WDF

koliko je ljudski organizam kompliciran...svi ti krvotoci,živci,probava,optika i njuh..
kurac,pička...dinamo...
zaista ne znamo sa dragocjenostima...

bolest obilja.

...valjda evolucija....da kad imaš puno..želiš uvjek još više...
sreća je valjda sastavni dio želje...kad dobijem ono još...želim više.
vidim ponekad klince po dućanima kak cukaju nervozne mamice i tatice za rukav...i urlaju i plaću daj mi kupi još ovo..ili ono..a stvari im ispadaju iz ruku...
i znam već da če taj slatkiš baciti na pola pojeden..i ta igračka če se zaboraviti dan poslje.
al...mi želimo...
gle...novi audi..gle nova plazma..gle..novi apple..

gle novi windovsi 11 koji mi paraju živce uzduž i poprijeko...

fora je u tome da kad nešto dobiješ...nisi happy..samo želiš više
čak i oni ...prosvijetljeni...
tragači za rajem...ili nirvanom...rade to samo radi sebe...radi vlastite guzice..
ista fora ko s klincima iz trgovine...

nikad nećemo odrasti.
i opet se sjetim knjige arthura clarka...kraj dijetinjstva...

kad čemo više odrasti ?


Link

svemu predajem svoje tijelo
ritam i ples mi se puno spaja sa seksom..jebanjem...vođenjem ljubavi...sve je drukčije...
iako..ne znam plesati...moji pokreti su grubi...vrlo vjerojatno uvredljivi za oči...zato ne plešem.

po malo smo svi mi robovi...ovog..onog...samog sebe..
čim nam pažnja popusti..ne primjećujemo konce s kojima upravlja neki veliki lutkar
ne primjećujemo da smo svi tek izašli iz kalupa...vrlo loših ljudi
matrica je sasvim divna alegorija kako nas neki drugi koriste kao hranu za svoje ciljeve

ja već znam da moj život nema neki cilj...i sasvim sam ok s tim..jedino bih volio da toliko ne vidim oko sebe
nije život američki blockbuster..samo blijeda sjenka naših očekivanja
ni za mene...ni za tebe..ni za one koji snimaju ta sranja od naših želja.

nadam se da vrpce naših postojanja imaju korjen...i neće nestati...ali sve nestaje...
i...nije bitno jel ćemo mi nestati
bitno je ...jel smo uopće postojali...
mi...naši roditelji...naša djeca..ostali..
koliko se vidimo na toj karti postojanja...
ima li nas. ?

i zato ja živim iz dana u dan.


Link

baš pogledao neki film...francuski star jedno trideset godina....nije art..više mainstream..
ali kako me opizdila scena s golom ženom u krevetu...
kad ona samo spava polupokrivena...nije skroz gola....mir se čita na njoj...
nema zgodno lice...
nema zgodne proporcije..
al....
za popizdit,,,
samo ta jedna scena...

ljepota je svuda oko nas...
jebeno je reći da u ružnom leži ljepota...al zaista je tako nekad.
ma ne ružnom...ne ružnom....
samo ne u nekim okvirima ljepote....
ne znam...ne znam...

koliko uopće vrijedi ljepota...koliko smo lijepi...il ružni...kolko trebamo to naše fizičko ljepo...il da smo dobri kao osobe...ljudi.
ma...i lamaćem gluposti...film je jedno...život je drugo...
svi smo ljepši s nekim parama...zggodniji i mlađi...
ja nisam nit zgodan ni mlad..al...ide mi ..

ne sviđa mi se amerika...al...da mi je stići u stari new orlean prije poplave..mislim da bi to bio dom za mene
sad ga više nema

uskoro će mnogo toga otići...kao i uvijek...
i.....šta ostaje...
naše male kratkotrajne sjenčice koje se bilježe sa štovamjem u velkoj knjizi nestanka...
nema veza...nemreš to promijeniti..

i sad.
kolko patit za sadašnjošću...
koliko vrijediš....
iako...to nam je sve....nemamo ništa više...bar ja nemam.
samo danas...i možda malo sutra.

možda je i ovaj krasni život samo utrka za postojanjem....još malo...još duže...a jel znamo zašto ?
za kurac...
iako ja rađe srljam za pičkom...al nema veza...

da..
je odgovor na vaše pitanje.



Link

buljim u ekran preko svoje ručice u kojoj tinja cigareta
umorom mi se klanja dan i volim ga
valjda moje naočale gledaju u ekran...ja svoj pogled sklanjam u stranu..
čekam neki bijeli poziv da opet utonem u san o divljanju tijela na mojoj koži
i ako ga ne bude...sve je sasvim u redu..sve je dobro.

danas mi je dan srebrn
izbjegavam ljude...ne primjećujem ih baš...
samo ja..
bio na ručku kod ssisterice....riba...orada...brancin...sad sam gladan....
neću jesti...
samo ču buljit
tumbat ću po glavi neke dobre stvari...slušat dobre muzike...
možda samo gledat bijeli zid...dok ne dođe ona
a onda ću se razlit po njoj i po plahtama
od jastuka će ostat svinjarija

al..u stvari..nadam se da ću danas ostati sam i ..i gledat u taj zid.

ne znam jel se ponavljam sa linkom...

Link

netko mi je uzeo krila
ne mogu da poletim visoko...samo malo...
zašto uopće letjeti...
i onako se moraš spustiti na tu zemlju...prije ili kasnije...

ko da su mi lancima sputane noge..a i ruke...
ko da nosim uteg od otrova ,soli i suza
nečeg otrovnog..i ne baš dobrog...

a.. valjda sam to samo ja.
težak i tup

sve te oštrice na meni su tupe...samo prijete..a ne mogu ništa...
samo snivaju san o rezanju

ima u jednoj knjižici...sf...hyperion/endimion....lik sagrađen od oštrica i žice...
jako simpa lik...samo...ne bih ga zagrlio...

ne bih zagrlio nit sebe...moje oštrice i žice su ispod kože
i svi oko mene najebu prije ili kasnije...

bla...bla...bla...

uglavnom....noćas sam samo mal letio...opet me zajebo morfej...nisam mogao upravljat snom
valjda više nisam dobar
ili sam pretežak za snove....pa padam..rušim se...
ma ...spotičem se i na prašinu suhe zemlje..i na blato u nama..i slijep sam i nemušt..
star i pokvaren

potrgana igračka za sve male bogove....

ali...
ja živim u svemu.




Link

ne znam jel postoji umjetnik koji nije oštećen na neki način
seks..droga alkohol..
možda smo svi takvi..al o poznatima znamo više...možda nismo...
možda umjetnik koji ne pati od svojih stvarnih ili nestvarnih mora i nije to što jest.
možda sami stvaramo svoje nemire i volimo se uranjati u njih...valjda volimo patnju..
da nam nešta loše tinja ispod srca
da patimo
sažaljevamo se..i budemo veliki i sjajni...i mali i uplakani

i da..
treba nam opravdanje da pijemo ..da liježemo u krevet sa svima koje imalo podnosimo...da zabijamo tu prljavu iglu svud po nama....
i da raspustimo misli i djela....tijelo i lice..pisanje...
sam sebe oblikuješ....naravno da nikad ne dobiješ ono što želiš..
ali..i to je neka vrsta sreće.
tada imaš još jednu noć ispred sebe...i pokušat češ ponovo...
novi niz cigareta...čaša napola punih..vrućih tijela koja se omataju oko tebe..
i mislit...gdje sam...
kome ja zaista nešta značim...

jel ja uopće postojim...

svake ljepote i nečisti upit u sebe i premazan svim tim se pokazat pred drugima
naravno da boli
mora boljeti...bez boli smo ništa
i sami snovi koji pretonu kroz nas nam govore samo o nama...o nikom drugom...samo o samom sebi
i ne daju nam mira...ti sni snovi i sanje
govore mi da se probudim i da budan sanjam

a najviše boli ljepota
i tih vina i tih vrućih tijela
opipa..dodira ..stiskanja i one vlage u nama..

i sve šta želim je mir.
onaj osjećaj kad si ispunjen i prazan u isto vrijeme
kad vrijeme nema smisla i kad mi pogled ne traži ništa...

dosta.


Link

i jedne i druge vrste.

Link

jebat ga...
nikad nisam odrastao

pogledam svoju staru kožu...i upitam se ...kad ću se presvući...

ma...možda ne kožu...kad ću se promijeniti
kada ću postati čovijek

možda sam prestar za to...imam visoke kriterije za postat čovijek...malo ih poznajem..

ne sviđam se sam sebi...ne sviđam se.....

kud krenut....
gledam nebo po danu...mirišem ceste po noći...buljim u ono malo mjeseca što se pokaže...
udišem dan i izdišem noć

ne dobar...ne dobar.

moja crvena koža se svlači sasvim lagano
moji pogledi su sasvim nevini i blijedi..
nekad ih i nema..

samo hodam po nečijim tragovima stopa...buljim u zemlju i ne volim mislit
pravim se mudar...a u stvari sam zemlja.
ništa više,ni ništa manje
samo zemlja.

Link

kad nema nečeg kao dima u zraku...nema mirisa..nema smrada...nema ničega.....kreni đuro...
ispuni malo praznine...ispuni malo praznog prostora
svi spavaju...oil su mrtvi...

dodirni tih malo slova graviranih u granit...
bulji malo u nešta šta ti nikad neće odgovoeiti...
nikad nećeš znati odgovor.

a ....onda se dovedeš k sebi....
vidiš da uopće nisi oštećen...drugi...neki jesu...al ...sam si i slobodan...
skupa s ovim friškim pojetarce kroz kuću mi lete zmajevi...
naravno da ih vidim..postoje....
samo se nekad pitam....kolko se ja vidim u ovoj stvarnosti...

i oću sad jedan narodnjak...

Link

sad me jebite da nije muzika...da je glazba ...da je rythm...
por favor....

nisam proučavao ta sranja nit guglo..al znam da postoje neke pizdarje u mozgu koje te prebrikaju u neki mood il način ponašanja ..il postaneš grub...il ti se suze slijevaju niz lice.....niz guzicu...whatever...

...mogao bih reći da je muzika moja droga...na kemiju sam jako osjetljiv..kad već pričam o drozi :))
prehiti me taj čas...vele mi da sam nešt kao hipersenzibilan na opijate...pa ne trošim...već dugo godina...
i mislim samo na lagane stvari...nikad probao nešt tvrdo...

al zato imam miusque.

baca me u bedove i na ono dobro..slušam kad sam bludan ..većinom i kad nisam..
nekad me pali..nekad gasi...nekad samo nestanem i plutam u suhom zraku
nekad sam agresivan..nekad poželim da mi je netko drag uz mene i da ga zagrlim...
a ponekad samo volim da sam sam i da su mi uši otvorene..a oči zatvorene
ne znam kolko mi se srce otvara...
ali...uz muziku,,nije mrtvo.

iako se ne bavim profesionalno sa glazbom,ona je jako velik dio mog bivanja..
koliko bih bio siromašniji bez nje
al si nekak mislim...da nije odavno izmišljena..ja bih bio osuđen da je izmislim
na sasvim jednostavan i skroman način..

kad plivaš kroz tonove ..akorde..snizilice..povisilice...kad osjetiš hamond orgulje...kad osjeteš i fender i gibso i ibanez i sve
kad osjetiš da netko svira i pjeva s dušom...
malo cijenim šta ljudi daju za nas...svi se otkrivaju u glazbi...
satie...radiohead...bowie..štulić...milion ljudi koji otkrivaju sebe..
a mi ih čitamo....



Link

nemam pojma kaj da ne pišem....al mi neki dan došao link...od meni vrlo uvažavane žene....

Link

sa svoje krive strane...krive perspektive....jel smijemo gledat u nebo...?
trebam li dozvolu....gdje da je tražim ?
tko će mi je izdati ?

smijem gledati u pod..u prašinu..u pločnik...
al...jel smijem gledat u nebo ?
i danju...a i noću....
možda samo malo...ne puno...
spustit ću pogled na vrijeme
neću previše pojesti svojim gladnim očima
trepnut ću ponekad
neću pojesti zvjezde...ostavit ću ih tamo gdje se bude u mojim snovima
volio bih da su bogatije za moj skromni pogled koji im želi sve dobro

uzet ću im samo malo ljepote
malo se hraniti bivanjem nekog drugog
samo malo pogleda u nešta ljepo.

platit ću ja i to
mogu se predat i pogledu....i mogu zaplesat pod nebom....
ja svoje dugove uvijek plaćam.



Link