WDF

koliko se odvajm od stvarnosti...ponekad se upitam...
teško je s ljudima
,jedan čas su pit bullovi..umalo plišani medeki..da bar drže neku konstantu...
al neće...

virimo malo kroz prozore tih naših interneta..samo virimo..gledamo van puni svojih lijepih želja i utjeha...
imamo slike
slike naših uspjeha...dobro izvedenih dijela...lijepih nas.
naravno da smo lijepi..možda nekad i još ljepši..prekokrasni...

još jedan dan
još jedan bijeli bljesak je prošao kroz naše oči
još neki će doći

valjda...

valjda i mi dolazimo do tih bjelih bljeskova...bljeskanja u prazno...il...zavisi šta sanjamo..jel sanjamo pune zemlje..mjesečine u krošnjama..il samo šum šume najšumovitije i velke ..te šume...i drveća i trave...
urasle u nas.

inače..
volim zvuk tvoje tišine na mojim leđima.

možda samo danas
neznam šta će biti sutra

sutra možda nikog ne volim.
možda sutra neće nitko mene voljet..možda nit ne treba.
možda nam sutra donosi bol..a ne lijepo..možda nam sutra donosi ljepotu i osmjeh..
a..možda sutra samo sanjamo neki stari dan..i starimo..starimo..stari smo glupi..i jednostavni..i stari.
ne vidimo da nas nema..i neće nas biti..i naše male duše su se napola preselile u neke krajeve za koje ne znamo ..i ne volimo..i da ih znamo ..ne bi ih voljeli..

jenog dana ..kad sam mislio da bih trebao odrasti,sreo sam sam sebe u ulici pisanja i pjevanja...i vidio da nikad neću odrasti... ili .....
još jednom.


Link

jednom bi valjda trebalo biti dosta kad se palim na tuđe tekstove...
mislim...naravno da se ne slažem s vama jer pričate gluposti..postajete likovi iz tko zna kojih bajčica...tepate..i to tepate sebi..ljudi s pedeset i nekaj godina....
dobro...to ću vam oprostit...
nikad nije kasno za pobenavit..a morti i doć do pameti...ko će ga znat...

ha ...ha.

el bi ja bil preveć trolast da kažem da... nisam očaran..
neznam...
jebat ga ..al nisam..

čak i sam sebe prestajem očaravat
možda --oćoravit...
ko zna...

a i prestale me pohodit slike tvojih tijela i koža i pogleda i surovosti i tebe i samo tebe a ne mene i dosta
vidim samo teb lijepu i punu i sasvim krasnu na papiru i papiru i ekranu
da
ja ovdje i sad.

ma i ne misleć na bilo što sažeto iz besmislice tvojih i mojih postanaka...
nema nas.

samo nas nema

i šta je još bitnije....neznamnemampojma,bolimekurac..amoždameibašneboli..kogajebe...

voli vas vaš đuka


Link

jebite se

umro džej ramadanovski
ne volim kad ljudi umiru
ne volim kad dobri ljudi umiru
nema ih
ne trebaju ni bit dobri
samo treba da naprave nešta dobro

i tak

Link

ponovo trgam kraste s lica sječanja
ponovo virim u ono šta ne treba
ne đuro..ne đuro...zločesti đuro..zločesti...već netko...

trebam valjda samo stajati na suncu..a i bez sunca..samo stajati
pustiti vjetar da prolazi kroz mene
mogu gledati...al ne vidim ništa
bolje je ne vidjeti ...
ionako mi slike i misli i sve gori u glavi..ponekad u srcu...ponekad u duši..iako ne znam gdje je...
nije ni važno..možda je ni nemam...
nadam se da je nemam.

kao šećer u prahu mrtve stvari padaju po mojoj duši
mrtve...sve su već bile tu i otišle...neke oplakane..neke ne.
nikad nećemo stići sve oplakati.
.nikad.
nije niti da trebamo
trebamo zaboraviti..
trebamo se sjećati samo lijepih stvari..samo onih toplih iskri koji ne pale kuće i ne čine naša lica zgrčena.
i tužna
i glupa.

grr


Link

ma i te riječi koje mi polako cure niz kičmu ne znače ništa
svi smo rođeni sa zlatnim srcima..i ne znamo kad potamne
pitamo pitanja na koja ne želimo čuti odgovore...
...prave..iskrene odgovore...
svi želimo naj ljepše...
i zaboravljamo da nas čačkanje po prošlosti osuđuje na lošu budućnost.
al tko želi
nek živi nekad...
a ne
ovdje i sad.

vuk


Link

ste vidli novi način za zaradu ? kao kupiš virtualni (za tebe) vrt,i neko se brine za njega. ono par kvadrata i tražiš kaj se bude sadilo na kojem kvadratu ..i tak. možeš doći videt kak to sve raste,pa dođeš na kraju u berbu povrća iz "svog" vrteka.....i tvoje je povrće..iz tvog vrteka!!!!! jupi ,a ne moraš doć ni u berbu..i to naprave za tebe...povrtlara starog... :))
naravno da to košta par novaca...al bože moj..niš ne pada s neba.
mislim..ideja je tak blesava da će sigurno bit likova koji će to platit i uzgajat "svoje" povrće,umesto da odu kod kumice...il već nekam....
pa si nekaj mislim.......
da si i ja otvorim nekakvu firmicu..
s poslovnom idejom..otprilke za one koji bi partnera..al.. nekak im se baš ne da provodit to vreme s njima..ono..kavice,šoping,peljanje zubaru,slušanje o dosadnim šefovima ili glupim podređenima na poslu...kajaznam...zajedničke večere..pranje veša...dosadno seksanje...
i tak...

možda bi to bio dobar biznis...glumiš partnera nekome za lovu..njemu se ne da ..pa neko drugi to obavi.. a on ti lepo plati..
al kad malo bolje razmislim...mislim da je to već izmišljeno.

Link

Link

ponovno izlazim iz svoje dnevne kože
leptir sam i mjenjama se
dobijam boje i krila
ne spašavam nikoga..pa ni sebe..
najljepši smo mrtvi..
divlji i mrtvi..
prekrasni kao mir

čekam da mjesec dođe...da vičem na njega..
zvjezde...
nema ih...
umalo sam pomislio da je ljepota negdje drugdje...a nije.
.ljepota stanuje u našim očima..il srcima...uvijek je s nama..

šutim i buljim u hladno nebo..
nema me
samo mi nešta vrišti u meni..

o tebi.

Link

sad nek sve izgori.

ništa od tog srebrnog praha nije palo na me..
nije me ni okrznulo uspavanog ,noćnog i uspravnog
očima zatvorenim gledim u tvoja srca
nadam se..

više od jednom i otvaram te oči
i ponovo ne vidim
i tvoja šutnja mi otapa snove...nema ih
nestaju..nikad ih nije bilo..

a tvoje nijeme usne mi govore ne dobre stvari
ne dobre stvari o meni i opet o meni..nikad o tebi
nikad ne vrište da o tebi

i nekad se sjetim onog nekog kakav sam nekad bio.
.ne samo neželjen..samo ..dovoljan sam sebi
s onom jadnom šibom u ruci..blatom na nogama i očima uronjenim u sunce i nebo
s travom koja spava ispod mene i zajedno sa mnom..i ponovo sa mnom...
sam
ne sam,,ja i nebo
i topla voda i sve
nikad ne sam

stotine ogledala bulje u mene i govore mi šta da kažem
šutim...samo šutim.

oblačim sada kaput od tišine
čekam kišu.. i vjetar da skinu sve loše s mene..
čekam kišu..

moja gospođo.


Link

Link

pišem ovaj tekstić iz najnižih ljudskih pobuda..mržnje ..prezira..

volim one pjesmice stare....i kad nije bilo drugih ..živih.. a ni onih..drugih.
taj cigan.. doslovno..je ukrao svaki stih svoje pjesme..svaki tak..svaki filing za osjećaj..
od nekog..
i sve to prodaje u velikim sjajnim vrećama..
neznam.
.valjda i za ederlezi posjeduje copywright..

Link

i tak..

bar priznam da nemam ništa bitno za reći.

Link

Imam jednu vazu.
Dugo. Bar dvadeset godina.
Dugo.
Morat ću probat to stavljanje slikica na blog..jednom..

Vitka tanka vaza,visoka kojih tridesetak centimetara,a široka kojih...možda tri..četri..
U gornjm dijelu se lista u par kratkih zelenih oblih listova.
čitava vaza je bljedo zelena.
Sasvim skromna vaza od obojenog stakla.
U tu vazu jedva da stane dvije ruže...il već čega....
Nekad je ta vaza imala na svojoj sredini crveni stakleni cvijet koji se odlomio..ne znam kad,ne znam ni tko je to napravio.
Možda u pranju..možda je pala na stolu...
Ne znam...samo se nekad dogodilo.

Nekoliko puta...u dosta godina..sam ljepio taj cvijet nazad na vazu ..sa najjačim ljepilima...onima koja ljepe prste..da ih moraš rezati žiletom.

Uvijek je taj cvijet otpao. Za mjesec...dva...pet.
Otpao

Prije dosta godina sam prestao pokušavati.
I danas sam izvadio tu vazu i natrpao tri jadne roza ruže u nju i pola deci vode.

Nisam ni sam siguran zašto.

Link

varam ,kradem i otimam
poglede i misli i djela i osmjehe
suze pijem samo iz pakosti

dušo

sve tvoje dobro palim na lomači mojih sitnih snova..nadanja...misli o velkiim nama
il misli o velikom ja...

sve ti kradem...i snove i nadanja...a onda i ono manje bitno... zdravlje...,život..slobodu.
trgam krastice naših nježnih malih rana ...onih šutnji...okretanja leđa...nestajanja ...sasvim malih nestajanja..kad misliš da te nitko ne vidi..i nikog ne diraš..i nitko te ne može povrijedit....
naravno da te mogu povrijediti.

i stvaram nove rane.

nije mi baš uspjelo...al to me neće spriječiti da stisnem...potvrdi..



Link

nekad si ni ne prevedem pjesnicu...mislim da govori o onom o čemu bih ja govorio...nadam se da govori...slušam tonove i boje glasa..slušam...a film se vrti u glavi...neki...
in the mood
možda sam samo lijen..ne da mi se procesuirati šta je uopće pjesnik htio reći...ili želim sebe vidjeti u nekoj pjesmici..samo za sebe..samo kad je čujem.
ili uvijek...
štajznam...
vjerojatno svatko doživljava muziku drukčije...mislim....svaku pjesmicu skoro uvijek dišem drukčije ...da je udahnem...isperem iz očiju..ušiju....
sebe.
i naravno....
prvo da je prihvatim
pogledam...vidim ...prepoznam...
neke uginu u meni...neke se bude kad one to požele..
neke ne..

neke mi uđu pod kožu...nikad neće izaći..dok je valjda koža na meni...

neke muzike se valjda tetoviraju u kostima...


sad valjda već pretjerujem..ali ..to stalno radim..
zapeo mi ovaj glas neki dan za uho..pa reko...da podjelim..

vraćam na staro...
Link

ma gledam nešt...slušam....istu pjesmicu ..isti autori...ali jedna sa orkestrom..a prva..recimo obična....
i ova običnija mi puno bolja...nekak mi se čini da više šminke ne čini udavaču privlačnijom..il tak nekak...
nemam pojma
eto obadva uratka

https://www.youtube.com/watch?v=ROEL3bOWk80
Link