nemir i strast

majke ti mile ak je ovo normalno, kaj tu sve piše. kolko napušen il našmrkan moraš bit da ovo sročiš. fantastično. koji je to frik. skidam kapu kume lud si ko puška.

predamnom komad papira. a na njemu iscrtavaju se sivkasto obrisi kontinenata, neprohodanih puteva, opasni virovi na dubokim tamnim rijekama i nesagledive stepe koje zamiru na rubovima nekih sasvim nepoznatih zelenih prašuma. Grumenje gradova i prošupljikanih silnim prozorima, neonom i vijaduktima užurbanog prometa, razbacano je po cijeloj nepreglednosti napola izgužvane mape i ne odaje nikakav razuman raspored.
u mašti povezujem kontinente crvenim isprekidanim linijama svojih plovidbi, spoticanja i lutanja svim tim neistraženim prostranstvima. blagodati putovanja griju mi tijelo i nadražuju nepce. vrijeme prolazi i ja uživam. znam putovanje se približava kraju, ali ne marim, odlučio sam uživati do zadnje mrvice svojeg nadahnjujućeg, gotovo religijskog otkrovenja.
gle kretena, ždere sendvić od frtalj kruha, mortadele z maslinami, još si je zdenka sira natrajbal nutra i ajvara i majoneze sve je razmrvil po papiru u koji je salama bila zamotana i sad si nekaj v bradu brunda, mumla i zdihavlje. z prstom nekaj po papiru mrdulji i smije se sam sebi. koja budala. vidim da tabletice ne pomažeju. bumo mu od sad davali po dvije zelene i jednu crvenu.

ok, da ne bi bilo zabune meni je prirodna oplodnja najbolje nešto što sam radio u životu. u stvari sama oplodnja kako - tako, al postupak cijeli mi je super. nikad dosta.
i ova potpomognuta, nije mi u stvari bitna, potomstvo imam u dovoljnim količinama. bračno i vanbračno. meni dost. al jebe me taj zakon kojeg su gamad donjeli. pa majku im njihovu.
brak je kao osnova svega na svijetu i bez braka nema ni djece. ma nemoj.
djeca bez jednog roditelja ne mogu biti potpuna kao sva ta prava i čestita djeca koja imaju oba roditelja. ma nemoj.
nećemo zamrzavat zametke jer je to ubojstvo, ako se ne iskoriste. ma nemoj.
po toj logici trebao bi valjda biti slijedeći zakon o zabrani samostalnog roditeljstva kao društveno opasne rabote i moralno neodržive pojave u suvremenoj hrvackoj. kom umre roditelj ili se razvedu, ako nije punoljetan, odma s njim u zatvor ili ludnicu jerbo je potencijalno društveno nepogodan. onda bi još došao zakon o zabrani drkanja i noćnih polucija u cilju spriječavanja uništavanja klica života. a na kraju kao šlag na tortu zakon o zabrani menstruacije kod udanih žena. žena je u braku, dakle ima pravo imati djecu, e onda nema pravo menstruirati.
u stvari vrhunac bi mogao biti da se po ulasku u klimaketerij prebroje i procjene preostale moguće zalihe jajašaca i prema tome odredi kazna za nezatrudnjivanje.
a sve nerotkinje i lazy swimmers man, kao i svi ostali oženjeni bez potomaka, e njih na goli otok, il neznam na neki prisilni rad.
i kao potpora tezi da su obitelj, brak i oba roditelja garant za sretno djetinjstvo i uspješan život navedimo samo neke od svijetlijih primjera:
jozef fritzl, max luburić, srđan mlađan, simo dubajić, adolf hitler, gospodin trobec koji je imal krušne peći, michael jackson, franjo tuđman, dečki s knežije, sva serija ovih tatinih sineka koji s autima ubijaju ljude naokolo, kapetan dragan, komadant sava, brock lesnar, boško balaban ...
a nekak sam se nadal da nebum o politici pisal.

ima tu na iskri literature. fakat ima ljudi kaj dobro pišu. al ih je sve nekak manje i manje.
sam ima malo ljudi kaj čitaju. osim politike, grafita i sportskih. ništ.
ma i to je OK. zakaj bi i čitali. ima sve na televiziji. odabrao đ. h.
ima i na internetu. u stvari najžešće su mi informacije s interneta. ja da sam neki osvajač zemlje prvo bi zaglupio čovječanstvo. osnoval bi im internet i filal ih s besmislenim sajtovima s iskrivljenim informacijama. wikipedijama i sličnim nakazama. onda bi im još otvoril sto milijuna foruma di bi bistrili i utvrđivali gradivo, a ja bi ih potical u krivom smjeru.
i onda bi još pronašel i satral sve one koji pišu onak kak meni nije za prav. one koji pišu da ima veze sa zdravim razumom. i kad bi ih sve istrijebil e onda bi uvel neku gadnu crkvu, religiju, kulturu ili kak bi to već nazval i evo ti svjetske dominacije.
sve je nekak manje na iskrici onih kaj dobro pišu.

kolko kužim, to je sad kao neka furka stavljat linkove. OK evo i ja da puknem neki link.
http://www.youtube.com/watch?v=QGOAIa_74fo
 

ja sam bljedunjav. sunce me isprži u roku odma, pa mazao se ja uvfaktorom 50 i čučao u najdubljem hladu. mogu se spasit jedino skrivajuć se po čoškovima najtamnijih birtija. a da ne dehidriram moram pit. voda je dole u dalmaciji dragocjena i slabe kvalitete, pa je bolje pit pivu. to je hranjivo, pa nemoram ni jest. a u boljim birtijama dobijem i kikiriki.
mislim, kaj je tu sporno ? ništ. i zakaj to onda ova moja nemre shvatit. mislim nisam ja pijanec, kaj idem na more samo da bum 7 dana pijan. ja se naprosto moram čuvat raka kože. u tome bi moral imat podršku.

mačić je frktao i sklupčan kezio zube. stjeran u kut nije više mogao ništa i nikud. zadnja mu je nad bila uplašiti ga svojim zubima i bjesnim frktanjem. jedino se u očima nije vidio bijes i borbrni žar već duboki i ledeni strah. znao je da je izgubio. ali je svejedno frktao. uši je sklopio skroz u razinu glave i pokušavao se nakostriješiti da izgleda što veći.
nije pomoglo.
muškarac u plavom izblijedjelom radnom odjelu i žutim radnim rukavicama vještim ga je potezom zgrabio za leđa. pritisnuo ga je na beton da mu se ne otme iz stiska, a onda ga drugom rukom uhvatio za glavu. odmah iz ušiju.
brz i beskompromisan potez, poput otvaranja staklenke krastavaca. rotiranje jedne šake u jednu, a druge u drugu stranu. nisam siguran, ali kao da se sasvim tiho začulo kvrckanje minijaturnih vratnih pršljenova. teško je bilo čuti jer se zvuk stopio sa prigušenim cijukom, zvukom sličnim plaču.
dlakavu lopticu ubacio je u konzumovu vrečicu u kojoj su se nazirala i druga smirena tijela. nasmješio se, evo nema više ni jednog.

ideš, super, javi se. ma kaj mi se ko ima javljat. i kaj mi ima za reč. da mu je super, a ja nek ovdje crnčim ko konj. il će napisat da mu nije dobro i da se zajebo. e to neće. jebe mi se jel je neki tamo tunis, bugarska, makarska prelijepa, presunčana, divna ili krasna. mislim, kaj me briga kakvo je tam vrijeme i dal se super provode. uostalom, kaj bi to trebalo značit, super se provodimo. drogiramo se, pokazujemo spolovila prolaznicama po parkovima i džeparimo po tramvajima. to je ajde već nekaj konkretnije. al to ti niko nebu napisal. mislimo na tebe. kaj qrac mislite na mene. sigurno između dva jointa imate kaj za mislit. il dok navlačite krton u nekoj jebaonici baš sigurno sam vam ja na pameti. il dok gledate kak vam se na ženinim bedrima, na nekoj zmazanoj prenatrpanoj plaži, trese pola tone narančine kore isto mislite na mene.
ne javljajte mi se, ne mislite na mene i neću ništ čuti ni znati o vašim jebenim putovanjima. ni ja se vama ne javljam sa svojih. nemojte me opterećivat s kojekakvim slikicama i suvenirčekima. idite, odmorite se i odjebite.

kada moje smrdljive kosti za 100000000 godina iskopa neko stvorenje čiji su geni prije velike ledene suše i 50000 godina radioaktivnih kiša bili još nalik na ljudske nigdje već neće biti ni traga od svega što mislim osjećam i znam.
dok se krhka struktura nekad postojanog skeleta bude mrvila pod dlakavim pandžama zvjeri koja je tek negdje na sredini svojeg evolucijskog puta pitam se koje li će boje biti nebo,

intelektualan sam tip. jedino kaj ne volim čitati. al zato puno pričam. najviše o nečem o čem nemam pojma. ono kaj znam mi je dosadno. zato kaj to već znam. pa o tome ne pričam.
imam osjećaj feelinga da sam najpametniji na svijetu. ili bar u prvih deset. čim čujem neku priču ja odma shvatim o čemu je. i odma mi dosadna jer ju znam. znam kak bu završila i ko je koga kolko puta.
sve u svemu ja sam tak intelektualan tip da se samom sebi divim. stalno. i skroz. zato kaj sam stalno i skroz intelektualan. kupil bum si neke očale s običnim staklom da mi intelektualnost ide i iz vana. da i drugi odma znaju čim me vide kak sam ja intelektualan.
ja kad bacim spiku svoju intelektualnu, odma mi se žemske bacaju oko vrata. joooj kak ste vi gospon pametan. a ja ne trzam. pih. i tu na iskrici odma ja moram off jer nemrem nikak se obranit kad svi vide moju intelektualnost odma mi šalju poruke.
i prezirem sve te trivijalne spike oko love, politike,seksa, sporta, televizije, medija i ostalih srana. ja čitam samo dostojevskog. od braće vazelini. pardon od braće karamazovih.
uvjek ja svima na kraju sve objasnim. kad sam intelektualac. kad im kome nije kaj jasno sam mene pitaju. a ja onda odgovorim kaj god da me pitaju. ja intelektualac. sve o svemu znam. a ak i neznam odma pogodim. imam taj dar i intelektualnost pa da odma mogu znat šta je odgoovr na neko pitanje.

zadnja spona koja je dragomira održavala u životu kakav je vodio već nebrojeno puno godina. koliko i kako duboko može zaroniti u govno zvano vlastiti život, a da ne ostane bez daha.
onda je upoznao veroniku. bila je dovoljna da ugasi potrebu za humorom i pokrene  zatomljenu želju za životom.
zdrmao lajnu kokaina zveknuo kravetini iz kuhinje olovo među oči i sjeo na bus za rijeku. veronika je čekala vedra i svježa kao uvijek. nije joj rekao za kravetinu, uzrujala bi se možda. ovako nije postojalo ništa između njega i nje i bezvremenske izmjene topline, energije i tjelesnih tekućina.
nakon sedamnaest jutara zdrobio je i zadnje grumenčiće da mu napune tijelo snagom a ganglije euforijom. veronika je ležala na podu i hroptala u vlastitoj bljuvotini. još koja minuta i gotovo.
tridesetišest rupa pronašli su u radomirovoj lešini nakon što je izletjevši iz motela zapucao prema zelenkastim spodobama zaurlavši jebemvammajkusvimapapani.
 

svinjo muška !!!
kaj ?
vidla sam te !!!
kaj ?!?!
nemreš se suzdržat, samo na to misliš !
pakojitijeqrac, kaj očeš?
vidla sam te kak si ju pogledal. ko da nikad žemske nog nisi videl. svinjo pohotna. na poglej ove moje noge. te ti nisu dost dobre ?? ha. majmun jedan!!!
koga sam pak sad pogledal, kaj ti je došlo?
vidla sam te ja, ne pravi se blesav, gledal si tu drolju ko da je zadnji komad 3,14čke na svijetu. ko da se ja nemrem polugola sprešetavati po cest. i sisama i guzicama se nabijati vama muškim qrcoglavim idiotima na nos!!!
neznam kaj govoriš, al ak se hoćeš polugola šetati, šetaj se, al ja neidem s tobom.
to bi ti i štel da odem od doma pa di si onakve kurvice dovodiš, ti smrade jedan nedojebljivi.
OK, koga sam ja to i kak gledal, daj da to riješimo pa budi onda tiho, već mi je pomalo dost.
onu tam u tajicama i s dekolteom do koljena kaj mrda guzicom ko da joj je neko mikser nutra nagural. kaj se praviš blesav, tam ti je, no !!!
uf, stvarno je komad
evo opet si ju tak pogledal. znala sam ja oduvijek da si ti takav, đubre jedno!!
no pa kak sam ju to pogledal, kaj me jebeš?
pogledal si ju ko mene kaj si gledal kad me još nisi imal.
a kak da ju pogledam, ko tebe kaj gledam kaj te imam? to bi ti bilo bolje ?
ne mudrovaj, znaš ti dobro kaj sam štela reći !!!
da draga, u pravu si.

zuji u glavi.bila loša rakija.
a počelo je nevino i naivno. sjeo na balkon, uzeo gitaru i bluzirao uz pljusak.onda niodkud sjetim se politre neke brlje u ormaru.onda mrak...
u pol jedan jebe mi žena oca majku i svetog jerolima da šta gutim tu tamburu jer da nemre spat. onda još dogutam brlju i odem i ja spat. sex nula bodova. u tri rigam. u četiri gutam hektolitar vode. u pet ustajem i na poso.
zuji u glavi.

bio po sendvič. pokiso. mokro mi ovo malo kose na glavi pa mi kaplje po sendviču. nemam u sendviču krastavce. al je kiša kisela pa je sendvič fin. neka austrijska kobasa i neka zamjena za sir.
kaj je to zamjena za sir ? nemam pojma. ne smrdi. masno je i malo ljigavo. ostane okus ne jeziku i poslje kokakole. mora da je zdravo.
onda idem opet van po neke papire tam kod bilježnika. opet bum pokisel. onda bum kapal po papirima. ljepi fleki su od inkjeta kad kapne kiša na papir. pizdil bu šef. ja bum glumil idiota.
kaj bi qrac glumil.ja sam njemu idiot ovak i onak. sebi nisam baš uvjek. ženi sam tek kreten. to je još dugi put do idiota. deca još nejdu u školu pa sam im ok. za njih bum tek postal idiot.
pojel sam i sad mi viri komad neke žljundre od kobase iz rupe na šestici. vrtljam jezikom al nejde van. moral bum spajalicom pročeprkat. jemput me je šefova tajnica zatekla kad sam kopal po kljovama sa spajalicom. odonda papire za šefa od mene uzima s dva prsta, za rub čim dalje od spajalice i flikne ih u plastiku.
podrigiva mi se od kokakole.suze mi ideju od toga. joj vrijeme je za bilježnika. idem opet van al ne pada. možda me kakav auto zalije.  

e pa pun mi me je qrac. da ne mogu ništ pametnije radit neg bit budan i radit za poso sutrašnji, a onda po iskri prtljat po profilima svih tih neutješnih dama okrnjenog srca.
u mašti dopuštam si paralelne svjetove. jebeš mi sve, sam sam sebi naporan.