calida

Uhvati me neka tuga , ščepa me za grlo i nepopušta .Ono osjetim se kak ti sam ja onaj ...Pale sam na svetu . Bilo je dobro vrijeme kada su ptići bili tu , no odleteli su spravljati svoja gnjezda . Prolaze dani ..misliš svi su isti kak i biseri na ogrlici , ne po sjaju već po veličini . Snoćka bil mrak kad sam se vraćala doma z fuša . Vozim se i dumam ..eto ..dojdem doma , nitko te ne dočeka , nitko te ne pita jesam li se zmorila . Kaki je to život ? Tak si razmišljam ...i pogled mi zapne za jednu hižu .. ma dvorec je to . Okićen je sa hiljadu lampic , sve blješće , ljepota za pogledat . Poznajem človeka kaj živi v tom dvorcu . Pred 2 ljeta vmrla mu je ženščina . Ostal je sam . Nisu imali ni jednoga ptića . Sam je v toj hiži pred kojom svi zastaju i glediju ...ali nitko ne ulazi . I dojdem ja doma . Vpalim svetlo a ono ...sa zida blješću moji ptići i njihovi ptičeki . U meni milina a oči mi se zacaklale . Pozdravim ih sve redom ..zpričam im kak sam sebična i nek mi oproste kaj sam i pomislila da sam ...onaj Pale sam na svijetu .

ma ...moram se smijati nekim iskričarima muškog roda ...ima sigurno i nas takovih ...što ja želim za sebe u odnosu na mušku populaciju ...npr. ......tu na iskrici ..ma isto što želim u svom stvarnom svijetu ...ne vrijeđam nikoga ni po kojoj osnovi ...ni nacionalnoj , ni socijanoj , vjerskoj ,..ni kulturološkoj ... svi smo iz razičitih područja ovi lipe naše a ima nas i izvan granica lipotice ....ali svatko od nas uvijek može bit ljubazan prema svakome i nikada ne podcijeniti nikoga ...jer mi ne znamo kakve borbe vodi u svojoj duši ili na zbilji ... rupe na čarapama ne zna nitko ..osim cipele ... da li vas košta ljubaznost i da li vama godi ljubaznost ...to mi je važno ... lijepa riječ i dobrota i to nastojim dati i dajem od sebe ...ako me netko popljuje i izvrijeđa na pasja kola ...što mu se ne sviđa to kaj sam napisala ... budi ljubezen ...napiši da se ne slažeš sa time kaj sam švrljala ...hmmm .... dalje .....dopisujem se sa likom ...i sve ljepo ...malo priče ....malo linkovi ..i traje to neko kraće vrijeme ..i svidio mi se njegov glas dok smo pričali mobitelom ....ali uglavnom si pišemo .. tu ...i vidim ga stano je tukaj ...i pozdravlja on mene ..i ja pozdravim njega ... nekaj me pita i ja odgovorim ...i vidim ..tu je na iskri ..i ne odgovara mi ...i svaki put me to naživcira ...i večeras isto tak ...niš nema odgovora ...15 minut i i onda izajde sa iskrice ... a ja pošto sam bila ljubazna sve ove dane ...a sad me udarila žila , ojdem na njegov profil i na ignore i na svoj mobitel na blokiraj ...ni slučajno nisam ljubomorna ...niti mi se uopće moraš obratiti , ali ako mi se obratiš ...možeš samo sa uvažavanjem mene kao osobe dostojne poštovanja ...jer se ja prema tebi odnosim sa poštovanjem .. .. samo veliki igrači znaju koliko su mali potezi bitni ....ne mislim tu na nogomet koji je trenutno aktualan ...svaka čast iskričarkama ...nije da nas nema zločestih ...svugdje , pa i ovdje .... ali trenutno :)...moram ih pohvaliti ...u vezi sebe .... dečki ...ovo ne pišem zbog sebe ...ali budite ljubazni , dobri , pažljivi prema prijateljicama ovdje na iskrici ... i one će znati to cijeniti ...i da još nešto ...ima vas ovdje iskričara ...i hvala vam svima koji ste mi dobri i , ljubazni ... prepoznat ćete se dok budete ovo čitali --:)))

Ma .... ne dam ti više da mi se približiš . Jesi nekada imao osjećaj kako iz same dubine tvoga bića , prema tvom grlu putuje ... ma ...duša tvoja . I ti ne znaš da li da vrištiš ili da samo šutiš i smiruješ vulkan u sebi . Tako je iz dana u dan dok čitam tvoje poruke . Ma ..što ti nije mjesecima jasno . Hvala ...ne treba . Ne treba mi ništa od tebe ..tvoje riječi , dodiri , pogledi . Ma ...ništa . I ne mrzim te . Nisi shvatio . Suprotno od ljubavi nije mržnja ...ravnodušnost je . A to što te puštam da mi pišeš i što duša hoće van čitajući tvoje opsjene , to je bijes prema ljudima koji stida nemaju . A ti nisi više moj netko . Spadaš ..u uporne ljude bez stida . Pišeš da ne možeš do mene ..da me vidiš samo . Misliš da se u moje oči vratila ljubav za tebe . E, pa nije i neće . I , neću čak ni minutu svoga života potrošiti , da te iznova uvjerim da nema radosti u meni kada te ugledam . Mislio si ...koliko je ljubavi u meni ..vječno će trajati . Sada moja tišina ..šuti najtiše . Odustala sam od tebe , ne traži me , ne piši mi . Ne volim te više .

Ničega nema . Nestalo .Sakrivene fotografije na dnu neke ladice , tek nekoliko probranih čuvam kao najveće blago . I nema uspomena . Tkao si svoju bajku , a nisi imao ni početnu , a ni završnu nit . Nekada mi se čini da nikada nisam postojala ..da me nema doli sad ovog trenutka u kojem pišem . Ja sam ta žena bez uspomena .Tat neki bio ...ukrao mi osmijeh , radosti nadolazeće zore , smiraj sunca kada ide na počinak .I nastaviš hrabro dalje bez uspomena , sa ono par fotografija . I imaš mir u duši svojoj i smiješ se onako od srca ...ne misleći da poslije smijeha dolaze suze . I raduješ se svim duginim bojama koje prije nisi vidio . A krijesnice koje nosim u sebi , iznova i iznova prelijeću mojim očima . I ne napuštaju me . One su moje jučer , danas i sutra . A kada me jednom ne bude .... znam čija ću biti lijepa uspomena .