zmajić

Iskapio je do dna žuč života,
Al i uskrsnô – jer je bio Bog…
Na velik petak velja bol se smota
Ko crna guja oko srca mog.

I ja pomišljam na te, majko dična,
Jedini za me na toj zemlji raj, –
Po patnjam jer si nekud Njemu slična,
A ipak dulji jer im bio traj.

Kroz vjekove su tebe raspinjali,
A onda naglo proboli ti grud;
Ah, krvlju tvojom duša mi se zali,
I s tuge mišljah, da ću postat lud.

Pa da su barem snimili te na to,
Položili te u duboki grob: –
Do danas možda ne bih više shvato,
Da uz te i ja tek sam jadan rob.

Al tako trajno s tvoga lica čitam,
Koliki li si prepatila boj; –
Na veliki se petak stalno pitam:
Ah, kad će, majko, svanut uskrs tvoj?

Đ.A..

Tri riječi pamti, dijete moje,
Tri riječi zlatne, krasne,
I u srce ih piši svoje,
Nek ondje sjaju jasne.
Upamti mi ih svako doba,
Kô vječni, sveti glas;
Spominji mi ih sve do groba,
Kad zadnji kucne čas.

Oj, broj mi nebom zlatne zvijezde,
I šaro cvijeće gajem;
I gledaj ptice, gdje se gnijezde,
I zlatno klasje krajem.
Svud vidiš slike ljepše, nove,
Sred divnog svijeta tog;
Krasote tko li stvori ove?
Oj, drago dijete: – Bog.

Gle, ptica svoje gnijezdo ljubi,
I košnicu si pčela,
I krtac jamu, što si dubi,
I tor svoj stada bijela.
A ti da, sinko, budeš gori,
No zvijer na svijetu tom?
Što treba tebi ljubit’ zbori!
Oj, drago dijete: – Dom.

A znaš li, čija ruka meka
Glavičicu ti gladi?
A tko ti dao svoga mlijeka,
Da drobna usta sladi?
Tko tebe grli i cjeliva
U svaki dan i sat?
Dobrota tko je ona živa?
Oj, drago dijete: – Mat’.

Da, Bog i mati, domovina,
Tri riječi svete, mile,
Obraniti će dobra sina
Od nevolje i sile.
Tri u tvom srcu zlatna cvijeta:
Njih vjerno, dijete, goj!
Njih čuvaj dobro, dok je svijeta,
I sretan život tvoj!

A.Š..

Ne znam kako vi...
Nisam savršen...
No koga briga...

Jel se ovo računa
u cvijeće..

Če prem vusta ne govore
kazat lice dost Ti more
Stalnost Prijatela tvoga
Serce sluga prevernoga.

Kaj s čini da pokaže
ka njegova vernost važe
Da tak srečen more biti
Ne prestaje to prositi.

K.P..

Mala govedarska basna
A, e, i, o, u,

Pas nagriza koru krua,
A njeg opet grize bua;
Pas se htjede otrest bue,
Ali eto na nj i mue;
Pas ostavi krušac sui,
I tad reče: “Moje ruo
Nije za vas, buo, muo!”
Pa šik repom po trbuu
I potjera buu, muu.

A.H.

To ne zna nitko
I nitko ne vidi moje vječno bjegstvo izmeđ ljudi kroz ulice
(Misle da se meni žuri)
O to bjegstvo
O to vrijeme
Zar ću uvijek čekat danju noć i noću dan?
Zar će uvijek moj Bog mene plahu zvijerku ganjati?
Moj Bog nije lovac koji strijelja
On se igra

Moja vječna nemoć
Božja igra
Ništa
Prkos svija glavu ponizno

Idu moji prijatelji
Izdaleka za njih stvaram lice
Posmijeh
Sretna ruka stišće sretnu ruku
Radost jedne moje duše

Ja imadem bezbroj lica
Ja imadem bezbroj duša
Za svakog po jedno lice i po jednu dušu
Tuđa moja lica
Tuđe moje duše
Moje lice nitko nije vidio od ljudi
Moje lice čudno bez oblika
Moja duša stoji gola samo ispred Boga
Moja duša što se previja i divlje dreči.

A.B.Š..

S podolja seno diši,
A črešnje so lepe, crlene,
Na nebu sonce gori,
I listje se niti ne gene.

Kraj zdenca dogo stoji
Z vedricom vre soseda Kata
I v zdenec nekaj gledi,
Vedrica je v soncu ji zlata.

Crnina i zima i kmica
V globokem zdencu leži,
A Kata i zlata vedrica
Vu vročem soncu blešči.

Na glave je robec crleni,
Kak jogenj žarki gori…
Pospani so oblaki leni,
S podolja seno diši…

2. VI. 1913.

Dobro jutro...
Svima...

Danas sam dobio ovu
fotku..

Imam možda deset
fotki prije 90-te..

Ne zato što nisu
sačuvane..

91..su spalili kuću
i sve što je bilo u
njoj..

Navodno sam bio
ustaša...
Ono dva i pol metra..

Nemam baš nekih
velikih želja..

No ovakvu kućicu
bih volio imati..

Švrljali smo po sljemenu..

Malo morske sličice..

Bezobrazna moja draga, pronašla je dlaku plavu
Ne pusta me preko praga, kaže razbiće mi glavu.

Mene neće ni da čuje, ne daje mi ni da kažem
Sve mi redom ona psuje, kaže da je samo lažem.

Sad joj smeta moja mama, moja sestra i moj tata
Kaže birala me sama, za glavu se ona hvata.

Traži sve košulje moje, rekoh da je stvarno luda
Traži dlaku plave boje, ljubomora čini čuda.

Bezobrazna moja mila, veštica je, zmija kobra
Plavuša je nekad bila, tad je još i bila dobra.

Plavu dlaku prstima drži, za tiganj se ona hvata,
Pitah dal ce da je prži, a vec gledam gde su vrata…

Lepo meni majka kaže, žene su ti noćna mora
Sad verujem da ne laže, gde zavoleh ovog stvora.

Posejala dlake svuda, sad joj kosa crne boje
Dramu pravi nema kuda, ljuti se na dlake svoje.

Svakodnevno histeriše, ljudi moji glava puca
Al se bez nje teško diše, a srce samo za nju kuca.