Dnevnik jednog Jadnika

Patim,
Moje usne jako te žele,
Znaju one da nas toliki kilometri dijele
A , što da radim kada volim samo tebe !

Moje srce trga se u boli,
A šta mogu kada samo Tebe, neizmjerno voli !
Zna da ljubavi nase nece biti,
Prokleta sudbina učini da pred Tobom
Suze svoje moram kriti !
 

Umoran sam
Umoran sam od sebe
I želio bih da si sada Ti kraj mene
Hoćeš li doći Ti, moja patnjo , Ljubavi
Trebam nekoga da moje ruke primi
Da me utješi i bude putokaz u ovoj crnini
 

Šta je život bez tebe, bez strasti
Prava bijeda bez imalo slasti
Ničemu tad se ti ne veseliš
 Znaj život je moj takav i želio bih da mi bude kratak !

Nemogu ja više ovako
Moje srce zeli te još jako
Znam nisam ja za tebe i Bog je  htio tako
Svaki trenutak s tobom ja jednostavno ne mogu zaboraviti lako
O kako teško voljeti je
Bože , spasi me
Ne daj da ostanem bez Nje

Mrak je pao i neda mi mira
Srce mi se raspada i želim umrijeti
Jer ne mogu više živjeti u mraku , skvrčen
Potisnut u kut tvojih želja i svojih nadanja
Ali jedno znaj
Ja ipak beskrajno volim te...