, optužio je Evu, da je ona dala jabuku Adamu, kao da mulac ne bi sam uzeo jabuku. kad vidim kako se bog u stvari boji žena i mene uvati strah, opaka su stvorenja te žemskinje. ali neka se jebu same, ja odustajem od njih, bolje je pojesti roštilj, sarmu, kiselo zelje, nego se jabavati sa žemskinjama, one su sve droce.. jebite se žene same..

desilo se to točno ili tačno na dan moje smrti. još nisam bio spreman na zadnji hropac, a već me baka zove, da tko je provalio u špajzu i dirao njezin pekmez. odjebi babo, vidiš da hropčem i napuštam ovu dolinu suza, a ako te zanima, tko je, ja sam ti dirao pekmez, i kaj mi možeš.? tad je baba poludila, evo i danas kad smo svi pomrli, samo je ona ostala i plače za pekmezom.. no. tko jebe babu.? već nekoliko dana ne razgovaram sa svojim plišancem, plišanim medom..mnogo sam težak kad se naljutim. sve je počelo jednog dana, kada sam susjedovog psa obojao u lila boju. njemu se ta boja nije svidjela i skoro smo se pobili oko neukusa za boje..išli smo i kod čovjeka zaduženog za lila boju, koji mu je rekao da je ta boja zakon, ali nemoš ti njega krstit, on samo prdi svoje..poslije nas policija vodila kod miritelja, ali sam mu tamo nabio škarice u oko i od onda si nismo dobri..sutra nam je godišnjica, ne vjerujem da ćemo se izmirit..sutra je utorak, a utrokom imam napade nekontroliranog bijesa..kad me to uhvati, uzmem slikovnicu Ivica i Marica, čitam je čitam, čitam i suosjećam se sa jadnim roditeljima, koji nikako da se riješe to dvoje balavaca i da se u miru mogu pojebat ko ljudi..kao mali sam žalio djecu, sad žalim roditelje..zato sam ja Ivici i Marici, uvik nacrtao brkove, nek vide što mislim o njima. moram poraditi na rukopisu, upisat ću se u večernju školu, svašta nešto moram, samo sam jako lijen..idem sjest na veš mašinu i drkat, kad se već ne mogu pojebat..potrošio sam sve kune ovaj mjesec, mnogo koštaju ove prijateljice noći, proklete fufete, flundre, drolje, špranje, kurvetine, žene sumnjivog morala, raspuštenice, vratite mi moje noFce..bolje da sam si Žube dal napraviti i da imam lijep osmijeh, kao ona teta na televiziji..i taj kurac će me doći glave..no, kako bilo, kome, krivo ili pravo, ovo ipak ne pokušavajte kod kuće i bit ćemo si dobri, inaće, jok, ne odgovaram za svoje postupke, a kaj velite na svježe sise, onako ukusne, tople, meke, a čvrste, izvađene netom iz sisobrana.? uhhhh. a šlag tome su bradavice. jel ima neka, da bi se pojebala.??ali samo sada, poslije mi dolaze gosti, a pred gostima se ne jebem. a moji gosti su, dva i pol cigana i jedan klošar ispod mosta. pametnome dosta.

jučer sam došao u Zagreb sa svojom oFcom. metropola je puna stoke i ercegOVACA, išli smo u posjet kod rodbine od ovce, ovce tete Blejalo. i ja sam blejao kao ona..sve samo beton, beton, i asfalt.. čudio sam se velikim kućama, tramvaju, gužvi automobila, ljudima, Nevenu Ciganoviću, kiosku hot doga, pekarnicama, bureku, košu za smeće, kontejnerima, mobilnm telefonima, ženama sa sisama, to je ostavilo dojam na mene, na ovcu nije... toga kod nas u brdima nema. u neko doba mojoj se ovci prisralo..usere se ona nasred ceste i nikom ništa.. tada se i meni prisralo, pokušam i ja tako, ali dojuri odmah organ i pendrekom me po goloj guzi.. pa čekaj malo organ, moja ovca smije, a ja ne smijem..kakva je to nepravda..ovaj misli da ga zajebajem i udri još po meni..i tko zna koliko bi me ta svinja još tukla, da se nije upravo desila pljačka kladionice..organ je odmah požurio da se sakrije u grmlje..ali ja sam ga izdao. tko izda, pizda.. hej lopači, gangsteri, tu vam je pandur u žbunu, sakrio se.. organizirani kriminalci su dokazali da su organizirani i jedan po jedan su ga upucali u onu blesavu glavurdu i rekli meni..sad slobodno seri dečec, i bi tako..ja sam se usro nasred ceste, tik do govna moje ovce i otišo iz tog Zagreba, shvativši da to nije grad po mjeri čovjeka..geni, geni kameni, još su u meni..jebeš grad gdje svi seru, a samo mene mlate..i ne pitajte me u kakvoj sam vezi sa svojom ovcom, to je naša stvar. i ovo ne pokušavajte kod kuće. još uvijek tražim, mladu, prelijepu, nevinu plavokoso crnu, debelu ili mršavu i obavezno glupu,djevojku , ako je tko vidi, neka javi, nagrada slijedi. moš misliti.

sjedim na obali svoje rijeke Drave, da moja je Drava, dobio sam je pod kockarski dug. zabacim udicu i pecam. ma svašta sam ulovio u tih pola sata, od traktorske gume do tv-a u boji, marke bang olafsson. jebem ti ove današnje gliste, kad na njih sve uloviš, osim prave ribe. napokon nešto zatraza i radosno povućem udicu. na njoj neka bledunjava, neishranjena ribica i cvili. pusti me dragi pecaću, ispunit ću ti želju..haha, kome ćeš ti išta ispunit, ispuni prvo sebe, da imam kaj jesti.. osim toga gdje su ti još dvije želje.? pa nisam ja zlatna ribica, ja ispunjavam samo jednu želju.. a ja ti nisam naivni mujo i haso i jebem ti mater. zviznem je po labrnji, bacim na obalu i počnem skakati po njoj. crkni crkotino, lažljiva.. umorih se od sKAKANJA po njoj i poželjeh da imam roba, koji će umjesto mene skakat po njoj..i vidi vraga, stvori se rob i skače on umjesto mene..tek tada shvatih da ribica nije lagala, da sam uludo potrošio želju..ali neka, ostao mi rob, samo kaj ću s njim..taj mi bude samo trošak, sigurno želi jesti svaki dan..ma dobit će kurac, a ne hranu, naučit ću ga da ne jede..hrana je i meni dobra.. usput, našao sam put za bolji život, prolazi kraj moje kuće, a godinama nisam znao za to. bio sam slijep kraj zdravih očiju, jebem ti krmeljave oči, da sam ih barem jednom oprao.. danas ću se odvažiti i idem u bolji život..
i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne znam razlog.???

ležali smo goli na livadi. ja i moj prijatelj Štef Puškarić..odmarali smo ruke od bjesomućnog drkanja..ja sam brže izdrkao sa desnom, a on sa lijevom rukom. pobjedNIK je trebao postati onaj, koji brže izdrka sa obje ruke i napuni čarapu svršotinom..kad smo krenuli, bio sam brz, strahovito brz, nešto kao Talični Tom, Koko Bill, doc. Holiday. pretekao sam ga za jednu sperminu kap..postao sam pobjedNIK. volim pobjeđivati, a volim i drkati, drkanje je moj život. zato su mi ruke uvik hrapave, brža i ljepša je izdrkotina od tako grubih ruku. Štef mi je pružio ruku da mi čestita, no zgadila mi se njegova ruka, ta s njom je maločas navlačio svoj UD. još kad mi je reko da bi me pretekao, samo da je kasno počeo misliti na Jessicu Albu..zamračio sam, nikome ne dozvolim da misli, a kamoli da drka na moju omiljenu starletu..izbo sam ga na skroz sa križnim šarafcigerom, luzer, ni drkat nije znao..NIKome neće nedostajati, svijet je pun drkađija. ni ja nikad neću postati jebač, jebeš jebanje, samo gnjavaža, teško je doći do pičke, kad dođeš, teško je to zadovoljiti..žene su glupače sa sisama i sumnjivom, smrdljivom vaginom, višak na zemlji, dosadne su i zamarajuće. imam lanac livada, na kojima ću drkat dok ne zasnježi, a kad dođe zima, drkat ću u haustoru..još da mi je nešto novaca užicat, pa da sebi stavim sise od silikona, da se diram dok drkam. no još nisam došao na taj viši nivo, ali budem, dečko sam koji obećava..volim sise, volim siseeeeeeee.. juće sam vježbao jesti red ogledalom, svi mi kažu da jedem ko svinja sa prstima, baš su blesavi, nego kako da jedeš, nego sa prstima..? i ovo ne pokušavajte kod kuće. živio Slaven Belupo, Dinamo je nalupo.

ima sam i ja jednom ženu.. šta je ta voljela da je bijem. ma i ja sam uživao da je bijem, baš smo se pronašli. sama se bacala pod šaku, znala je primat batine..jednom sam gledao tekmu, a ona mi ispred tv-a vuče ono što ide vuššššš.. ja joj kažem, makni se matere ti se najebem, ova spodoba kao da ne čuje. hejjj, oš da mi bude smiješno kad mi budeš krezuba pušila kurac naveće, razbit ću ti lalovku.. pogodim je praznom bocom heinekena, a ona ko gluva. baš u taj čas padne gol, ja sam zamračio..rasvjetlilo mi se tek u policijskoj postaji. i sad mene optužilo, da sam je ubio batinama. mislim, optužba je fakat smiješna..ona je jako voljela da je bijem, često je bila na hitnoj, imaju dokaze da to nije prvi, ni drugi put.. iz toga se da isčitati, da je bila nastrana i da sam ja taj koji je patio u toj vezi..pa nisam ni ja uvik bio raspoložen da je mlatim. jebem ti život, živili smo u skladu i harmoniji i sad odjednom sam ja pritvoreNIK. e, ovo mi je škola, drugi put ću drugačije. drugu ću mlatit iz gušta..

baš si nešto mislim, kako smo mi muški blesavi, možemo oženiti neku žensku, samo zato što ima dobru guzicu ili recimo sise, a vi ženske od nas tražite, da smo visoki crni, mladi, lijepi, bogati, savršeni, i da imamo ono nešto, jeba vam ja mater, ajte se vi udajte za mene, zbog dobre guze ili bradavice. i ovo ne pokušavajte kod kuće, može naići poštar, koji zvoni 2 puta. a susjedov pas više ne laje na poštara, podmitio ga poštar telećim iznutricama.

jednoga dana, kada je pao mrak, a moglo ga je napadati, nekih pola metra u pola sata, možda i više, a možda i manje.
skovao sam opaki plan..svaki dan sam dolazio k susjedu i prekokrasnoj susjedi, pričajući o SF filmovima, o vanzemaljcima..malo, pomalo i susjed Štef se toliko navuko na te priče, da je svugdje vidio svemirce, buljio je u nebo, u kuruzu, u žito, očekivao kontakt sa njima..a moj cilj je bila Bara, njegova družica..jedne noći sam bacio na njihov prozor, dildo na kruta goriva, i razbio staklo..izašli su u strahu van, ja sam bio zamotan u plahtu i svemirskim glasom rekao..zemljanine, lezi iza ormara i čekaj dok ne istražimo zemljanku, tvoju družicu, onda ti dolaziš na red..bit ćeš prvi koji će komunicirati sa nama, samo nikome ne govori ni riječi, nemamo povjerenja u zemljane..dobro, promucao je Štef, čutat ću ko riba i brzo je odgegao u kuću, a ja sam Baru poveo u svoju šupu..na vratima od šupe sam nacrtao neke čudne znakove i podmazao vrata kolomajzom Be gustoće..B gustoća je gustoća svinjske masti, od koje se rade čvarci..u šupi je gorjela stara lampica zamotana u staru dekicu, tako da je vidljivost bila slaba, zemljanko, skini se i legni na slamicu..skenirat ćemo te u svrhu istraživanja,, ja brzo skinem sve sa sebe i uvalim ga Barici..ona se iznenadi i pita. naj me jebati, Joža, pa jesi to ti..jesam Baro, svemirci su ušli u mene, da bih ja mogao ući u tebe..samo šuti i surađuj, nemoj reći štefu, da nebi sjebali kontakt sa vanzemaljcima zbog Štefove ljubomore, znaš ga kakav je..znam, veli Bara, budem čkomeća, samo mi nemoj tak jako ciceka stiskati..svaki put kad sam svršio, reko sam da je zbog udaljenosti sa bazom pao sistem i da moramo ponoviti postupak, progutala je to kao i njega nekoliko puta. kad sam onemoćao, šutnuo sam je u guzicu i poslao štefu, idi marš, iš, iš, iš, gadiš mi se tako zaspermana, i zatrpana svršotinom, neću te više..posli se po selu Štef falio, da su i u njega ušli vanzemaljci, ali to je laž, njega nisam jeba, ne nasjedajte na to.. i ovo ne pokušavajte kod kuće, ne pitajte zašto.?

onomad kada sam bio serijski ubojica, jako sam se bojao, šta će biti sa mnom kada umrem.? dali ću u pakao, ili u raj.?? ma u raj neću sigurno, za raj su postavljeni visoki kriteriji, i čisto si mislim, da je u raju pustoš, da nema nikoga. mislim da si Jahve nema sa kim odigrati belu u četvero. ponukan takvom mišlju, naredio sam svome robu da moli umjesto mene i to po cijele dane. znam da Lord pada na to. crnjo se prvo bunio, onda kad je potekla krv sa leđa, odmah se predomislio. molio je on svaki dan, cijeli tjedan i godinu dana. sad si misliim, raj mi je siguran, nakon toliko molitvi. moj robinjo više nije mogao pričati od silne molitve, ali odmah je pitao, Master, hoću li sad i ja u raj.? ma hoćeš u kurac zagoreni, ovo si molio za mene, ali za vrijeme gableca izmoli malo za sebe. tako me milo pogledao i bio sretan što ima najboljeg gospodara na svijetu. samo pazi crnjo, moraš se moliti mojemu bogu, a ne svojemu, tvoj ne postoji, ako i postoji, slabiji je od mojega..nemoj da te uhvatim da moliš krivoga boga, jer ćeš vidjeti svoga boga. sad, jel me kmica vara, pa u sebi moli svoga boga, koji ne postoji ili je slabiji od mojega, znači i ne važan je. inaće se priča, da je Sotona jači, zato ga se svi boje, a meni je on baš ok. sliči na mene, ljudina prava, njega ne trebaš moliti po cijele dane i vrtiti krunicu uzalud. on prima sve k sebi, ajde neka bog bude takav, dijela, a ne riječi. još mi nikako nije jasno, šta njemu znače te silne molitve, jel bolestan na to. umjesto dobrote i dobrih djela njemu je važnija molitva. to mi ne ide u glavu, idem ka onome tko me želi, bog se i ovako prijeti da ne možeš u raj samo tako, pa onda zbogom raju, idem tamo, gdje je sve po mom. i ovo ne pokušavajte kod kuće, i da, još volim sise, ili me to bog stavlja na kušnju, a u stavri, ja ne volim sise, ali mislim da volim, a ne volim. moram još jednom vidjeti sise, da odlučim. nepoznata, lijepa, sisata ženo, pokaži mi sise, samo da nešto provjerim. pa makar imala dlake na prsima.

na početku bijaše riječ, tek poslije slovo. sjećam se dana, kada smo se Mojsije i ja zaputili na brdo, da nam bog dade 10 božjih zapovijedi. ja sam išao tek onako iz dosade s njim i meni je to za čas dosadilo i sakrio sam se da vidim šta to Mojsije radi. a on je po cijele dane drkao u samoći i nešto štemao po kamenoj gromadi. nakon dosta dana, sišao je sa brda i donio isklesane zapovijedi. ja sam mu prvi rekao, ok. Mojsije, narod je tup, glup i zaostao, još nije izmišljeni Word da u njemu napišeš zlaćanim slovima u fontu Arial Black i odštampaš na HP laser jet printeru. ti si tu nemušto nešto isklesao i sad želiš da mi to popušimo. ako si ti, i narod zaostali, bog nije, mogao ti je to lijepo isprintati i dati. Mojsije je samo nešto promumljao, a ti Habi nisi nikad zadovoljan, poštuj ove zakone i ne sumnjaj u boga. i bi tako, nisam ulazio u raspravu sa njime, vani se peklo janje, nekoliko komada, djevice su se hihotale i padale u naručje, pijanih, pohotnih, neobrijanih muškaraca, svršotina je tekla potocima, samo jednom se živi, sve je ostalo varka. sisa je bilo na pretek, i tko da se buni, zlatno tele je postalo ne važno, najvažnije je bilo natrpat u se, nase i zase.. preljub, to je nešto najljepše što postoji i to je stavio u te svoje zapovijedi, sex iz pohote, takođe, alooo, gdi ćeš mi to braniti.??? to ti nebu prošlo.. samo znam da su na kraju, neki i njega htjeli užgati na vatri, a ja sam ga spasio rekavši, nemojte pijana ruljo, trebat će nam, tko će dignuti more.. tu je pao smijeh i grijeh. i ovo ne pokušavajte kod kuće. mili i dragi Sotona, samo čeka.